Matthew 14 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

141 U to vreme dođe glas do Iroda četvorovlasnika o Isusu; 2 i reče slugama svojim: To je Jovan krstitelj; on ustade iz mrtvih, i zato čini čudesa. 3 Jer Irod uhvati Jovana, sveza ga i baci u tamnicu Irodijade radi žene Filipa brata svog. 4 Jer mu govoraše Jovan: Ne možeš ti nje imati. 5 I htede da ga ubije, ali se poboja naroda; jer ga držahu za proroka. 6 A kad beše dan rođenja Irodovog, igra kći Irodijadina pred njima i ugodi Irodu. 7 Zato i s kletvom obeća joj dati šta god zaište. 8 A ona naučena od matere svoje: Daj mi, reče, ovde na krugu glavu Jovana krstitelja. 9 I zabrinu se car; ali kletve radi i onih koji se gošćahu s njim, zapovedi joj dati. 10 I posla te posekoše Jovana u tamnici. 11 I donesoše glavu njegovu na krugu, i dadoše devojci, i odnese je materi svojoj. 12 I došavši učenici njegovi, uzeše telo njegovo i ukopaše ga; i dođoše Isusu te javiše. 13 I čuvši Isus, otide odande u lađi u pusto mesto nasamo. A kad to čuše ljudi, idoše za Njim pešice iz gradova. 14 I izašavši Isus vide mnogi narod, i sažali mu se za njih, i isceli bolesnike njihove. 15 A pred veče pristupiše k Njemu učenici Njegovi govoreći: Ovde je pusto mesto, a dockan je već; otpusti narod neka ide u sela da kupi sebi hrane. 16 A Isus reče im: Ne treba da idu; podajte im vi neka jedu. 17 A oni rekoše Mu: Nemamo ovde do samo pet hlebova i dve ribe. 18 A On reče: Donesite mi ih ovamo. 19 I zapovedi narodu da posedaju po travi; pa uze onih pet hlebova i dve ribe, i pogledavši na nebo blagoslovi, i prelomivši dade učenicima svojim, a učenici narodu. 20 I jedoše svi, i nasitiše se, i nakupiše komada što preteče dvanaest kotarica punih. 21 A onih što su jeli beše ljudi oko pet hiljada, osim žena i dece. 22 I odmah natera Isus učenike svoje da uđu u lađu i napred da idu na one strane dok On otpusti narod. 23 I odstupivši narod pope se na goru sam da se moli Bogu. I uveče beše onde sam. 24 A lađa beše nasred mora u nevolji od valova, jer beše protivan vetar. 25 A u četvrtu stražu noći otide k njima Isus idući po moru. 26 I videvši Ga učenici po moru gde ide, poplašiše se govoreći: To je utvara; i od straha povikaše. 27 A Isus odmah reče im govoreći: Ne bojte se; ja sam, ne plašite se. 28 A Petar odgovarajući reče: Gospode! Ako si Ti, reci mi da dođem k Tebi po vodi. 29 A On reče: Hodi. I izišavši iz lađe Petar iđaše po vodi da dođe k Isusu. 30 No videći vetar veliki uplaši se, i počevši se topiti, povika govoreći: Gospode, pomagaj! 31 I odmah Isus pruživši ruku uhvati Petra, i reče mu: Maloverni! Zašto se posumnja? 32 I kad uđoše u lađu, presta vetar. 33 A koji behu u lađi pristupiše i pokloniše Mu se govoreći: Vaistinu Ti si Sin Božji. 34 I prešavši dođoše u zemlju genisaretsku. 35 I poznavši Ga ljudi iz onog mesta, poslaše po svoj onoj okolini, i donesoše k Njemu sve bolesnike. 36 I moljahu Ga da se samo dotaknu skuta od Njegove haljine; i koji se dotakoše ozdraviše.