2 Peter · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Peter 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А беше и лажних пророка у народу, као што ће и међу вама бити лажних учитеља, који ће унети јереси погибли, и одрицаће се Господара који их искупи и доводиће себи наглу погибао.
1 PERO hubo también falsos profetas en el pueblo, como habrá entre vosotros falsos doctores, que introducirán encubiertamente herejías de perdición, y negarán al Señor que los rescató, atrayendo sobre sí mismos perdición acelerada.
2 И многи ће поћи за њиховим нечистотама којима ће се хулити на пут истине.
2 Y muchos seguirán sus disoluciones, por los cuales el camino de la verdad será blasfemado;
3 И у лакомству ловиће вас измишљеним речима. Њихов суд одавно не доцни, и погибао њихова не дрема.
3 Y por avaricia harán mercadería de vosotros con palabras fingidas; sobre los cuales la condenación ya de largo tiempo no se tarda, y su perdición no se duerme.
4 Јер кад Бог не поштеде анђела који сагрешише, него их метну у окове мрака пакленог, и предаде да се чувају за суд;
4 Porque si Dios no perdonó á los ángeles que habían pecado, sino que habiéndolos despeñado en el infierno con cadenas de oscuridad, los entregó para ser reservados al juicio;
5 и први свет не поштеде, него сачувавши самосмога Ноја, проповедника правде, наведе потоп на свет безбожнички;
5 Y [si] no perdonó al mundo viejo, mas guardó á Noé, pregonero de justicia, con otras siete personas, trayendo el diluvio sobre el mundo de malvados;
6 и градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди, и постави углед безбожницима који би постали;
6 Y [si] condenó por destrucción las ciudades de Sodoma y de Gomorra, tornándolas en ceniza, y poniéndolas por ejemplo á los que habían de vivir sin temor y reverencia de Dios;
7 и избави праведног Лота, кога осрамотише безаконици нечистотом живљења;
7 Y libró al justo Lot, acosado por la nefanda conducta de los malvados;
8 јер кад живљаше праведник међу њима, гледајући и слушајући безакона дела, мучаше од дана до дана праведну душу;
8 (Porque este justo, con ver y oir, morando entre ellos, afligía cada día su alma justa con los hechos de aquellos injustos;)
9 зна Господ побожне избављати од напасти, а неправеднике мучећи чувати за дан судни;
9 Sabe el Señor librar de tentación á los píos, y reservar á los injustos para ser atormentados en el día del juicio;
10 а особито оне који иду за телесним жељама нечистоте, и не маре за поглаварство, и који су безобразни и самовољни, и не дрхћу хулећи на славу.
10 Y principalmente á aquellos que, siguiendo la carne, andan en concupiscencia é inmundicia, y desprecian la potestad; atrevidos, contumaces, que no temen decir mal de las potestades superiores:
11 Кад анђели, који већу снагу и силу имају, не изговарају на њих пред Господом хулни суд;
11 Como quiera que los mismos ángeles, que son mayores en fuerza y en potencia, no pronuncian juicio de maldición contra ellas delante del Señor.
12 а они, као неразумна животиња, која је од природе на то створена да се хвата и коље, хуле на оно што не разумеју, и у погибли својој пропашће
12 Mas éstos, diciendo mal de las cosas que no entienden, como bestias brutas, que naturalmente son hechas para presa y destrucción, perecerán en su perdición,
13 примајући плату неправде. Они мисле да је сласт частити се сваки дан; они су срамота и грех, који се хране својим преварама, једући с вама;
13 Recibiendo el galardón de su injusticia, [ya] que reputan por delicia poder gozar de deleites cada día. Estos [son] suciedades y manchas, los cuales comiendo con vosotros, juntamente se recrean en sus errores;
14 имајући очи пуне прељубочинства и непрестаног греха; прелашћујући неутврђене душе; имају срце научено лакомству, деца клетве;
14 Teniendo los ojos llenos de adulterio, y no saben cesar de pecar; cebando las almas inconstantes; teniendo el corazón ejercitado en codicias, siendo hijos de maldición;
15 оставивши прави пут, зађоше, и иду путем Валаама Восоровог, коме омиле плата неправедна;
15 Que han dejado el camino derecho, y se han extraviado, siguiendo el camino de Balaam, [hijo] de Bosor, el cual amó el premio de la maldad.
16 али би покаран за своје безакоње: скот неми проговоривши гласом човечијим забрани безумље пророково.
16 Y fué reprendido por su iniquidad: una muda bestia de carga, hablando en voz de hombre, refrenó la locura del profeta.
17 Ово су безводни извори, и облаци и магле које прогоне ветрови, за које се чува мрак тамни вавек.
17 Estos son fuentes sin agua, y nubes traídas de torbellino de viento: para los cuales está guardada la oscuridad de las tinieblas para siempre.
18 Јер говорећи поносите и лажљиве речи прелашћују на нечистоте телесних жеља оне који одскора беже од оних што живе у превари.
18 Porque hablando arrogantes palabras de vanidad, ceban con las concupiscencias de la carne en disoluciones á los que verdaderamente habían huído de los que conversan en error;
19 И обећавају им слободу, а сами су робови погибли; јер кога ко надвлада онај му и робује.
19 Prometiéndoles libertad, siendo ellos mismos siervos de corrupción. Porque el que es de alguno vencido, es sujeto á la servidumbre del que lo venció.
20 Јер ако одбегну од нечистоте света познањем Господа и спаса нашег Исуса Христа, па се опет заплету у њих и буду надвладани, буде им последње горе од првог;
20 Ciertamente, si habiéndose ellos apartado de las contaminaciones del mundo, por el conocimiento del Señor y Salvador Jesucristo, y otra vez envolviéndose en ellas, son vencidos, sus postrimerías les son hechas peores que los principios.
21 јер им беше боље да не познаше пут правде, неголи кад познаше да се врате натраг од свете заповести која им је предана.
21 Porque mejor les hubiera sido no haber conocido el camino de la justicia, que después de haberlo conocido, tornarse atrás del santo mandamiento que les fué dado.
22 Јер им се догоди истинита приповест: пас се повраћа на своју бљувотину, и: свиња окупавши се, у каљужу.
22 Pero les ha acontecido lo del verdadero proverbio: El perro se volvió á su vómito, y la puerca lavada á revolcarse en el cieno.
Cross references (22)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Matthew 7:15; Jude 4; Deuteronomy 13:1–3; 2 Timothy 4:3; Matthew 24:11
- 2 Romans 2:24; Jude 10; Matthew 24:24; 2 Peter 2:15; Titus 2:8
- 3 2 Corinthians 2:17; Romans 16:18; Deuteronomy 32:35; 1 Thessalonians 2:5; Jude 15
- 4 Jude 6; Matthew 25:41; Romans 8:32; Revelation 20:1–3; Revelation 12:7–9
- 5 2 Peter 3:6; Hebrews 11:7; Luke 17:26–27; Jude 14–15; 1 Peter 3:19–20
- 6 Jude 7; Luke 17:28–30; Deuteronomy 29:23; Genesis 19:24–25; Numbers 26:10
- 7 Genesis 19:16; Genesis 19:29; Genesis 19:7–8; Genesis 19:22; Genesis 13:13
- 8 Psalm 119:158; Ezekiel 9:4; Psalm 119:136; 1 Timothy 1:9; Proverbs 25:26
- 9 Psalm 34:15–19; 1 Corinthians 10:13; Revelation 3:10; 2 Timothy 3:12; Jude 14–15
- 10 Jude 16; Jude 10; Exodus 22:28; Jude 18; 2 Peter 3:3
- 11 Jude 9; 2 Thessalonians 1:7; Psalm 103:20; Daniel 6:22; Psalm 104:4
- 12 Jude 10; Jeremiah 12:3; Galatians 6:8; 2 Peter 2:19; Psalm 92:6
- 13 Romans 13:13; Romans 2:8–9; Hebrews 2:2–3; Philippians 3:19; Jude 12–16
- 14 2 Peter 2:3; 2 Peter 2:18; Ephesians 2:3; 2 Peter 3:16; Ephesians 4:14
- 15 Revelation 2:14; Jude 11; Deuteronomy 23:4–5; Numbers 31:16; Numbers 22:5–7
- 16 Numbers 22:21–33; Acts 26:11; Luke 16:11; Ecclesiastes 7:25; Ecclesiastes 9:3
- 17 Jude 12–13; Jeremiah 14:3; Ephesians 4:14; Matthew 25:30; 2 Peter 2:4
- 18 2 Peter 2:20; Jude 15–16; Romans 13:13; James 5:5; Revelation 13:5–6
- 19 John 8:34; Romans 6:16–22; Galatians 5:13; Galatians 5:1; 1 Peter 2:16
- 20 Hebrews 10:26–27; Hebrews 6:4–8; Philippians 3:19; Luke 11:24–26; Deuteronomy 32:29
- 21 Ezekiel 18:24; Hebrews 6:4–6; James 4:17; Ezekiel 3:20; Luke 12:47
- 22 Proverbs 26:11
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… saved out of Sodom when all the country round was punished by means of fire and brimstone, the Lord thus making it manifest that He does not forsake those that hope in Him, but gives up such as depart from Him to punishment and torture. For Lot's wife, who went forth with him, being of a different mind from himself …
… incarcerated till their final damnation in the day of judgment, the Apostle Peter very plainly declares, when he says that "God spared not the angels that sinned, but cast them down to hell, and delivered them into chains of darkness to be reserved into judgment." Who, then, can doubt that God, either in foreknowledge or in act, separated between these …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… that time have so fallen, nor can I think that it is of them the Apostle Peter said, "For if God spared not the angels that sinned, but cast them down to hell, and delivered them into chains of darkness, to be reserved unto judgment." I think he rather speaks of these who first apostatized from God, along with their …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… one who doeth sin is the servant of sin." And thus there are many wicked masters who have religious men as their slaves, and who are yet themselves in bondage; "for of whom a man is overcome, of the same is he brought in bondage." And beyond question it is a happier thing to be the slave of a man …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)