1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 17 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Тада рече Ахаву Илија Тесвићанин, један од насељеника галадских: Тако да је жив Господ Бог Израиљев, пред којим стојим, ових година неће бити росе ни дажда докле ја не кажем.
1 ENTONCES Elías Thisbita, que era de los moradores de Galaad, dijo á Achâb: Vive Jehová Dios de Israel, delante del cual estoy, que no habrá lluvia ni rocío en estos años, sino por mi palabra.
2 Потом дође њему реч Господња говорећи:
2 Y fué á él palabra de Jehová, diciendo:
3 Иди одавде, и обрати се на исток, и сакриј се код потока Хората према Јордану.
3 Apártate de aquí, y vuélvete al oriente, y escóndete en el arroyo de Cherith, que está delante del Jordán;
4 И из оног потока пиј, а гавранима сам заповедио да те хране онде.
4 Y beberás del arroyo; y yo he mandado á los cuervos que te den allí de comer.
5 И он отиде и учини по речи Господњој, и отишавши стани се код потока Хората, који је према Јордану.
5 Y él fué, é hizo conforme á la palabra de Jehová; pues se fué y asentó junto al arroyo de Cherith, que está antes del Jordán.
6 И онде му гаврани доношаху хлеба и меса јутром и вечером, а из потока пијаше.
6 Y los cuervos le traían pan y carne por la mañana, y pan y carne á la tarde; y bebía del arroyo.
7 Али после годину дана пресахну поток, јер не беше дажда у земљи.
7 Pasados algunos días, secóse el arroyo; porque no había llovido sobre la tierra.
8 Тада дође њему реч Господња говорећи:
8 Y fué á él palabra de Jehová, diciendo:
9 Устани, иди у Сарепту сидонску, и седи онде; ево заповедио сам онде жени удовици да те храни.
9 Levántate, vete á Sarepta de Sidón, y allí morarás: he aquí yo he mandado allí á una mujer viuda que te sustente.
10 И уставши отиде у Сарепту; и кад дође на врата градска, гле, жена удовица купљаше онде дрва; и он је дозва и рече јој: Донеси ми мало воде у суду да се напијем.
10 Entonces él se levantó, y se fué á Sarepta. Y como llegó á la puerta de la ciudad, he aquí una mujer viuda que estaba allí cogiendo serojas; y él la llamó, y díjole: Ruégote que me traigas una poca de agua en un vaso, para que beba.
11 И она пође да донесе; а он је викну и рече: Донеси ми и хлеба мало.
11 Y yendo ella para traérsela, él la volvió á llamar, y díjole: Ruégote que me traigas también un bocado de pan en tu mano.
12 А она рече: Тако да је жив Господ Бог твој, немам печеног хлеба до грст брашна у здели и мало уља у крчагу; и ето купим дрваца да отидем и зготовим себи и сину свом, да поједемо, па онда да умремо.
12 Y ella respondió: Vive Jehová Dios tuyo, que no tengo pan cocido; que solamente un puñado de harina tengo en la tinaja, y un poco de aceite en una botija: y ahora cogía dos serojas, para entrarme y aderezarlo para mí y para mi hijo, y que lo comamos, y nos muramos.
13 А Илија рече јој: Не бој се, иди, зготови како си рекла; али умеси прво мени један колачић од тога, и донеси ми, па после готови себи и сину свом.
13 Y Elías le dijo: No hayas temor; ve, haz como has dicho: empero hazme á mí primero de ello una pequeña torta [cocida] debajo de la ceniza, y tráemela; y después harás para ti y para tu hijo.
14 Јер овако вели Господ Бог Израиљев: Брашно се из зделе неће потрошити нити ће уља у крчагу нестати докле не пусти Господ дажда на земљу.
14 Porque Jehová Dios de Israel ha dicho así: La tinaja de la harina no escaseará, ni se disminuirá la botija del aceite, hasta aquel día que Jehová dará lluvia sobre la haz de la tierra.
15 И она отиде и учини како рече Илија; и једе и она и он и дом њен годину дана;
15 Entonces ella fué, é hizo como le dijo Elías; y comió él, y ella y su casa, [muchos] días.
16 брашно се из зделе не потроши нити уља у крчагу неста по речи Господњој, коју рече преко Илије.
16 Y la tinaja de la harina no escaseó, ni menguó la botija del aceite, conforme á la palabra de Jehová que había dicho por Elías.
17 А после тога разболе се син жени домаћици, и болест његова би врло тешка, тако да издахну.
17 Después de estas cosas aconteció que cayó enfermo el hijo del ama de la casa, y la enfermedad fué tan grave, que no quedó en él resuello.
18 И она рече Илији: Шта је теби до мене, човече Божји? Јеси ли дошао к мени да споменеш безакоње моје и да ми умориш сина?
18 Y ella dijo á Elías: ¿Qué tengo yo contigo, varón de Dios? ¿has venido á mí para traer en memoria mis iniquidades, y para hacerme morir mi hijo?
19 А он јој рече: Дај ми сина свог. И узевши га из наручја њеног однесе га у горњу клет, где он сеђаше, и положи га на постељу своју.
19 Y él le dijo: Dame acá tu hijo. Entonces él lo tomó de su regazo, y llevólo á la cámara donde él estaba, y púsole sobre su cama;
20 Тада завапи ка Господу и рече: Господе Боже мој, зар си и ову удовицу код које сам гост тако уцвелио уморивши јој сина?
20 Y clamando á Jehová, dijo: Jehová Dios mío, ¿aun á la viuda en cuya casa yo estoy hospedado has afligido, matándole su hijo?
21 И пруживши се над дететом три пута завапи ка Господу говорећи: Господе Боже мој, нека се поврати у дете душа његова.
21 Y midióse sobre el niño tres veces, y clamó á Jehová, y dijo: Jehová Dios mío, ruégote que vuelva el alma de este niño á sus entrañas.
22 И Господ услиши глас Илијин, те се поврати у дете душа његова, и оживе.
22 Y Jehová oyó la voz de Elías, y el alma del niño volvió á sus entrañas, y revivió.
23 А Илија узевши дете снесе га из горње клети у кућу, и даде га матери његовој, и рече Илија: Види, жив је твој син.
23 Tomando luego Elías al niño, trájolo de la cámara á la casa, y diólo á su madre, y díjole Elías: Mira, tu hijo vive.
24 А жена рече Илији: Сада знам да си човек Божји и да је реч Господња у твојим устима истина.
24 Entonces la mujer dijo á Elías: Ahora conozco que tú eres varón de Dios, y que la palabra de Jehová es verdad en tu boca.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Elijah the Tishbite
A prophet among the settlers of Gilead who announced a drought to Ahab, was fed by ravens, revived the widow's son at Zarephath, defeated Baal's prophets on Mount Carmel, heard…
Cited in the guide: 1 Kings 17:1; 1 Kings 18:36; 1 Kings 19:9
The widow of Zarephath
A widow of Zarephath of Sidon, commanded by the LORD to provide for Elijah, whose jar of flour and jug of oil did not run out and whose son Elijah brought back to life.
Cited in the guide: 1 Kings 17:9; 1 Kings 17:10; 1 Kings 17:20
Cross references (24)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Luke 4:25–26; James 5:17; Luke 1:17; 1 Kings 22:14; 2 Kings 3:14
- 2 Jeremiah 18:1; Jeremiah 11:1; 1 Chronicles 17:3; Hosea 1:1–2; 1 Kings 12:22
- 3 Jeremiah 36:26; Psalm 31:20; Revelation 12:6; Hebrews 11:38; Psalm 83:3
- 4 1 Kings 17:9; Psalm 147:9; Job 38:41; 1 Kings 19:5–8; Matthew 4:4
- 5 Matthew 16:24; John 15:14; Proverbs 3:5; 1 Kings 19:9
- 6 Psalm 78:23–24; Matthew 6:31–33; Jeremiah 37:21; Psalm 78:15–16; Matthew 14:19–21
- 7 Isaiah 54:10; Isaiah 40:30–31
- 8 Genesis 22:14; 1 Kings 17:2; Hebrews 13:6; Isaiah 41:17
- 9 Luke 4:26; Obadiah 20; 2 Corinthians 4:7; 1 Kings 17:4; Matthew 15:21–22
- 10 John 4:7; Genesis 24:17; Hebrews 11:37; 2 Corinthians 11:27; Genesis 21:15
- 11 Genesis 24:18–19; Hebrews 13:2; Genesis 18:5; 1 Kings 18:4; Matthew 25:35–40
- 12 Matthew 15:33–34; 1 Kings 17:1; 2 Kings 4:2–7; Genesis 21:16; Ezekiel 12:18–19
- 13 Malachi 3:10; Matthew 6:33; Judges 7:5–7; Matthew 28:5; Proverbs 3:9
- 14 Matthew 15:36–38; Matthew 14:17–20; 2 Kings 4:42–44; 2 Kings 3:16; 2 Kings 7:1
- 15 Genesis 6:22; Matthew 15:28; Hebrews 11:17; Mark 12:43; Romans 4:19–20
- 16 Matthew 9:28–30; Luke 1:37; John 4:50–51; Matthew 19:26; 1 Kings 16:12
- 17 James 1:12; John 11:14; James 1:2–4; Job 34:14; John 11:3–4
- 18 Luke 5:8; Luke 4:34; John 2:4; 2 Kings 3:13; 2 Samuel 16:10
- 19 2 Kings 4:32; Acts 9:37; 2 Kings 4:10; 2 Kings 4:21
- 20 James 5:15–18; Matthew 21:22; 1 Samuel 7:8–9; Exodus 17:4; 2 Kings 19:15
- 21 Acts 20:10; Acts 9:40; 2 Kings 4:33–35; Hebrews 11:19; Acts 10:10
- 22 Revelation 11:11; Deuteronomy 32:39; John 5:28–29; Hebrews 11:35; Romans 14:9
- 23 2 Kings 4:36–37; Luke 7:15; Acts 9:41; Hebrews 11:35
- 24 John 16:30; John 2:11; John 3:2; 1 Thessalonians 2:13; 1 John 2:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Not even His servant Elias, to whom He sent bread and flesh by the ravens upon a certain occasion had need of this; and yet that a religious widow might be blessed, the servant of God is sent, and he whom God in secret did feed, is fed by the widow.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)