Psalm 104 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

1041 Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Gospode, Bože moj, velik si veoma, obukao si se u veličanstvo i krasotu. 2 Obukao si svetlost kao haljinu, razapeo nebo kao šator; 3 Vodom si pokrio dvorove svoje, oblake načinio si da su Ti kola, ideš ne krilima vetrenim. 4 Činiš vetrove da su Ti anđeli, plamen ognjeni da su Ti sluge. 5 Utvrdio si zemlju na temeljima njenim, da se ne pomesti na vek veka. 6 Bezdanom kao haljinom odenuo si je; na gorama stoje vode. 7 Od pretnje Tvoje beže, od gromovnog glasa Tvog teku. 8 Izlaze na gore i silaze u doline, na mesto koje si im utvrdio. 9 Postavio si među, preko koje ne prelaze, i ne vraćaju se da pokriju zemlju. 10 Izveo si izvore po dolinama, između gora teku vode. 11 Napajaju sve zveri poljske; divlji magarci gase žeđ svoju. 12 Na njima ptice nebeske žive; kroz grane razleže se glas njihov. 13 Napajaš gore s visina svojih, plodovima dela Tvojih siti se zemlja. 14 Daješ te raste trava stoci, i zelen na korist čoveku, da bi izvadio hleb iz zemlje. 15 I vino veseli srce čoveku, i lice se svetli od ulja, i hleb srce čoveku krepi. 16 Site se drveta Božija, kedri livanski, koje si posadio. 17 Na njima ptice viju gnezda; stanak je rodin na jelama. 18 Gore visoke divokozama, kamen je utočište zečevima. 19 Stvorio se mesec da pokazuje vremena, sunce poznaje zapad svoj. 20 Stereš tamu, i biva noć, po kojoj izlazi sve zverje šumsko; 21 Lavovi riču za plenom, i traže od Boga hrane sebi. 22 Sunce grane, i oni se sakrivaju i ležu u lože svoje. 23 Izlazi čovek na posao svoj, i na rad svoj do večera. 24 Kako je mnogo dela Tvojih, Gospode! Sve si premudro stvorio; puna je zemlja blaga Tvog. 25 Gle, more veliko i široko, tu gmižu bez broja, životinja mala i velika; 26 Tu lađe plove, krokodil, kog si stvorio da se igra po njemu. 27 Sve Tebe čeka, da im daješ piću na vreme. 28 Daješ im, primaju; otvoriš ruku svoju, site se dobra. 29 Odvratiš lice svoje, žaloste se; uzmeš im duh, ginu, i u prah svoj vraćaju se. 30 Pošalješ duh svoj, postaju, i ponavljaš lice zemlji. 31 Slava Gospodu uvek; nek se veseli Gospod za dela svoja! 32 On pogleda na zemlju, i ona se trese; dotakne se gora, i dime se. 33 Pevaću Gospodu za života svog; hvaliću Boga svog dok sam god. 34 Neka Mu bude mila beseda moja! Veseliću se o Gospodu. 35 Neka nestane grešnika sa zemlje, i bezbožnika neka ne bude više! Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda! Aliluja!