1 Chronicles 16 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

161 I kad donesoše kovčeg Božji, namestiše ga usred šatora, koji mu razape David; i prinesoše žrtve paljenice i žrtve zahvalne pred Bogom. 2 Potom prinesavši David žrtve paljenice i žrtve zahvalne, blagoslovi narod u ime Gospodnje. 3 I razdade svim Izrailjcima, i ljudima i ženama, svakom po jedan hleb i komad mesa i vrč vina. 4 Potom postavi pred kovčegom Gospodnjim sluge među Levitima da pominju i slave i hvale Gospoda Boga Izrailjevog: 5 Asafa poglavara, a drugog za njim Zahariju, i Jeila i Semiramota i Jehila i Matatiju i Elijava i Venaju i Ovid-Edoma; i Jeilo udaraše u psaltire i gusle, a Asaf u kimvale, 6 a Venaja i Jazilo sveštenici behu jednako s trubama pred kovčegom zaveta Gospodnjeg. 7 U taj dan naredi David prvi put da hvale Gospoda Asaf i braća njegova: 8 Hvalite Gospoda; glasite ime Njegovo; javljajte po narodima dela Njegova. 9 Pevajte mu, slavite Ga, kazujte sva čudesa Njegova. 10 Hvalite se svetim imenom Njegovim; neka se veseli srce onih koji traže Gospoda. 11 Tražite Gospoda i silu Njegovu; tražite lice Njegovo bez prestanka. 12 Pamtite čudesa Njegova, koja je učinio, znake Njegove i sudove usta Njegovih. 13 Seme Izrailjevo sluge su Njegove, sinovi Jakovljevi izabrani Njegovi. 14 On je Gospod Bog naš, po svoj su zemlji sudovi Njegovi. 15 Pamtite uvek zavet Njegov, reč koju je dao na hiljadu kolena. 16 Šta je zavetovao Avramu i za šta se kleo Isaku, 17 To je postavio Jakovu za zakon i Izrailju za zavet večni, 18 Govoreći: Tebi ću dati zemlju hanansku u nasledni deo. 19 Tada vas beše malo na broj, beše vas malo, i bejaste došljaci. 20 Iđahu od naroda do naroda, i iz jednog carstva k drugom plemenu. 21 Ne dade nikome da im naudi, i karaše za njih careve: 22 Ne dirajte u pomazanike moje i prorocima mojim ne činite zla. 23 Pevaj Gospodu, sva zemljo! Javljajte od dana na dan spasenje Njegovo. 24 Kazujte po narodima slavu Njegovu, po svim plemenima čudesa Njegova. 25 Jer je velik Gospod i valja Ga hvaliti veoma; strašniji je od svih bogova. 26 Jer su svi Bogovi u naroda ništa; a Gospod je nebesa stvorio. 27 Slava je i veličanstvo pred Njim, sila i radost u stanu Njegovom. 28 Dajte Gospodu, plemena narodna, dajte Gospodu slavu i čast. 29 Dajte Gospodu slavu prema imenu Njegovom, nosite dare i idite preda Nj, poklonite se Gospodu i svetoj krasoti. 30 Strepi pred Njim, sva zemljo; zato je vasiljena tvrda i neće se pomestiti. 31 Nek se vesele nebesa i zemlja se raduje; i neka govore po narodima: Gospod caruje. 32 Neka pljeska more i šta je u njemu; neka skače polje i sve što je na njemu. 33 Tada neka se raduju drveta šumska pred Gospodom, jer ide da sudi zemlji. 34 Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova. 35 I recite: Spasi nas, Bože spasenja našeg, i skupi nas i izbavi nas od naroda da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom. 36 Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. Tada sav narod reče: Amin; i hvališe Gospoda. 37 I ostavi onde pred kovčegom zaveta Gospodnjeg Asafa i braću njegovu da služe pred kovčegom bez prestanka kao što treba od dana na dan, 38 i Ovid-Edoma i braću njegovu, šezdeset i osam, Ovid-Edoma sina Jedutunovog i Osu, da budu vratari; 39 a Sadoka sveštenika i braću njegovu sveštenike pred šatorom Gospodnjim na visini u Gavaonu, 40 da prinose žrtve paljenice Gospodu na oltaru za žrtve paljenice bez prestanka jutrom i večerom, i da čine sve što je napisano u zakonu Gospodnjem što je zapovedio Izrailju, 41 i s njima Emana i Jedutuna i druge izabrane, koji biše poimence imenovani da hvale Gospoda, jer je doveka milost Njegova, 42 s njima Emana i Jedutuna, da trube u trube i udaraju u kimvale i u druge sprave muzičke Bogu; a sinove Jedutunove da budu vratari. 43 Potom se raziđe sav narod, svak svojoj kući, a David se vrati da blagoslovi dom svoj.