Psalm 71 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

711 U Tebe se, Gospode, uzdam, nemoj me ostaviti pod sramotom večnom. 2 Pravdom svojom izbavi me, i oprosti me, prigni k meni uho svoje i pomozi mi. 3 Budi mi grad gde bih svagda dolazio da živim, uredi spasenje moje; jer si Ti grad moj i krepost moja. 4 Bože moj! Uzmi me iz ruke bezbožnikove, iz ruke bezakonikove i nasilnikove. 5 Jer si Ti nadanje moje, Gospod je Gospod pouzdanje moje od mladosti moje. 6 Tebe se držim od rođenja, od utrobe matere moje Ti si branič moj; Tobom se hvalim svagda. 7 Čudo sam mnogima, a Ti si utočište moje jako. 8 Usta su moja puna hvale Tvoje, slave Tvoje svaki dan. 9 Nemoj me odbaciti pod starost, kad me izdaje snaga moja, nemoj me ostaviti. 10 Jer neprijatelji moji misle o meni, i koji vrebaju dušu moju dogovaraju se, 11 Govoreći: Bog ga je ostavio, poterajte i uhvatite ga, jer ga nema ko izbaviti. 12 Bože! Ne budi daleko od mene; Bože moj! Pohitaj mi u pomoć. 13 Nek se postide i poginu protivnici duše moje; neka popadne stid i sramota na one koji mi traže zla! 14 A ja ću se svagda uzdati, i ponavljaću hvale Tebi. 15 Usta će moja kazivati pravdu Tvoju, svaki dan dobročinstva Tvoja, jer im ne znam broja. 16 Ući ću u sili Gospoda Gospoda, i slaviću samo Tvoju pravdu. 17 Bože! Ti si me učio od mladosti, i do danas kazujem čudesa Tvoja. 18 Ni u starosti i kad osedeh nemoj me ostaviti, Bože, eda bih kazivao mišicu Tvoju nasleđu, svoj omladini silu Tvoju, 19 Pravda je Tvoja, Bože, do najviše visine; u velikim delima, koja si učinio, Bože, ko je kao Ti? 20 Koliko si me puta bacao u velike i ljute nevolje, pak si me opet ostavio među živima i iz bezdana me zemaljskih opet izvadio. 21 Mnogo si me puta podizao i ponavljao utehe. 22 I ja Te hvalim uz psaltir, Tvoju vernost, Bože moj; udaram Ti u gusle, Sveče Izrailjev! 23 Raduju se usta moja kad pevam Tebi, i duša moja, koju si izbavio. 24 I jezik moj svaki dan kazuje pravdu Tvoju; jer su postiđeni i posramljeni oni koji mi traže zla.