Joshua 13 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

131 А Исус већ беше стар и временит, и рече му Господ: Ти си стар и временит, а земље је остало врло много да се освоји. 2 Ово је земља што је остала: све међе филистејске и сва гесурска, 3 од Сиора, који је пред Мисиром, до међе акаронске на север; то припада Хананејима; пет кнежевина филистејских, газејска, азотска, аскалонска, гетејска и акаронска, и Авеји; 4 с југа сва земља хананејска и Меара, што припада Сидонцима до Афека, до међе аморејске. 5 И земља гивлејска и сав Ливан к истоку, од Вал-Гада под гором Ермоном па до уласка ематског; 6 све који живе у тој гори од Ливана до воде Мисрефота, све Сидонце ја ћу отерати испред синова Израиљевих; само је раздели жребом Израиљу у наследство, као што сам ти заповедио. 7 Раздели дакле ту земљу у наследство међу девет племена и половину племена Манасијиног. 8 Јер с другом половином племе Рувимово и Гадово примише свој део, који им даде Мојсије с оне стране Јордана к истоку, како им даде Мојсије слуга Господњи, 9 од Ароира који је на брегу потока Арнона и града насред потока, и сву равницу медевску до Девона, 10 и све градове Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, до међе синова Амонових, 11 и Галад и међу гесурску и махатску и сву гору ермонску и сав Васан до Салхе; 12 све царство Огово у Васану, који Ог царова у Астароту и Едрајину и беше остао од Рафаја; а Мојсије их поби и истреби. 13 Али Гесуреја и Махатеја не изагнаше синови Израиљеви, него Гесуреји и Махатеји осташе међу Израиљем до данас. 14 Само племену Левијевом не даде наследство; жртве огњене Господа Бога Израиљевог јесу наследство његово, као што му је рекао. 15 А даде Мојсије племену синова Рувимових по породицама њиховим, 16 и међе им беху од Ароира који је на брегу потока Арнона, и град који је на сред потока, и сва раван до Медеве, 17 Есевон са свим градовима својим у равни, Девон и Вамот-Вал и Вет-Валмеон, 18 и Јаса и Кадимот и Мифат, 19 и Киријатајим и Сивма и Зарет-Сар на гори код долине, 20 и Вет-Фегор и Аздот-Фазга и Вет-Јесимот, 21 и сви градови у равни, и све царство Сиона цара аморејског, који царова у Есевону, ког уби Мојсије с кнезовима мадијанским, Евијом и Рекемом и Суром и Уром и Ревом, кнезовима Сионовим, који живљаху у оној земљи. 22 И Валама сина Веоровог, врача, убише синови Израиљеви мачем с другима побијеним. 23 И беху међе синова Рувимових Јордан с међама својим. То је наследство синова Рувимових по породицама њиховим, градови и села њихова. 24 И даде Мојсије племену Гадовом, синовима Гадовим по породицама њиховим, 25 и беху им међе Јазир и сви градови галадски и половина земље синова Амонових до Ароира који је према Рави, 26 и од Есевона до Рамот-Миспе и Ветонима, и од Маханаима до међе давирске; 27 и у долини Вет-Аран и Вет-Нимра и Сокот и Сафон; остатак царства Сиона цара есевонског, Јордан и међа његова до краја мора хинеротског с оне стране Јордана на исток. 28 То је наследство синова Гадових по породицама њиховим, градови и села њихова. 29 И даде Мојсије половини племена Манасијиног, и доби половина племена синова Манасијиних по породицама својим; 30 међа им беше од Маханаима, сав Васан, све царство Ога цара васанског, и сва села Јаирова, што су у Васану, шездесет градова. 31 И половина Галада, и Астарот и Едрајин, градови царства Оговог у Васану, допадоше синовима Махира сина Манасијиног, половини синова Махирових по породицама њиховим. 32 То је што раздели у наследство Мојсије у пољу моавском с оне стране Јордана према Јерихону на истоку. 33 А племену Левијевом не даде Мојсије наследство; Господ је Бог Израиљев њихово наследство, као што им је рекао.