Luke 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

111 И кад се мољаше Богу на једном месту па преста, рече Му неки од ученика Његових: Господе! Научи нас молити се Богу, као што и Јован научи своје ученике. 2 А Он им рече: Кад се молите Богу говорите: Оче наш који си на небесима, да се свети име Твоје; да дође царство Твоје; да буде воља Твоја и на земљи као на небу; 3 Хлеб наш потребни дај нам сваки дан; 4◆ И опрости нам грехе наше, јер и ми опраштамо сваком дужнику свом; и не наведи нас у напаст; него нас избави ода зла. 5 И рече им: Који од вас има пријатеља, и отиде му у поноћи и рече му: Пријатељу! Дај ми три хлеба у зајам; 6 јер ми дође пријатељ с пута, и немам му шта поставити; 7 а он изнутра одговарајући да рече: Не узнемиравај ме; већ су врата затворена и деца су моја са мном у постељи, и не могу устати да ти дам. 8 И кажем вам: ако и не устане да му да зато што му је пријатељ, али за његово безобразно искање устаће и даће му колико треба. 9 И ја вама кажем: иштите и даће вам се: тражите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. 10 Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази; и који куца, отвара му се. 11 Који је међу вама отац у кога ако син заиште хлеба да му да камен? Или ако заиште рибе да му да место рибе змију? 12 Или ако заиште јаје да му да скорпију? 13 Кад дакле ви, зли будући, умете добре даре давати деци својој, колико ће више Отац небески дати Духа Светог онима који ишту у Њега? 14 И једном изгна ђавола који беше нем; кад ђаво изиђе проговори неми; и дивише се људи. 15 А неки од њих рекоше: Помоћу Веелзевула кнеза ђаволског изгони ђаволе. 16 А други кушајући Га искаху од Њега знак с неба. 17 А Он знајући помисли њихове рече им: Свако царство које се раздели само по себи, опустеће, и дом који се раздели сам по себи, пропашће. 18 Тако и сотона ако се раздели сам по себи, како ће остати његово царство? Као што кажете да помоћу Веелзевула изгоним ђаволе. 19 Ако ли ја помоћу Веелзевула изгоним ђаволе, синови ваши чијом помоћу изгоне? Зато ће вам они бити судије. 20 А ако ли ја прстом Божијим изгоним ђаволе, дакле је дошло к вама царство Божије. 21 Кад се јаки наоружа и чува свој двор, имање је његово на миру; 22 а кад дође јачи од њега и надвлада га, узме све оружје његово у које се уздао, и раздели шта отме од њега. 23 Који није са мном, против мене је; и који са мном не сабира, просипа. 24 Кад нечисти дух изиђе из човека, иде кроз безводна места тражећи покоја, и не нашавши рече: Да се вратим у дом свој откуда сам изишао; 25 и дошавши нађе пометен и украшен. 26 Тада отиде и узме седам других духова горих од себе, и ушавши живе онде; и буде потоње човеку оном горе од првог. 27 А кад то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече Му: Благо утроби која те је носила, и сисама које си сао! 28 А Он рече: Благо и онима који слушају реч Божију, и држе је. 29 А народу који се скупљаше стаде говорити: Род је овај зао; иште знак, и неће му се дати знак осим знака Јоне пророка; 30 јер као што Јона би знак Ниневљанима, тако ће и Син човечији бити роду овом. 31 Царица јужна изићи ће на суд с људима рода овог, и осудиће их; јер она дође с краја земље да слуша премудрост Соломунову: а гле, овде је већи од Соломуна. 32 Ниневљани изићи ће на суд с родом овим, и осудиће га; јер се покајаше поучењем Јониним: а гле, овде је већи од Јоне. 33 Нико не меће запаљену свећу на сакривено место, нити под суд, него на свећњак, да виде светлост који улазе. 34 Свећа је телу око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје бити светло; ако ли око твоје буде кварно, и тело је твоје тамно. 35 Гледај дакле да видело које је у теби не буде тама. 36 Јер, ако је све тело твоје светло да нема никаквог уда тамног, биће светло као кад те свећа обасјава светлошћу. 37 А кад говораше, мољаше Га некакав фарисеј да обедује у њега. А Он ушавши седе за трпезу. 38 А фарисеј се зачуди кад виде да се најпре не уми пре обеда. 39 А Господ рече му: Сад ви фарисеји споља чистите чашу и зделу, а изнутра вам је пуно грабежа и злобе. 40 Безумни! Није ли онај начинио и изнутра који је споља начинио? 41 Али дајте милостињу од оног што је унутра; и гле, све ће вам бити чисто. 42 Али тешко вама фарисејима што дајете десетак од метвице и од руте и од сваког поврћа, а пролазите правду и љубав Божију: ово је требало чинити, и оно не остављати. 43 Тешко вама фарисејима што тражите зачеља по зборницама и да вам се клања по улицама. 44 Тешко вама књижевници и фарисеји, лицемери, што сте као сакривени гробови по којима људи иду и не знаду их. 45 А неки од законика одговарајући рече: Учитељу! Говорећи то и нас срамотиш. 46 А Он рече: Тешко и вама законицима што товарите на људе бремена претешка за ношење, а ви једним прстом својим нећете да их прихватите. 47 Тешко вама што зидате гробове пророцима, а ваши су их очеви побили. 48 Ви дакле сведочите и одобравате дела отаца својих; јер их они побише, а ви им гробове зидате. 49 Зато и премудрост Божија рече: Послаћу им пророке и апостоле, и од њих ће једне побити, а друге протерати; 50 да се иште од рода овог крв свих пророка која је проливена од постања света, 51 од крви Авељеве све до крви Заријине, који погибе међу олтаром и црквом. Да, кажем вам, искаће се од рода овог. 52 Тешко вама законици што узесте кључ од знања: сами не уђосте, а који хтеше да уђу, забранисте им. 53 А кад им Он ово говораше, почеше књижевници и фарисеји врло наваљивати к Њему и многим питањем збуњивати Га, 54 вребајући и пазећи на Њега не би ли шта уловили из уста Његових да Га окриве.