Numbers 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

141 Тада се подиже сав збор и стаде викати, и народ плакаше ону ноћ. 2 И викаху на Мојсија и на Арона сви синови Израиљеви; и сав збор рече им: Камо да смо помрли у земљи мисирској или да помремо у овој пустињи! 3 Зашто нас води Господ у ту земљу да изгинемо од мача, жене наше и деца наша да постану робље? Није ли боље да се вратимо у Мисир? 4 И рекоше међу собом: Да поставимо старешину, па да се вратимо у Мисир. 5 Тада Мојсије и Арон падоше ничице пред свим збором синова Израиљевих. 6 А Исус син Навин и Халев син Јефонијин између оних што уходише земљу раздреше хаљине своје, 7 и рекоше свему збору синова Израиљевих говорећи: Земља коју прођосмо и уходисмо, врло је добра земља. 8 Ако смо мили Господу, Он ће нас одвести у ту земљу, и даће нам је; а то је земља у којој тече млеко и мед. 9 Само се не одмећите Господа, и не бојте се народа оне земље; јер их можемо појести; одступио је од њих заклон њихов, а с нама је Господ, не бојте их се. 10 Тада рече сав збор да их побију камењем; али се показа слава Господња свим синовима Израиљевим у шатору од састанка. 11 И рече Господ Мојсију: Докле ће ме вређати тај народ? Кад ли ће ми веровати после толиких знака што сам учинио међу њима? 12 Ударићу га помором, и расућу га; а од тебе ћу учинити народ велик и јачи од овог. 13 А Мојсије рече Господу: Али ће чути Мисирци, између којих си извео овај народ силом својом, 14 и рећи ће с људима ове земље, који су чули да си Ти, Господе, био усред народа и да си се очима виђао, Господе, и облак твој да је стајао над њима, и у ступу од облака да си ишао пред њима дану и у ступу огњеном ноћу; 15 па кад побијеш овај народ, све до једног, говориће народи, који су чули приповест о Теби, говорећи: 16 Није могао Господ довести народ овај у земљу коју им је са заклетвом обећао, зато их поби у пустињи. 17 Нека се, дакле, прослави сила Господња, као што си рекао говорећи: 18 Господ дуго чека и обилан је милошћу, прашта безакоње и грех, али не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена. 19 Опрости безакоње овом народу ради велике милости своје, као што си праштао народу овом од Мисира довде. 20 А Господ рече: Праштам по речи твојој. 21 Али тако ја жив био, и тако сва земља била пуна славе Господње, 22 ти људи који видеше славу моју и знаке моје што сам учинио у Мисиру и у овој пустињи, и кушаше ме већ десет пута, и не послушаше речи моје, 23 неће видети земље коју са заклетвом обећах оцима њиховим, неће видети ни један од оних који ме увредише. 24 А слугу свог Халева, у коме беше други дух и који се сасвим мене држао, њега ћу одвести у земљу у коју је ишао, и семе ће је његово наследити. 25 Али Амалик и Хананеј седе у долини, зато се сутра вратите натраг, и идите у пустињу к црвеном мору. 26 Још рече Господ Мојсију и Арону говорећи: 27 Докле ће тај зли збор викати на ме, чуо сам вику синова Израиљевих, који вичу на ме. 28 Кажи им: Тако ја жив био, каже Господ, учинићу вам онако како сте говорили и ја чух. 29 У овој ће пустињи попадати мртва телеса ваша, и сви између вас који су избројани у свем броју вашем од двадесет година и више, који викасте на ме, 30 нећете ући у земљу, за коју подигавши руку своју заклех се да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиног. 31 А децу вашу, за коју рекосте да ће постати робље, њих ћу одвести, и они ће познати земљу за коју ви не марите. 32 А ваша телеса мртва ће попадати у овој пустињи. 33 А деца ваша биће пастири по пустињи четрдесет година, и носиће кар за прељубе ваше, докле не испропадају телеса ваша у пустињи. 34 По броју дана, за које уходисте земљу, четрдесет дана, за сваки дан по годину, носићете грехе своје, четрдесет година, и познаћете да сам прекинуо с вама. 35 Ја Господ рекох, и тако ћу учинити свему том збору злом, који се сабрао на ме: у пустињи ће пропасти и ту помрети. 36 А људи које беше послао Мојсије да уходе земљу, и који вративши се побунише сав збор да виче на њ, просувши зао глас о земљи, 37 ти људи, који просуше зао глас о земљи, помреше од помора пред Господом; 38 а Исус, син Навин и Халев, син Јефонијин осташе живи између људи који су ишли да уходе земљу. 39 И Мојсије каза све ове речи свим синовима Израиљевим, и народ плака веома. 40 А сутрадан уставши пођоше наврх горе, и рекоше: Ево нас, идемо на место за које је говорио Господ, јер згрешисмо. 41 Али Мојсије рече: Зашто преступате заповест Господњу? Од тога неће бити ништа. 42 Не идите горе, јер Господ није међу вама; немојте да вас побију непријатељи ваши. 43 Јер је Амалик и Хананеј тамо пред вама, и изгинућете од мача, јер одустависте Господа, па неће ни Господ бити с вама. 44 Али они, ипак, навалише да иду наврх горе; али ковчег завета Господњег и Мојсије не изађоше из логора. 45 Тада сиђе Амалик и Хананеј, који живљаху у оној гори, и разбише их и бацише дори до Орме.