Leviticus 22 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

221 I reče Gospod Mojsiju govoreći: 2 Kaži Aronu i sinovima njegovim da se čuvaju od svetih stvari sinova Izrailjevih, da ne bi oskvrnili sveto ime moje u onom što mi oni posvećuju; ja sam Gospod. 3 Reci im: Ko bi god iz semena vašeg od kolena na koleno pristupio k svetim stvarima, koje bi posvetili sinovi Izrailjevi Gospodu, kad je nečistota njegova na njemu, taj neka se istrebi ispred lica mog; ja sam Gospod. 4 Ko bi god iz semena Aronovog bio gubav ili bi išlo seme od njega, neka ne jede svete stvari dokle ne bude čist; tako i koji bi se dotakao koga nečistog od mrtvog tela ili onog od koga je izašlo seme, 5 ili ko bi se dotakao čega što gamiže po zemlji, od čega bi se oskvrnio, ili čoveka od kog bi se oskvrnio kakve mu drago nečistote njegove, 6 ko bi se dotakao takvog čega, biće nečist do večera; zato neka ne jede svete stvari ako ne okupa telo svoje u vodi. 7 A kad zađe sunce, biće čist, i onda može jesti od svetih stvari; jer mu je hrana. 8 Mrcino ili šta raskine zverka neka ne jede, da se njim ne skvrni; ja sam Gospod. 9 Tako neka drže šta sam uredio da se drži, da ne navuku na se greha i ne umru od njega oskvrnivši se. Ja sam Gospod koji ih posvećujem. 10 Niko drugi da ne jede svete stvari, ni ukućanin sveštenikov ni nadničar da ne jede svete stvari. 11 A kad sveštenik kupi koga za novce, taj neka ih jede, i koji se rodi u kući njegovoj; oni neka jedu jelo njegovo. 12 Ali kći sveštenička kad se uda za čoveka drugog plemena, ona da ne jede od žrtava podignutih svetih stvari. 13 A kći sveštenička ako obudovi, ili je pusti muž, ako nema poroda, neka se vrati kući oca svog kao što je bila u detinjstvu svom, hleb oca svog neka jede; ali niko drugog plemena da ga ne jede. 14 A ko bi nehotice jeo svetu stvar, neka dometne peti deo i naknadi svešteniku svetu stvar. 15 Da ne bi oskvrnili svete stvari sinova Izrailjevih, koje prinose Gospodu, 16 i da ne bi navlačili na njih kar za prestup jedući svete stvari njihove, jer sam ja Gospod, koji ih posvećujem. 17 Još reče Gospod Mojsiju govoreći: 18 Kaži Aronu i sinovima njegovim i svim sinovima Izrailjevim i reci im: Ko god od doma Izrailjevog ili od stranaca koji su u Izrailju hoće da prinese žrtvu svoju po kakvom god zavetu svom, ili od dobre volje svoje dar, što se prinosi Gospodu na žrtvu paljenicu, 19 neka prinese drage volje muško zdravo od goveda ili od ovaca ili od koza. 20 Na čem bi bila mana, ono ne prinosite, jer vam se ne bi primilo. 21 I kad ko hoće da prinese žrtvu zahvalnu Gospodu, izvršavajući zavet ili od svoje volje dajući dar, od goveda ili od sitne stoke, neka bude zdravo, da bi bilo primljeno; nikakve mane da nema na njemu. 22 Slepo, ili kome je šta slomljeno ili odbijeno, ni gutavo, ni krastavo ni lišajivo, šta je takvo ne prinosite Gospodu, i ne mećite ih na oltar Gospodnji na žrtvu ognjenu. 23 A vola ili ovcu ili kozu sa udom kojim prevelikim ili premalim možeš prineti za dobrovoljni dar; ali za zavet neće se primiti. 24 Ujalovljeno uvrtanjem, tučenjem, kidanjem ili rezanjem, ne prinosite Gospodu; i ne činite to u zemlji svojoj. 25 I iz ruke tuđinske nemojte uzimati ni jedne stvari da prinesete hleb Bogu svom; jer je kvar njihov u njima; imaju manu, neće vam se primiti. 26 Još reče Gospod Mojsiju govoreći: 27 Tele i jagnje i jare kad se omladi, neka bude sedam dana kod majke svoje, pa od osmog dana i posle biće ugodno za žrtvu ognjenu Gospodu. 28 A kravu ni ovcu ni kozu ne koljite u jedan dan s mladetom njenim. 29 I kad prinosite Gospodu žrtvu radi hvale, prinesite je dragovoljno. 30 Neka se jede istog dana, i ne ostavljajte ništa do jutra; ja sam Gospod. 31 Zato držite zapovesti moje, i vršite ih; ja sam Gospod. 32 I nemojte skvrniti sveto ime moje, i ja ću se svetiti među sinovima Izrailjevim; ja sam Gospod, koji vas posvećujem. 33 Koji sam vas izveo iz zemlje misirske da vam budem Bog; ja sam Gospod.