Skip to the text

2 Chronicles · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

2 Chronicles 33 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)

1 Дванаест година беше Манасији кад поче царовати, и царова педесет и пет година у Јерусалиму. 2 А чињаше што је зло пред Господом по гадним делима оних народа које одагна Господ испред синова Израиљевих. 3 Јер опет погради висине, које беше раскопао Језекија отац његов, и подиже олтаре Валима, и начини лугове, и клањаше се свој војсци небеској и служаше јој. 4 Начини олтаре и у дому Господњем, за који беше рекао Господ: У Јерусалиму ће бити име моје довека. 5 Начини олтаре свој војсци небеској у два трема дома Господњег. 6 И проводи синове своје кроз огањ у долини сина Еномовог, и гледаше на времена и гаташе и врачаше, и уреди оне што се договарају с духовима и врачаре, и чињаше врло много шта је зло пред Господом гневећи Га. 7 И постави лик резан који начини у дому Божјем, за који беше рекао Бог Давиду и Соломуну сину његовом: У овом дому и у Јерусалиму, који изабрах између свих племена Израиљевих, наместићу име своје довека. 8 И нећу више кренути ноге синовима Израиљевим из земље коју сам одредио оцима вашим, ако само уздрже и устворе све што сам им заповедио преко Мојсија, сав закон и уредбе и судове. 9 Али Манасија заведе Јуду и Јерусалим, те чинише горе него народи које истреби Господ испред синова Израиљевих. 10 И Господ говораше Манасији и народу његовом, али не хтеше слушати. 11 Зато доведе Господ на њих главаре од војске цара асирског, и ухватише Манасију у трњу, и свезавши га у двоје вериге бронзане одведоше га у Вавилон. 12 И кад беше у невољи, мољаше се Господу Богу свом, и понизи се веома пред Богом отаца својих. 13 И молећи се умоли Му се, те услиши молитву његову и поврати га у Јерусалим на царство његово. Тада позна Манасија да је Господ Бог. 14 А после тога озида зид иза града Давидовог са запада Гиону, од самог потока па до рибљих врата и око Офила, и изведе га врло високо; и постави војводе по свим тврдим градовима Јудиним. 15 И изнесе из дома Господњег богове туђе и лик и све олтаре које беше начинио на гори дома Господњег и у Јерусалиму, и баци иза града. 16 Па оправи олтар Господњи и принесе на њему жртве захвалне и у славу, и заповеди Јудејцима да служе Господу Богу Израиљевом. 17 Али народ још приношаше жртве на висинама, али само Господу Богу свом. 18 А остала дела Манасијина и молитва његова Богу његовом и речи које му говорише видеоци у име Господа Бога Израиљевог, то је све у књизи о царевима Израиљевим. 19 А молитва његова и како се умолио, и сви греси његови и преступи, и места где је поградио висине и подигао лугове и ликове резане пре него се понизи, то је све записано у књигама пророчким. 20 И почину Манасија код отаца својих, и погребоше га у дому његовом. А на његово се место зацари Амон, син његов. 21 Двадесет и две године имаше Амон кад поче царовати, и царова две године у Јерусалиму. 22 И чињаше што је зло пред Господом као што је чинио Манасија, отац му; јер свим ликовима резаним, које начини Манасија, отац његов, приношаше Амон жртве и служаше им. 23 Али се не понизи пред Господом, као што се понизи Манасија отац његов; него исти Амон још више грешаше. 24 И побунише се на њ слуге његове, и убише га у кући његовој. 25 Тада поби народ земаљски све који се беху побунили на цара Амона, и зацари народ земаљски Јосију, сина његовог на његово место.

People & places in this chapter

From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.

People

  • Amon

    King of Judah

    A short-lived wicked king, assassinated by his own officials.

    Cited in the guide: 2 Kings 21:19-26; 2 Chron. 33:21-25; Matt. 1:10

  • Manasseh

    King of Judah

    Judah's longest-reigning and most wicked king — who finally repented in exile.

    Cited in the guide: 2 Kings 21:1-18; 2 Chron. 33:1-20; Matt. 1:10

Cross references (25)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 2 Kings 21:1–18; 1 Chronicles 3:13; Isaiah 3:4; 2 Chronicles 32:33; Matthew 1:10
  2. 2 2 Chronicles 28:3; Deuteronomy 18:9; 2 Kings 21:2; Deuteronomy 12:31; Ezekiel 11:12
  3. 3 Deuteronomy 16:21; Deuteronomy 17:3; 2 Chronicles 31:1; 2 Chronicles 30:14; 2 Kings 18:4
  4. 4 2 Chronicles 7:16; 2 Chronicles 6:6; 1 Kings 8:29; Deuteronomy 12:11; Jeremiah 7:30
  5. 5 2 Chronicles 4:9; Jeremiah 32:34–35; Ezekiel 8:7–18
  6. 6 Leviticus 20:6; Leviticus 19:26; 2 Kings 21:6; Leviticus 19:31; Leviticus 18:21
  7. 7 2 Chronicles 33:4; 2 Chronicles 7:16; 2 Chronicles 33:15; 1 Kings 11:13; 1 Kings 8:48
  8. 8 2 Samuel 7:10; Deuteronomy 8:1; Deuteronomy 4:40; 1 Chronicles 17:9; Ezekiel 33:25–26
  9. 9 2 Chronicles 33:2; 2 Kings 24:3–4; Proverbs 29:12; 2 Kings 21:9–11; Deuteronomy 2:21
  10. 10 2 Chronicles 36:15–16; Jeremiah 44:4–5; Zechariah 1:4; Nehemiah 9:29–30; Acts 7:51–52
  11. 11 Deuteronomy 28:36; 2 Chronicles 36:6; Isaiah 36:9; 1 Samuel 13:6; Nehemiah 9:32
  12. 12 Exodus 10:3; Psalm 50:15; 2 Chronicles 32:26; Luke 18:14–15; Acts 9:11
  13. 13 1 Chronicles 5:20; Matthew 7:7–8; Matthew 6:33; Daniel 4:25; Jeremiah 29:12–13
  14. 14 1 Kings 1:33; 2 Chronicles 27:3; Nehemiah 3:3; Nehemiah 12:39; Zephaniah 1:10
  15. 15 2 Chronicles 33:3–7; Matthew 3:8; Hosea 14:1–3; 2 Kings 21:7; Isaiah 2:17–21
  16. 16 2 Chronicles 33:9; 2 Chronicles 30:12; Leviticus 3:1–17; 2 Chronicles 29:18; 2 Chronicles 14:4
  17. 17 2 Chronicles 32:12; 2 Chronicles 15:17; 1 Kings 22:43; 2 Kings 15:4
  18. 18 2 Chronicles 33:19; 2 Chronicles 33:12–13; 2 Chronicles 20:34; Amos 7:12; Isaiah 30:10
  19. 19 1 John 1:9; Acts 9:11; Daniel 5:22; Romans 5:16; Jeremiah 44:10
  20. 20 Matthew 1:10; 2 Kings 21:18–25; 1 Chronicles 3:14; 2 Chronicles 32:33
  21. 21 James 4:13–15; Luke 12:19–20; 2 Kings 21:19–24; 2 Chronicles 33:1
  22. 22 2 Chronicles 34:3–4; 2 Chronicles 33:1–10; Ezekiel 20:18; Isaiah 44:13–20; 2 Kings 21:20
  23. 23 2 Chronicles 33:12; 2 Chronicles 33:19; 2 Timothy 3:13; Jeremiah 7:26; 2 Chronicles 33:1
  24. 24 Romans 11:22; 2 Samuel 4:5–12; 2 Chronicles 24:25–26; 2 Kings 21:23–26; 2 Chronicles 25:27–28
  25. 25 2 Chronicles 36:1; Numbers 35:31; 2 Chronicles 34:1; 2 Chronicles 26:1; Genesis 9:5–6

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Quotes verse 33:12 Cyril of Jerusalem, Catechetical Lectures (Lecture II)

    Manasses also was utterly wicked, who sawed Isaiah asunder, and was defiled with all kinds of idolatries, and filled Jerusalem with innocent blood; but having been led captive to Babylon he used his experience of misfortune for a healing course of repentance: for the Scripture saith that Manasses humbled himself before the Lord, and prayed, and the Lord heard …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)