1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 Тада отиде Ровоам у Сихем; јер се онде скупи сав Израиљ да га зацаре.
1 Y FUÉ Roboam á Sichêm; porque todo Israel había venido á Sichêm para hacerlo rey.
1 Rehoboam went to Shechem, for all Israel had come to Shechem to make him king.
2 А Јеровоам, син Наватов, који још беше у Мисиру побегавши онамо од цара Соломуна, кад чу, он још оста у Мисиру.
2 Y aconteció, que como lo oyó Jeroboam hijo de Nabat, que estaba en Egipto, porque había huído de delante del rey Salomón, y habitaba en Egipto;
2 When Jeroboam the son of Nebat heard of it (for he was yet in Egypt, where he had fled from the presence of King Solomon, and Jeroboam lived in Egypt;
3 Али послаше и дозваше га. Тако Јеровоам и сав збор Израиљев дођоше и рекоше Ровоаму говорећи:
3 Enviaron y llamáronle. Vino pues Jeroboam y toda la congregación de Israel, y hablaron á Roboam, diciendo:
3 and they sent and called him), Jeroboam and all the assembly of Israel came, and spoke to Rehoboam, saying,
4 Твој је отац метнуо на нас тежак јарам; него ти сада олакшај љуту службу оца свог и тешки јарам који је метнуо на нас, пак ћемо ти служити.
4 Tu padre agravó nuestro yugo, mas ahora tú disminuye [algo] de la dura servidumbre de tu padre, y del yugo pesado que puso sobre nosotros, y te serviremos.
4 “Your father made our yoke difficult. Now therefore make the hard service of your father, and his heavy yoke which he put on us, lighter, and we will serve you.”
5 А он им рече: Идите, па до три дана дођите опет к мени. И народ отиде.
5 Y él les dijo: Idos, y de aquí á tres días volved á mí. Y el pueblo se fué.
5 He said to them, “Depart for three days, then come back to me.” So the people departed.
6 Тада цар Ровоам учини веће са старцима који стајаше пред Соломуном, оцем његовим док беше жив, и рече: Како саветујете да одговорим народу?
6 Entonces el rey Roboam tomó consejo con los ancianos que habían estado delante de Salomón su padre cuando vivía, y dijo: ¿Cómo aconsejáis vosotros que responda á este pueblo?
6 King Rehoboam took counsel with the old men who had stood before Solomon his father while he yet lived, saying, “What counsel do you give me to answer these people?”
7 А они му одговорише говорећи: Ако данас угодиш народу и послушаш их и одговориш им лепим речима, они ће ти бити слуге свагда.
7 Y ellos le hablaron, diciendo: Si tú fueres hoy siervo de este pueblo, y lo sirvieres, y respondiéndole buenas palabras les hablares, ellos te servirán para siempre.
7 They replied, “If you will be a servant to this people today, and will serve them, and answer them with good words, then they will be your servants forever.”
8 Али он остави савет што га саветоваше старци, и учини веће са младићима, који одрастоше с њим и који стајаху пред њим.
8 Mas él, dejado el consejo de los viejos que ellos le habían dado, tomó consejo con los mancebos que se habían criado con él, y estaban delante de él.
8 But he abandoned the counsel of the old men which they had given him, and took counsel with the young men who had grown up with him, who stood before him.
9 И рече им: Шта ви саветујете да одговоримо народу, који ми рекоше говорећи: Олакшај јарам који је метнуо на нас твој отац?
9 Y díjoles: ¿Cómo aconsejáis vosotros que respondamos á este pueblo, que me ha hablado, diciendo: Disminuye [algo] del yugo que tu padre puso sobre nosotros?
9 He said to them, “What counsel do you give, that we may answer these people who have spoken to me, saying, ‘Make the yoke that your father put on us lighter’?”
10 Тада му одговорише младићи који одрастоше с њим, и рекоше: Овако кажи народу што ти рече: Твој је отац метнуо на нас тежак јарам, него нам ти олакшај; овако им реци: Мој је мали прст дебљи од бедара оца мог.
10 Entonces los mancebos que se habían criado con él, le respondieron, diciendo: Así hablarás á este pueblo que te ha dicho estas palabras: Tu padre agravó nuestro yugo; mas tú disminúyenos [algo]: así les hablarás: El menor dedo de los míos es más grueso que los lomos de mi padre.
10 The young men who had grown up with him said to him, “Tell these people who spoke to you, saying, ‘Your father made our yoke heavy, but make it lighter to us’—tell them, ‘My little finger is thicker than my father’s waist.
11 Отац је мој метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
11 Ahora pues, mi padre os cargó de pesado yugo, mas yo añadiré á vuestro yugo; mi padre os hirió con azotes, mas yo os heriré con escorpiones.
11 Now my father burdened you with a heavy yoke, but I will add to your yoke. My father chastised you with whips, but I will chastise you with scorpions.’”
12 А трећи дан дође Јеровоам и сав народ к Ровоаму, како им беше казао цар рекавши: Дођите опет к мени до три дана.
12 Y al tercer día vino Jeroboam con todo el pueblo á Roboam; según el rey lo había mandado, diciendo: Volved á mí al tercer día.
12 So Jeroboam and all the people came to Rehoboam the third day, as the king asked, saying, “Come to me again the third day.”
13 И цар одговори оштро народу оставивши савет што га саветоваше старци;
13 Y el rey respondió al pueblo duramente, dejado el consejo de los ancianos que ellos le habían dado;
13 The king answered the people roughly, and abandoned the counsel of the old men which they had given him,
14 и рече им како га саветоваше младићи говорећи: Мој је отац метнуо на вас тежак јарам, а ја ћу још дометнути на ваш јарам; отац вас је мој шибао бичевима, а ја ћу вас шибати бодљивим бичевима.
14 Y hablóles conforme al consejo de los mancebos, diciendo: Mi padre agravó vuestro yugo, pero yo añadiré á vuestro yugo; mi padre os hirió con azotes, mas yo os heriré con escorpiones.
14 and spoke to them according to the counsel of the young men, saying, “My father made your yoke heavy, but I will add to your yoke. My father chastised you with whips, but I will chastise you with scorpions.”
15 И цар оглуши се народа, јер Господ беше тако уредио да би потврдио реч своју што је рекао преко Ахије Силомљанина Јеровоаму, сину Наватовом.
15 Y no oyó el rey al pueblo; porque era ordenación de Jehová, para confirmar su palabra, que Jehová había hablado por medio de Ahías Silonita á Jeroboam hijo de Nabat.
15 So the king didn’t listen to the people; for it was a thing brought about from Yahweh, that he might establish his word, which Yahweh spoke by Ahijah the Shilonite to Jeroboam the son of Nebat.
16 А кад виде сав Израиљ где их се цар оглуши, одговори народ цару говорећи: Какав део ми имамо с Давидом? Немамо наследство са сином Јесејевим. У шаторе своје, Израиљу! А ти Давиде, сад гледај своју кућу. Тако отиде Израиљ у шаторе своје.
16 Y cuando todo el pueblo vió que el rey no les había oído, respondióle estas palabras, diciendo: ¿Qué parte tenemos nosotros con David? No tenemos heredad en el hijo de Isaí. ¡Israel, á tus estancias! ¡Provee ahora en tu casa, David! Entonces Israel se fué á sus estancias.
16 When all Israel saw that the king didn’t listen to them, the people answered the king, saying, “What portion have we in David? We don’t have an inheritance in the son of Jesse. To your tents, Israel! Now see to your own house, David.” So Israel departed to their tents.
17 Само над синовима Израиљевим, који живљаху по градовима Јудиним, зацари се Ровоам.
17 Mas reinó Roboam sobre los hijos de Israel que moraban en las ciudades de Judá.
17 But as for the children of Israel who lived in the cities of Judah, Rehoboam reigned over them.
18 И цар Ровоам посла Адорама који беше над данком; али га сав Израиљ засу камењем, те погибе; а цар Ровоам брже седе на кола, те побеже у Јерусалим.
18 Y el rey Roboam envió á Adoram, que estaba sobre los tributos; pero apedreóle todo Israel, y murió. Entonces el rey Roboam se esforzó á subir en un carro, y huir á Jerusalem.
18 Then King Rehoboam sent Adoram, who was over the men subject to forced labor; and all Israel stoned him to death with stones. King Rehoboam hurried to get himself up to his chariot, to flee to Jerusalem.
19 Тако отпаде Израиљ од дома Давидовог до данашњег дана.
19 Así se apartó Israel de la casa de David hasta hoy.
19 So Israel rebelled against David’s house to this day.
20 И кад чу сав Израиљ да се вратио Јеровоам, пославши дозваше га на скупштину, и поставише га царем над свим Израиљем. Не приста за домом Давидовим ни једно племе осим самог племена Јудиног.
20 Y aconteció, que oyendo todo Israel que Jeroboam había vuelto, enviaron y llamáronle á la congregación, é hiciéronle rey sobre todo Israel, sin quedar tribu alguna que siguiese la casa de David, sino sólo la tribu de Judá.
20 When all Israel heard that Jeroboam had returned, they sent and called him to the congregation, and made him king over all Israel. There was no one who followed David’s house, except for the tribe of Judah only.
21 А Ровоам дошав у Јерусалим сазва сав дом Јудин и племе Венијаминово, сто и осамдесет хиљада одабраних војника, да завојште на дом Израиљев да поврате царство Ровоаму, сину Соломуновом.
21 Y como Roboam vino á Jerusalem, juntó toda la casa de Judá y la tribu de Benjamín, ciento y ochenta mil hombres escogidos de guerra, para hacer guerra á la casa de Israel, y reducir el reino á Roboam hijo de Salomón.
21 When Rehoboam had come to Jerusalem, he assembled all the house of Judah and the tribe of Benjamin, a hundred and eighty thousand chosen men who were warriors, to fight against the house of Israel, to bring the kingdom again to Rehoboam the son of Solomon.
22 Али дође реч Божја Семеју, човеку Божијем, говорећи:
22 Mas fué palabra de Jehová á Semeías varón de Dios, diciendo:
22 But the word of God came to Shemaiah the man of God, saying,
23 Кажи Ровоаму сину Соломуновом цару Јудином и свему дому Јудином и Венијаминовом и осталом народу, и реци:
23 Habla á Roboam hijo de Salomón, rey de Judá, y á toda la casa de Judá y de Benjamín, y á los demás del pueblo, diciendo:
23 “Speak to Rehoboam the son of Solomon, king of Judah, and to all the house of Judah and Benjamin, and to the rest of the people, saying,
24 Овако вели Господ: Не идите, и не бијте се с браћом својом, синовима Израиљевим; вратите се свак својој кући, јер сам ја наредио тако да буде. И они послушаше реч Господњу и вративши се отидоше како Господ рече.
24 Así ha dicho Jehová: No vayáis, ni peleéis contra vuestros hermanos los hijos de Israel; volveos cada uno á su casa; porque este negocio yo lo he hecho. Y ellos oyeron la palabra de Dios, y volviéronse, y fuéronse, conforme á la palabra de Jehová.
24 ‘Yahweh says, “You shall not go up or fight against your brothers, the children of Israel. Everyone return to his house; for this thing is from me.”’” So they listened to Yahweh’s word, and returned and went their way, according to Yahweh’s word.
25 Потом сазида Јеровоам Сихем у гори Јефремовој и насели се у њему; а после отиде оданде и сазида Фануил.
25 Y reedificó Jeroboam á Sichêm en el monte de Ephraim, y habitó en ella; y saliendo de allí, reedificó á Penuel.
25 Then Jeroboam built Shechem in the hill country of Ephraim, and lived in it; and he went out from there and built Penuel.
26 И рече Јеровоам у срцу свом: Може се царство повратити дому Давидовом.
26 Y dijo Jeroboam en su corazón: Ahora se volverá el reino á la casa de David,
26 Jeroboam said in his heart, “Now the kingdom will return to David’s house.
27 Ако овај народ стане ићи у Јерусалим да приноси жртве у дому Господњем, срце ће се народу обратити ка господару његовом Ровоаму, цару Јудином, те ће ме убити, и повратиће се к Ровоаму цару Јудином.
27 Si este pueblo subiere á sacrificar á la casa de Jehová en Jerusalem: porque el corazón de este pueblo se convertirá á su señor Roboam rey de Judá, y me matarán á mí, y se tornarán á Roboam rey de Judá.
27 If this people goes up to offer sacrifices in Yahweh’s house at Jerusalem, then the heart of this people will turn again to their lord, even to Rehoboam king of Judah; and they will kill me, and return to Rehoboam king of Judah.”
28 Зато цар смисли, те начини два телета од злата, па рече народу: Не треба више да идете у Јерусалим; ево богова твојих, Израиљу, који су те извели из земље мисирске.
28 Y habido consejo, hizo el rey dos becerros de oro, y dijo al pueblo: Harto habéis subido á Jerusalem: he aquí tus dioses, oh Israel, que te hicieron subir de la tierra de Egipto.
28 So the king took counsel, and made two calves of gold; and he said to them, “It is too much for you to go up to Jerusalem. Look and behold your gods, Israel, which brought you up out of the land of Egypt!”
29 И намести једно у Ветиљу, а друго намести у Дану.
29 Y puso el uno en Beth-el, y el otro puso en Dan.
29 He set the one in Bethel, and the other he put in Dan.
30 И то би на грех, јер народ иђаше к једноме до Дана.
30 Y esto fué [ocasión de] pecado; porque el pueblo iba [á adorar] delante del uno, hasta Dan.
30 This thing became a sin, for the people went even as far as Dan to worship before the one there.
31 И начини кућу на висини, и постави свештенике од простог народа који не беху од синова Левијевих.
31 Hizo también casa de altos, é hizo sacerdotes de la clase del pueblo, que no eran de los hijos de Leví.
31 He made houses of high places, and made priests from among all the people, who were not of the sons of Levi.
32 И учини Јеровоам празник осмог месеца петнаестог дана, као што је празник у земљи Јудиној, и принесе жртве на олтару; тако учини и у Ветиљу приносећи жртве теоцима које начини; и постави у Ветиљу свештенике висинама које начини.
32 Entonces instituyó Jeroboam solemnidad en el mes octavo, á los quince del mes, conforme á la solemnidad que [se celebraba] en Judá; y sacrificó sobre altar. Así hizo en Beth-el, sacrificando á los becerros que había hecho. Ordenó también en Beth-el sacerdotes de los altos que él había fabricado.
32 Jeroboam ordained a feast in the eighth month, on the fifteenth day of the month, like the feast that is in Judah, and he went up to the altar. He did so in Bethel, sacrificing to the calves that he had made, and he placed in Bethel the priests of the high places that he had made.
33 И петнаестог дана осмог месеца, који беше смислио у срцу свом, приношаше жртве на олтару који начини у Ветиљу, и празноваше празник са синовима Израиљевим, и приступи ка олтару да кади.
33 Sacrificó pues sobre el altar que él había hecho en Beth-el, á los quince del mes octavo, el mes que él había inventado de su corazón; é hizo fiesta á los hijos de Israel, y subió al altar para quemar perfumes.
33 He went up to the altar which he had made in Bethel on the fifteenth day in the eighth month, even in the month which he had devised of his own heart; and he ordained a feast for the children of Israel, and went up to the altar to burn incense.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Adoram
Listed in David's administration as the official in charge of the forced labor.
Cited in the guide: 2 Samuel 20:24; 1 Kings 12:18; 2 Chronicles 10:18
Ahijah
Prophet whose word to Jeroboam is fulfilled when Rehoboam rejects the people's plea; his prophecy is also a source for Solomon's acts.
Cited in the guide: 1 Kings 11:29; 1 Kings 12:15; 1 Kings 14:4
Jeroboam
An Ephraimite from Zeredah, son of Nebat, whom Solomon put over the labor force of the house of Joseph and whom Ahijah told he would rule ten tribes; he became king of Israel,…
Cited in the guide: 1 Kings 11:26; 1 Kings 11:28; 1 Kings 12:20
Nebat
Named as the father of Jeroboam, first king of the northern kingdom; the sins of 'Jeroboam son of Nebat' become the standard for later kings of Israel.
Cited in the guide: 1 Kings 11:26; 1 Kings 12:2; 1 Kings 16:3
Rehoboam
His harsh answer to the people split the kingdom of Israel in two.
Cited in the guide: 1 Kings 12; 14:21-31; 2 Chron. 10-12; Matt. 1:7
Shemaiah
Man of God who told Rehoboam not to fight Israel, later declared that Judah was forsaken into Shishak's hand and then brought word of deliverance when they humbled themselves; his…
Cited in the guide: 1 Kings 12:22; 2 Chronicles 11:2; 2 Chronicles 12:5
Places
Bethel
Bethel ('house of God') is usually identified with Beitin, north of Jerusalem (location approximate). Jacob's ladder vision and Jeroboam's calf shrine are set here.
Cited in the guide: Genesis 28:19; Genesis 12:8; 1 Kings 12:29
Cross references (32)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Judges 9:6; 2 Chronicles 10:1–19; Judges 9:1; Genesis 33:18–19; Joshua 24:32
- 2 1 Kings 11:40; 1 Kings 11:26–31; 2 Chronicles 10:2–3
- 4 1 Samuel 8:11–18; 1 Kings 4:7; Matthew 11:29–30; Matthew 23:4; 1 Kings 4:20–25
- 5 1 Kings 12:12
- 6 Job 32:7; Job 12:12; Proverbs 27:10; 2 Samuel 17:5; 1 Kings 4:2
- 7 Proverbs 15:1; Philippians 2:7–11; 2 Samuel 15:3–6; 2 Chronicles 10:6–7; Zechariah 1:13
- 8 Proverbs 19:20; Proverbs 1:30; Proverbs 1:25; Proverbs 25:12; Ecclesiastes 10:2–3
- 9 2 Chronicles 18:5–7; 1 Kings 22:6–8; 2 Samuel 17:5–6; 2 Chronicles 10:9
- 10 2 Chronicles 10:10–11; Proverbs 29:23; 2 Samuel 17:7–13; Proverbs 10:14; Proverbs 18:6–7
- 11 Ezekiel 2:6; Revelation 9:3–10; Exodus 5:18; 2 Chronicles 16:10; Jeremiah 27:11
- 12 1 Kings 12:5; 2 Chronicles 10:12–14
- 13 Ecclesiastes 10:12; Proverbs 18:23; James 3:17; Proverbs 13:20; Proverbs 10:32
- 14 1 Kings 12:10–11; Exodus 5:16–18; Exodus 5:5–9; Exodus 1:14; Esther 1:16–21
- 15 Judges 14:4; 1 Kings 12:24; 1 Kings 11:29–38; 2 Chronicles 25:20; Deuteronomy 2:30
- 16 2 Samuel 20:1; 1 Kings 22:36; Jeremiah 23:5–6; 1 Kings 22:17; Jeremiah 33:15–16
- 17 1 Kings 11:36; 1 Kings 11:13; 2 Chronicles 10:17; 2 Chronicles 11:13–17
- 18 1 Kings 4:6; 1 Kings 5:14; 2 Samuel 20:24; Acts 7:57–58; Proverbs 28:1–2
- 19 2 Kings 17:21; 2 Chronicles 10:19; 2 Chronicles 13:17; Joshua 4:9; 2 Chronicles 13:5–7
- 20 1 Kings 11:13; 1 Kings 11:32; 1 Kings 12:17; 1 Kings 11:36; 1 Samuel 10:24
- 21 2 Chronicles 11:1–3; 2 Chronicles 14:8; 1 Chronicles 21:5; 2 Chronicles 17:14–19; Proverbs 21:30–31
- 22 2 Chronicles 11:2; 2 Chronicles 12:5–7; 1 Kings 13:11; 1 Kings 13:1; 2 Kings 4:22
- 23 1 Kings 12:17
- 24 1 Kings 12:15; 2 Chronicles 11:4; Numbers 14:42; 1 Kings 11:29–38; 2 Chronicles 25:7–8
- 25 Judges 8:17; Judges 8:8; Judges 9:45–49; Genesis 32:30–31; Judges 9:1
- 26 Jeremiah 38:18–21; 2 Chronicles 20:20; John 12:19; Acts 4:16–17; Mark 2:6–8
- 27 Deuteronomy 16:6; Deuteronomy 12:14; Deuteronomy 12:5–7; Proverbs 29:25; 1 Kings 8:44
- 28 Exodus 32:4; Exodus 32:8; 2 Kings 17:16; 2 Kings 10:29; 2 Chronicles 11:15
- 29 Genesis 28:19; Judges 18:27–31; Deuteronomy 34:1; Genesis 35:1; Genesis 14:14
- 30 2 Kings 17:21; 1 Kings 13:34; 2 Kings 10:31
- 31 2 Chronicles 13:9; 1 Kings 13:32–33; 2 Kings 17:32; 2 Chronicles 11:14–15; Numbers 3:10
- 32 Numbers 29:12–40; Amos 7:10–13; 1 Kings 8:2; 1 Kings 8:5; Matthew 15:8–9
- 33 1 Kings 13:1; Numbers 15:39; 2 Chronicles 26:6; Matthew 15:6; Mark 7:13
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences