1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 18 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 После много времена, треће године, дође реч Господња Илији говорећи: Иди, покажи се Ахаву, и пустићу дажд на земљу.
1 PASADOS muchos días, fué palabra de Jehová á Elías en el tercer año, diciendo: Ve, muéstrate á Achâb, y yo daré lluvia sobre la haz de la tierra.
2 И отиде Илија да се покаже Ахаву, и беше велика глад у Самарији.
2 Fué pues Elías á mostrarse á Achâb. Había á la sazón grande hambre en Samaria.
3 И Ахав дозва Авдију, који беше управитељ двора његовог; а Авдија се бојаше Господа веома.
3 Y Achâb llamó á Abdías su mayordomo, el cual Abdías era en grande manera temeroso de Jehová;
4 Јер кад Језавеља убијаше пророке Господње, узе Авдија сто пророка, и сакри их, по педесет у једну пећину, и храни их хлебом и водом.
4 Porque cuando Jezabel destruía á los profetas de Jehová, Abdías tomó cien profetas, los cuales escondió de cincuenta en cincuenta por cuevas, y sustentólos á pan y agua.
5 И рече Ахав Авдији: Пођи по земљи на изворе и на потоке, еда бисмо нашли траве да сачувамо у животу коње и мазге, да нам не изгине стока.
5 Y dijo Achâb á Abdías: Ve por el país á todas las fuentes de aguas, y á todos los arroyos; que acaso hallaremos grama con que conservemos la vida á los caballos y á las acémilas, para que no nos quedemos sin bestias.
6 И поделише међу се земљу куда ће ићи; Ахав отиде једним путем сам, а Авдија отиде другим путем сам.
6 Y partieron entre sí el país para recorrerlo: Achâb fué de por sí por un camino, y Abdías fué separadamente por otro.
7 А кад Авдија беше на путу, гле, срете га Илија; и он га позна, и паде ничице, и рече: Јеси ли ти, господару мој Илија?
7 Y yendo Abdías por el camino, topóse con Elías; y como le conoció, postróse sobre su rostro, y dijo: ¿No eres tú mi señor Elías?
8 А он му рече: Ја сам; иди, кажи господару свом: Ево Илије.
8 Y él respondió: Yo soy; ve, di á tu amo: He aquí Elías.
9 А он рече: Шта сам згрешио, да слугу свог предаш у руке Ахаву да ме погуби?
9 Pero él dijo: ¿En qué he pecado, para que tú entregues tu siervo en mano de Achâb para que me mate?
10 Тако да је жив Господ Бог твој, нема народа ни царства куда није слао господар мој да те траже; и рекоше: Нема га. А он закле царства и народе да те не могу да нађу.
10 Vive Jehová tu Dios, que no ha habido nación ni reino donde mi señor no haya enviado á buscarte; y respondiendo [ellos], No está aquí, él ha conjurado á reinos y naciones si no te han hallado.
11 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије.
11 ¿Y ahora tú dices: Ve, di á tu amo: Aquí está Elías?
12 А кад ја отидем од тебе, дух ће те Господњи однети, а ја нећу знати куда; па да отидем и прокажем Ахаву, а он да те не нађе, убиће ме; а слуга се твој боји Господа од младости своје.
12 Y acontecerá que, luego que yo me haya partido de ti, el espíritu de Jehová te llevará donde yo no sepa; y viniendo yo, y dando las nuevas á Achâb, y no hallándote él, me matará; y tu siervo teme á Jehová desde su mocedad.
13 Није ли казано господару мом шта сам учинио кад Језавеља убијаше пророке Господње? Како сакрих стотину пророка Господњих, по педесет у једну пећину, и храних их хлебом и водом.
13 ¿No ha sido dicho á mi señor lo que hice, cuando Jezabel mataba á los profetas de Jehová: que escondí cien varones de los profetas de Jehová de cincuenta en cincuenta en cuevas, y los mantuve á pan y agua?
14 А ти сада кажеш: Иди, кажи господару свом: Ево Илије. Убиће ме.
14 ¿Y ahora dices tú: Ve, di á tu amo: Aquí está Elías: para que él me mate?
15 А Илија рече: Тако да је жив Господ над војскама, пред којим стојим, данас ћу му се показати.
15 Y díjole Elías: Vive Jehová de los ejércitos, delante del cual estoy, que hoy me mostraré á él.
16 Тада отиде Авдија пред Ахава, и каза му; и Ахав отиде пред Илију.
16 Entonces Abdías fué á encontrarse con Achâb, y dióle el aviso; y Achâb vino á encontrarse con Elías.
17 А кад виде Ахав Илију, рече му Ахав: Јеси ли ти онај што несрећу доносиш на Израиља?
17 Y como Achâb vió á Elías, díjole Achâb: ¿Eres tú el que alborotas á Israel?
18 А он рече: Не доносим ја несрећу на Израиља, него ти и дом оца твог оставивши заповести Господње и приставши за Валима.
18 Y él respondió: Yo no he alborotado á Israel, sino tú y la casa de tu padre, dejando los mandamientos de Jehová, y siguiendo á los Baales.
19 Него сада пошаљи и сабери к мени свега Израиља на гору кармилску, и четири стотине и педесет пророка Валових и четири стотине пророка из луга, који једу за столом Језавељиним.
19 Envía pues ahora y júntame á todo Israel en el monte de Carmelo, y los cuatrocientos y cincuenta profetas de Baal, y los cuatrocientos profetas de los bosques, que comen de la mesa de Jezabel.
20 И посла Ахав к свим синовима Израиљевим, и сабра оне пророке на гору кармилску.
20 Entonces Achâb envió á todos los hijos de Israel, y juntó los profetas en el monte de Carmelo.
21 Тада приступи Илија ка свему народу и рече: Докле ћете храмати на обе стране? Ако је Господ Бог, идите за Њим; ако ли је Вал, идите за њим. Али народ не одговори му ни речи.
21 Y acercándose Elías á todo el pueblo, dijo: ¿Hasta cuándo claudicaréis vosotros entre dos pensamientos? Si Jehová es Dios, seguidle; y si Baal, id en pos de él. Y el pueblo no respondió palabra.
22 А Илија рече народу: Ја сам сам остао пророк Господњи; а пророка Валових има четири стотине и педесет.
22 Y Elías tornó á decir al pueblo: Sólo yo he quedado profeta de Jehová; mas de los profetas de Baal hay cuatrocientos y cincuenta hombres.
23 Дајте нам два јунца, и нека они изаберу себи једног, и нека га исеку на комаде и метну на дрва, али огањ да не подмећу; а ја ћу приготовити другог јунца, и метнућу га на дрва, али огањ нећу подметати.
23 Dénsenos pues dos bueyes, y escójanse ellos el uno, y córtenlo en pedazos, y pónganlo sobre leña, mas no pongan fuego debajo; y yo aprestaré el otro buey, y pondrélo sobre leña, y ningún fuego pondré debajo.
24 Тада призовите име својих богова, а ја ћу призвати име Господње, па који се Бог одазове огњем онај нека је Бог. И сав народ одговори и рече: Добро рече.
24 Invocad luego vosotros en el nombre de vuestros dioses, y yo invocaré en el nombre de Jehová: y el Dios que respondiere por fuego, ése sea Dios. Y todo el pueblo respondió, diciendo: Bien dicho.
25 Потом рече Илија пророцима Валовим: Изаберите себи једног јунца и приготовите га прво, јер је вас више; и призовите име богова својих, али огња не подмећите.
25 Entonces Elías dijo á los profetas de Baal: Escogeos el un buey, y haced primero, pues que vosotros sois los más: é invocad en el nombre de vuestros dioses, mas no pongáis fuego debajo.
26 И узеше јунца, ког им даде, и приготовише, и стадоше призивати име Валово од јутра до подне говорећи: Вале, услиши нас! Али никаквог гласа ни кога да одговори. И скакаху око олтара, који начинише.
26 Y ellos tomaron el buey que les fué dado, y aprestáronlo, é invocaron en el nombre de Baal desde la mañana hasta el medio día, diciendo: ¡Baal, respóndenos! Mas no había voz, ni quien respondiese; entre tanto, ellos andaban saltando cerca del altar que habían hecho.
27 А кад би у подне, стаде им се ругати Илија говорећи: Вичите већма; јер је он бог! Ваља да се нешто замислио, или је у послу, или на путу, или може бити спава, да се пробуди.
27 Y aconteció al medio día, que Elías se burlaba de ellos, diciendo: Gritad en alta voz, que dios es: quizá está conversando, ó tiene algún empeño, ó va de camino; acaso duerme, y despertará.
28 А они стадоше викати гласно, и парати се ножима и шилима по свом обичају, докле их крв не обли.
28 Y ellos clamaban á grandes voces, y sajábanse con cuchillos y con lancetas conforme á su costumbre, hasta chorrear la sangre sobre ellos.
29 А кад дође подне, стадоше пророковати докле дође време да се принесе дар, али никаквог гласа ни кога да одговори, ни кога да чује.
29 Y como pasó el medio día, y ellos profetizaran hasta el tiempo del sacrificio del presente, y no había voz, ni quien respondiese ni escuchase;
30 Тада рече Илија свему народу: Приступите к мени. И приступи к њему сав народ. Тада он оправи олтар Господњи који беше разваљен.
30 Elías dijo entonces á todo el pueblo: Acercaos á mí. Y todo el pueblo se llegó á él: y él reparó el altar de Jehová que estaba arruinado.
31 И узе Илија дванаест камена према броју племена синова Јакова, коме дође реч Господња говорећи: Израиљ ће ти бити име.
31 Y tomando Elías doce piedras, conforme al número de las tribus de los hijos de Jacob, al cual había sido palabra de Jehová, diciendo, Israel será tu nombre;
32 И начини од тог камења олтар у име Господње, и око олтара ископа опкоп широк да би се могле посејати две мере жита.
32 Edificó con las piedras un altar en el nombre de Jehová: después hizo una reguera alrededor del altar, cuanto cupieran dos satos de simiente.
33 И намести дрва, и јунца исеченог на комаде метну на дрва.
33 Compuso luego la leña, y cortó el buey en pedazos, y púsolo sobre la leña.
34 И рече: Напуните четири ведра воде, и излијте на жртву и на дрва. Па опет рече: Учините још једном. И учинише још једном. Па опет рече: Учините и трећом. И учинише трећом,
34 Y dijo: Henchid cuatro cántaros de agua, y derramadla sobre el holocausto y sobre la leña. Y dijo: Hacedlo otra vez; y otra vez lo hicieron. Dijo aún: Hacedlo la tercera vez; é hiciéronlo la tercera vez.
35 те вода потече око олтара, и напуни се опкоп воде.
35 De manera que las aguas corrían alrededor del altar; y había también henchido de agua la reguera.
36 А кад би време да се принесе жртва, приступи Илија пророк и рече: Господе Боже Аврамов, Исаков и Израиљев, нека данас познаду да си Ти Бог у Израиљу и ја да сам Твој слуга, и да сам по Твојој речи учинио све ово.
36 Y como llegó la hora de ofrecerse el holocausto, llegóse el profeta Elías, y dijo: Jehová Dios de Abraham, de Isaac, y de Israel, sea hoy manifiesto que tú eres Dios en Israel, y que yo soy tu siervo, y que por mandato tuyo he hecho todas estas cosas.
37 Услиши ме, Господе, услиши ме, да би познао овај народ да си Ти Господе Бог, кад опет обратиш срца њихова.
37 Respóndeme, Jehová, respóndeme; para que conozca este pueblo que tú, oh Jehová, eres el Dios, y que tú volviste atrás el corazón de ellos.
38 Тада паде огањ Господњи и спали жртву паљеницу и дрва и камен и прах, и воду у опкопу попи.
38 Entonces cayó fuego de Jehová, el cual consumió el holocausto, y la leña, y las piedras, y el polvo, y aun lamió las aguas que estaban en la reguera.
39 А народ кад то виде сав попада ничице, и рекоше: Господ је Бог, Господ је Бог.
39 Y viéndolo todo el pueblo, cayeron sobre sus rostros, y dijeron: ¡Jehová es el Dios! ¡Jehová es el Dios!
40 Тада им рече Илија: Похватајте те пророке Валове да ни један не утече. И похваташе их, и Илија их одведе на поток Кисон, и покла их онде.
40 Y díjoles Elías: Prended á los profetas de Baal, que no escape ninguno. Y ellos los prendieron; y llevólos Elías al arroyo de Cisón, y allí los degolló.
41 И рече Илија Ахаву: Иди, једи и пиј, јер долази велики дажд.
41 Y entonces Elías dijo á Achâb: Sube, come y bebe; porque una grande lluvia suena.
42 И отиде Ахав да једе и пије; а Илија се попе на врх Кармила, и саже се к земљи и метну лице своје међу колена своја.
42 Y Achâb subió á comer y á beber. Y Elías subió á la cumbre del Carmelo; y postrándose en tierra, puso su rostro entre las rodillas.
43 А момку свом рече: Иди, погледај пут мора. А он отишавши погледа, па рече: Нема ништа. И рече му: Иди опет седам пута.
43 Y dijo á su criado: Sube ahora, y mira hacia la mar. Y él subió, y miró, y dijo: No hay nada. Y él le volvió á decir: Vuelve siete veces.
44 А кад би седми пут, рече: Ено, мали облак као длан човечији диже се од мора. Тада рече: Иди, реци Ахаву: Прежи и иди, да те не ухвати дажд.
44 Y á la séptima vez dijo: Yo veo una pequeña nube como la palma de la mano de un hombre, que sube de la mar. Y él dijo: Ve, y di á Achâb: Unce y desciende, porque la lluvia no te ataje.
45 У том се замрачи небо од облака и ветра, и удари велики дажд. А Ахав седавши на кола отиде у Језраел.
45 Y aconteció, estando en esto, que los cielos se oscurecieron con nubes y viento; y hubo una gran lluvia. Y subiendo Achâb, vino á Jezreel.
46 А рука Господња дође над Илију, и он опасавши се отрча пред Ахавом докле дође у Језраел.
46 Y la mano de Jehová fué sobre Elías, el cual ciñó sus lomos, y vino corriendo delante de Achâb hasta llegar á Jezreel.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Ahab
Son of Omri, who reigned twenty-two years in Samaria, married Jezebel and served Baal, took Naboth's vineyard, fought Ben-hadad of Aram, and died of an arrow wound at…
Cited in the guide: 1 Kings 16:29; 1 Kings 16:30; 1 Kings 18:17
Elijah the Tishbite
A prophet among the settlers of Gilead who announced a drought to Ahab, was fed by ravens, revived the widow's son at Zarephath, defeated Baal's prophets on Mount Carmel, heard…
Cited in the guide: 1 Kings 17:1; 1 Kings 18:36; 1 Kings 19:9
Jezebel
Daughter of Ethbaal king of the Sidonians and wife of Ahab, who slaughtered the LORD's prophets, threatened Elijah, had Naboth stoned on false testimony, and was thrown down from…
Cited in the guide: 1 Kings 16:31; 1 Kings 18:4; 1 Kings 19:2
Obadiah
The man in charge of Ahab's palace who greatly feared the LORD, hid a hundred prophets in caves when Jezebel slaughtered the LORD's prophets, and brought Elijah's message to Ahab.
Cited in the guide: 1 Kings 18:3; 1 Kings 18:4; 1 Kings 18:7
Places
Mount Carmel
A fertile ridge jutting into the sea near Haifa. Elijah's contest with the prophets of Baal here vindicated the Lord as the God who answers by fire.
Cited in the guide: 1 Kings 18:20; 1 Kings 18:38
Cross references (43)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Luke 4:25; James 5:17; 1 Kings 18:15–40; Deuteronomy 28:12; 1 Kings 17:1
- 2 Joel 1:15–20; Leviticus 26:26; Psalm 27:1; Psalm 51:4; Isaiah 51:12
- 3 Nehemiah 7:2; 1 Kings 16:9; Matthew 10:28; Malachi 3:16; Genesis 41:40
- 4 1 Kings 18:13; Matthew 10:40–42; Matthew 25:35; Revelation 17:4–6; Matthew 21:35
- 5 Jeremiah 14:5–6; Joel 1:18; Joel 2:22; Habakkuk 3:17; Romans 8:20–22
- 6 Jeremiah 14:3
- 7 2 Kings 1:6–8; Isaiah 60:14; Genesis 44:16; Matthew 11:8; Genesis 50:18
- 8 1 Kings 18:3; Romans 13:7; 1 Peter 2:17–18
- 9 Exodus 5:21; 1 Kings 17:18; 1 Kings 18:12
- 10 1 Kings 17:1; Psalm 10:2; 1 Kings 18:15; 1 Samuel 29:6; 1 Kings 17:9
- 11 1 Kings 18:8; 1 Kings 18:14
- 12 Acts 8:39; 2 Kings 2:16; Ezekiel 8:3; Ezekiel 11:24; Ezekiel 40:1–2
- 13 1 Kings 18:4; Matthew 25:35; Acts 20:34; Matthew 10:41–42; Genesis 20:4–5
- 14 Matthew 10:28
- 15 1 Kings 17:1; 1 Kings 18:10; Job 25:3; Psalm 148:2–3; Jeremiah 8:2
- 17 Joshua 7:25; 1 Kings 21:20; Acts 16:20; Acts 17:6; Amos 7:10
- 18 2 Chronicles 15:2; 1 Kings 9:9; 1 Kings 16:31; Jeremiah 2:19; 1 Kings 21:25
- 19 Joshua 19:26; 1 Kings 16:33; 2 Peter 2:1; 2 Kings 2:25; 1 Samuel 15:12
- 20 1 Kings 22:9
- 21 Matthew 6:24; Joshua 24:15; 1 Corinthians 10:21–22; 2 Corinthians 6:14–16; 1 Samuel 7:3
- 22 1 Kings 19:10; 1 Kings 19:14; 1 Kings 20:13; 2 Timothy 4:3–4; 2 Peter 2:1–3
- 24 1 Kings 18:38; 1 Chronicles 21:26; Leviticus 9:24; 2 Chronicles 7:3; 2 Chronicles 7:1
- 26 Jeremiah 10:5; 1 Corinthians 8:4; Matthew 6:7; 1 Corinthians 12:2; Isaiah 44:17
- 27 Isaiah 41:23; Psalm 78:65–66; Ecclesiastes 11:9; Mark 4:38–39; 2 Chronicles 25:8
- 28 Leviticus 19:28; Deuteronomy 14:1; Mark 5:5; Mark 9:22; Micah 6:7
- 29 1 Kings 22:10; Exodus 29:39; 1 Corinthians 11:4–5; 1 Samuel 18:10; Galatians 4:8
- 30 2 Chronicles 33:16; 1 Kings 19:14; 1 Kings 19:10; Romans 11:3
- 31 2 Kings 17:34; Genesis 35:10; Genesis 32:28; Joshua 4:3–4; Joshua 4:20
- 32 Colossians 3:17; Exodus 20:24–25; 1 Corinthians 10:31; Judges 21:4; 1 Samuel 7:17
- 33 Genesis 22:9; Judges 6:20; John 11:39–40; Daniel 3:25; Daniel 3:19
- 34 2 Corinthians 4:2; 2 Corinthians 8:21
- 35 1 Kings 18:32; 1 Kings 18:38
- 36 1 Kings 18:29; 2 Kings 19:19; Exodus 3:6; 1 Kings 8:43; Matthew 22:32
- 37 Daniel 9:17–19; Luke 1:16–17; Ezekiel 36:25–27; Malachi 4:5–6; 1 Kings 18:24
- 38 Leviticus 9:24; 1 Chronicles 21:26; 2 Chronicles 7:1; Judges 6:21; 1 Kings 18:24
- 39 1 Kings 18:24; 2 Chronicles 7:3; 1 Kings 18:21; Judges 13:20; 1 Chronicles 21:16
- 40 Judges 4:7; Deuteronomy 18:20; Deuteronomy 13:5; Zechariah 13:2–3; Judges 5:21
- 41 1 Kings 18:1; Ecclesiastes 9:7; 1 Kings 17:1; Acts 27:34
- 42 Luke 6:12; 1 Kings 19:13; Genesis 24:52; 1 Kings 18:19–20; Ezra 9:6
- 43 Habakkuk 2:3; Luke 18:1; Luke 18:7; Genesis 32:26; Ephesians 6:18
- 44 Luke 12:54; Job 8:7; Micah 1:13; Zechariah 4:10; 1 Samuel 6:10
- 45 2 Kings 9:16; 1 Kings 21:23; 1 Kings 18:39–40; 2 Samuel 21:14; 1 Kings 21:1
- 46 Ezekiel 3:14; Ezekiel 1:3; 2 Kings 3:15; 2 Kings 9:1; Matthew 22:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… foot of the mountain, --the same number which was placed by Joshua in the river, and again, on the other side, the bearers of the ark of the covenant, --those stones which were set up by Elijah when the heifer was offered as a burnt-offering; the number, too, of the apostles; and, in fine, every event which embraces in it …
… is not lawful for thee to have thy brother Philip's wife;" such as he was possessed of, who before him was like him, and after him shall be so again; who said to Ahab, "I do not trouble Israel, but thou, and thy father's house;" such as the prophets had, such as all the apostles.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Elias, too, when all Israel was assembled at Mount Carmel, wishing to turn them from idolatry, says to them, "How long halt ye between two opinions? If the Lord be God, follow Him." And again, at the burnt-offering, he thus addresses the idolatrous priests: "Ye shall call upon the name of your gods, and I will call on the name …
… directed them to that God upon whom he believed, and who was truly God; whom invoking, he exclaimed, "Lord God of Abraham, God of Isaac, and God of Jacob, hear me to-day, and let all this people know that Thou art the God of Israel."