1 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. 2 А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. 3 Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. 4 Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека. 5 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. 6 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га. 7 И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека. 8 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове. 9 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. 10 И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати. 11 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон. 12 И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих. 13 И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог. 14 А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним. 15 И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града. 16 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом. 17 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом. 18 А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим. 19 А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким. 20 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов. 21 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. 22 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им. 23 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше. 24 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој. 25 Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место.
2 Chronicles · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Chronicles 33 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Amon
A short-lived wicked king, assassinated by his own officials.
Cited in the guide: 2 Kings 21:19-26; 2 Chron. 33:21-25; Matt. 1:10
Manasseh
Judah's longest-reigning and most wicked king — who finally repented in exile.
Cited in the guide: 2 Kings 21:1-18; 2 Chron. 33:1-20; Matt. 1:10
Cross references (25)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Kings 21:1–18; 1 Chronicles 3:13; Isaiah 3:4; 2 Chronicles 32:33; Matthew 1:10
- 2 2 Chronicles 28:3; Deuteronomy 18:9; 2 Kings 21:2; Deuteronomy 12:31; Ezekiel 11:12
- 3 Deuteronomy 16:21; Deuteronomy 17:3; 2 Chronicles 31:1; 2 Chronicles 30:14; 2 Kings 18:4
- 4 2 Chronicles 7:16; 2 Chronicles 6:6; 1 Kings 8:29; Deuteronomy 12:11; Jeremiah 7:30
- 5 2 Chronicles 4:9; Jeremiah 32:34–35; Ezekiel 8:7–18
- 6 Leviticus 20:6; Leviticus 19:26; 2 Kings 21:6; Leviticus 19:31; Leviticus 18:21
- 7 2 Chronicles 33:4; 2 Chronicles 7:16; 2 Chronicles 33:15; 1 Kings 11:13; 1 Kings 8:48
- 8 2 Samuel 7:10; Deuteronomy 8:1; Deuteronomy 4:40; 1 Chronicles 17:9; Ezekiel 33:25–26
- 9 2 Chronicles 33:2; 2 Kings 24:3–4; Proverbs 29:12; 2 Kings 21:9–11; Deuteronomy 2:21
- 10 2 Chronicles 36:15–16; Jeremiah 44:4–5; Zechariah 1:4; Nehemiah 9:29–30; Acts 7:51–52
- 11 Deuteronomy 28:36; 2 Chronicles 36:6; Isaiah 36:9; 1 Samuel 13:6; Nehemiah 9:32
- 12 Exodus 10:3; Psalm 50:15; 2 Chronicles 32:26; Luke 18:14–15; Acts 9:11
- 13 1 Chronicles 5:20; Matthew 7:7–8; Matthew 6:33; Daniel 4:25; Jeremiah 29:12–13
- 14 1 Kings 1:33; 2 Chronicles 27:3; Nehemiah 3:3; Nehemiah 12:39; Zephaniah 1:10
- 15 2 Chronicles 33:3–7; Matthew 3:8; Hosea 14:1–3; 2 Kings 21:7; Isaiah 2:17–21
- 16 2 Chronicles 33:9; 2 Chronicles 30:12; Leviticus 3:1–17; 2 Chronicles 29:18; 2 Chronicles 14:4
- 17 2 Chronicles 32:12; 2 Chronicles 15:17; 1 Kings 22:43; 2 Kings 15:4
- 18 2 Chronicles 33:19; 2 Chronicles 33:12–13; 2 Chronicles 20:34; Amos 7:12; Isaiah 30:10
- 19 1 John 1:9; Acts 9:11; Daniel 5:22; Romans 5:16; Jeremiah 44:10
- 20 Matthew 1:10; 2 Kings 21:18–25; 1 Chronicles 3:14; 2 Chronicles 32:33
- 21 James 4:13–15; Luke 12:19–20; 2 Kings 21:19–24; 2 Chronicles 33:1
- 22 2 Chronicles 34:3–4; 2 Chronicles 33:1–10; Ezekiel 20:18; Isaiah 44:13–20; 2 Kings 21:20
- 23 2 Chronicles 33:12; 2 Chronicles 33:19; 2 Timothy 3:13; Jeremiah 7:26; 2 Chronicles 33:1
- 24 Romans 11:22; 2 Samuel 4:5–12; 2 Chronicles 24:25–26; 2 Kings 21:23–26; 2 Chronicles 25:27–28
- 25 2 Chronicles 36:1; Numbers 35:31; 2 Chronicles 34:1; 2 Chronicles 26:1; Genesis 9:5–6
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Manasses also was utterly wicked, who sawed Isaiah asunder, and was defiled with all kinds of idolatries, and filled Jerusalem with innocent blood; but having been led captive to Babylon he used his experience of misfortune for a healing course of repentance: for the Scripture saith that Manasses humbled himself before the Lord, and prayed, and the Lord heard …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)