Deuteronomy 3 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

31 Потом обративши се идосмо к Васану. И изиђе пред нас Ог, цар васански и сав народ његов на бој у Едрајин. 2 И Господ ми рече: Не бој га се, јер га дадох у твоје руке са свим народом његовим и са земљом његовом, да учиниш с њим онако како си учинио са Сионом царем аморејским, који сеђаше у Есевону. 3 Тако нам даде Господ Бог наш у руке и Ога, цара васанског са свим народом његовим, и разбисмо га и не остависмо му ниједног живог. 4 И узесмо тада све градове његове; не би ниједног града ког не узесмо, шездесет градова, сав крај арговски, царство Ога у Васану. 5 Сви ти градови беху утврђени зидом високим, вратима и преворницама, осим других места без зидова врло много. 6 И раскопасмо их као што учинисмо Сиону, цару есевонском, побивши по свим местима и људе и жене и децу. 7 А сву стоку и плен по градовима запленисмо за се. 8 Тако узесмо онда земљу из руку двојице царева аморејских, која је с ове стране Јордана од потока Арнона до горе Ермона, 9 (Сидонци зову Ермон Сирион, а Амореји га зову Сенир,) 10 Сва места у равни и сав Галад и сав Васан до Салхе и Едрајина, градове царства Ога у Васану. 11 Јер само Ог цар васански беше остао од дивова. Гле, одар његов, одар гвозден, није ли у Рави синова Амонових? Девет је лаката дуг, а широк четири лакта, лакта човечија. 12 Тако наследисмо ту земљу онда; од Ароира, који је на потоку Арнону, и половину горе Галада с градовима њеним дадох синовима Рувимовим и Гадовим. 13 И остатак Галада и сав Васан, царство Огово, дадох половини племена Манасијиног; сав крај арговски по свему Васану зваше се земља дивовска. 14 Јаир син Манасијин узе сав крај арговски до међе гесурске и махатске; и прозва Васанску својим именом: села Јаирова до данашњег дана. 15 А Махиру дадох Галад. 16 А Рувимовом племену и Гадовом племену дадох од Галада до потока Арнона, како захвата поток с међама, па до потока Јавока, где је међа синова Амонових. 17 И поље и Јордан с међама од Хинерота до мора уз поље, до мора сланог, испод Фазге према истоку. 18 И заповедих вам онда и рекох: Господ Бог ваш дао вам је ову земљу у наследство; наоружани хајдете пред браћом својом, синовима Израиљевим, ко је год за војску. 19 А жене ваше и деца ваша и стока ваша (знам да имате много стоке) нека остану у градовима вашим, које вам дадох, 20 докле не смири Господ и браћу вашу као вас, да и они наследе земљу, коју ће им Господ Бог ваш дати с оне стране Јордана; онда се вратите сваки на своје наследство, које вам дадох. 21 А Исусу онда заповедих говорећи: Очи твоје виде све што је учинио Господ Бог ваш са она два цара; онако ће Господ учинити са свим царствима у која дођеш. 22 Немојте их се бојати, јер ће се Господ Бог ваш бити за вас. 23 И молих се Господу онда говорећи: 24 Господе Боже! Ти си почео показивати слузи свом величину своју и крепку руку своју, јер који је Бог на небу или на земљи који би творио дела каква су Твоја и у кога би била сила каква је Твоја? 25 Дај ми да пређем и видим земљу добру која је преко Јордана и гору добру, Ливан. 26 Али Господ беше гневан на ме с вас, и не услиши ме, него ми рече: Доста; не говори ми више за то. 27 Попни се на врх ове горе, и подигавши очи своје на запад и на север и на југ и на исток, види очима својим, јер нећеш прећи преко Јордана. 28 Него подај заповести Исусу, и утврди га и укрепи га; јер ће он прећи пред народом тим, и он ће им разделити у наследство земљу коју видиш. 29 И остасмо у овој долини према Вет-Фегору.