John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 16 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Ово вам казах да се не саблазните.
1 ESTAS cosas os he hablado, para que no os escandalicéis.
2 Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
2 Os echarán de las sinagogas; y aun viene la hora, cuando cualquiera que os matare, pensará que hace servicio á Dios.
3 И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
3 Y estas cosas os harán, porque no conocen al Padre ni á mí.
4 Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах. А испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
4 Mas os he dicho esto, para que cuando aquella hora viniere, os acordéis que yo os lo había dicho. Esto empero no os lo dije al principio, porque yo estaba con vosotros.
5 А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
5 Mas ahora voy al que me envió; y ninguno de vosotros me pregunta: ¿Adónde vas?
6 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
6 Antes, porque os he hablado estas cosas, tristeza ha henchido vuestro corazón.
7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
7 Empero yo os digo la verdad: Os es necesario que yo vaya: porque si yo no fuese, el Consolador no vendría á vosotros; mas si yo fuere, os le enviaré.
8 И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
8 Y cuando él viniere redargüirá al mundo de pecado, y de justicia, y de juicio:
9 за грех, дакле, што не верују мене;
9 De pecado ciertamente, por cuanto no creen en mí;
10 а за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
10 Y de justicia, por cuanto voy al Padre, y no me veréis más;
11 а за суд што је кнез овог света осуђен.
11 Y de juicio, por cuanto el príncipe de este mundo es juzgado.
12 Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
12 Aun tengo muchas cosas que deciros, mas ahora no las podéis llevar.
13 А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
13 Pero cuando viniere aquel Espíritu de verdad, él os guiará á toda verdad; porque no hablará de sí mismo, sino que hablará todo lo que oyere, y os hará saber las cosas que han de venir.
14 Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
14 El me glorificará: porque tomará de lo mío, y os [lo] hará saber.
15 Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
15 Todo lo que tiene el Padre, mío es: por eso dije que tomará de lo mío, y os [lo] hará saber.
16 Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
16 Un poquito, y no me veréis; y otra vez un poquito, y me veréis: porque yo voy al Padre.
17 А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
17 Entonces dijeron [algunos] de sus discípulos unos á otros: ¿Qué es esto que nos dice: Un poquito, y no me veréis; y otra vez un poquito, y me veréis: y, porque yo voy al Padre?
18 Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
18 Decían pues: ¿Qué es esto que dice: Un poquito? No entendemos lo que habla.
19 А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
19 Y conoció Jesús que le querían preguntar, y díjoles: ¿Preguntáis entre vosotros de esto que dije: Un poquito, y no me veréis, y otra vez un poquito, y me veréis?
20 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
20 De cierto, de cierto os digo, que vosotros lloraréis y lamentaréis, y el mundo se alegrará: empero aunque vosotros estaréis tristes, vuestra tristeza se tornará en gozo.
21 Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
21 La mujer cuando pare, tiene dolor, porque es venida su hora; mas después que ha parido un niño, ya no se acuerda de la angustia, por el gozo de que haya nacido un hombre en el mundo.
22 Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
22 También, pues, vosotros ahora ciertamente tenéis tristeza; mas otra vez os veré, y se gozará vuestro corazón, y nadie quitará de vosotros vuestro gozo.
23 и у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
23 Y aquel día no me preguntaréis nada. De cierto, de cierto os digo, que todo cuanto pidiereis al Padre en mi nombre, os [lo] dará.
24 Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
24 Hasta ahora nada habéis pedido en mi nombre: pedid, y recibiréis, para que vuestro gozo sea cumplido.
25 Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
25 Estas cosas os he hablado en proverbios: la hora viene cuando ya no os hablaré por proverbios, pero claramente os anunciaré del Padre.
26 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
26 Aquel día pediréis en mi nombre: y no os digo, que yo rogaré al Padre por vosotros;
27 јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
27 Pues el mismo Padre os ama, porque vosotros me amasteis, y habéis creído que yo salí de Dios.
28 Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
28 Salí del Padre, y he venido al mundo: otra vez dejo el mundo, y voy al Padre.
29 Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
29 Dícenle sus discípulos: He aquí, ahora hablas claramente, y ningún proverbio dices.
30 Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
30 Ahora entendemos que sabes todas las cosas, y no necesitas que nadie te pregunte: en esto creemos que has salido de Dios.
31 Исус им одговори: Зар сад верујете?
31 Respondióles Jesús: ¿Ahora creéis?
32 Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
32 He aquí, la hora viene, y ha venido, que seréis esparcidos cada uno por su parte, y me dejaréis solo: mas no estoy solo, porque el Padre está conmigo.
33 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
33 Estas cosas os he hablado, para que en mí tengáis paz. En el mundo tendréis aflicción: mas confiad, yo he vencido al mundo.
Cross references (33)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 2:8; Matthew 13:21; Matthew 26:31–33; John 15:18–27; Matthew 24:10
- 2 John 9:22; Acts 26:9–11; Romans 10:2–3; Acts 22:3–4; Matthew 10:28
- 3 John 15:21; John 17:25; John 8:19; 2 Thessalonians 1:8; 2 Thessalonians 2:10–12
- 4 John 14:29; Mark 13:23; John 13:19; John 17:12–13; Matthew 9:15
- 5 John 13:36; John 7:33; John 16:28; Ephesians 4:7–11; John 14:4–6
- 6 Luke 24:17; John 20:11–15; Luke 22:45; John 16:20–22; John 14:1
- 7 John 14:26; John 14:16–17; John 15:26; Acts 2:33; John 7:39
- 8 Jude 15; Acts 2:37; Zechariah 12:10; Acts 16:29–30; John 8:9
- 9 John 15:22–25; John 12:47–48; John 8:23–24; Mark 16:16; Hebrews 3:12
- 10 2 Corinthians 5:21; 1 Peter 3:18; Romans 10:3–4; 1 Corinthians 1:30; 1 Timothy 3:16
- 11 John 12:31; 1 John 3:8; Colossians 2:15; Hebrews 2:14; John 14:30
- 12 Mark 4:33; John 15:15; 1 Corinthians 3:1–2; Acts 1:3; Hebrews 5:11–14
- 13 John 14:26; 1 Corinthians 2:10–13; John 14:17; John 15:26; 1 John 2:27
- 14 1 John 4:13–14; 2 Corinthians 3:14–18; John 15:26; Revelation 19:10; 1 Corinthians 12:3
- 15 John 17:10; Matthew 11:27; John 3:35; Luke 10:22; Colossians 1:19
- 16 John 7:33; Acts 10:40–41; John 16:22; John 14:18–24; John 16:28
- 17 John 16:16; Mark 9:32; John 16:5; John 14:5; John 16:19
- 18 Luke 24:25; Hebrews 5:12; Matthew 16:9–11
- 19 John 14:19; John 16:16; John 16:30; John 13:33; Hebrews 4:13
- 20 James 1:2; Matthew 5:4; Revelation 7:14–17; Psalm 126:5–6; Mark 16:10
- 21 Isaiah 13:8; Psalm 113:9; 1 Thessalonians 5:3; Jeremiah 30:6–7; Isaiah 26:16–18
- 22 1 Peter 1:8; Acts 13:52; John 16:6; 2 Thessalonians 2:16; 1 Peter 4:13–14
- 23 John 15:7; John 14:13–14; Matthew 21:22; Isaiah 65:24; 1 John 5:14–16
- 24 Matthew 7:7–8; James 4:2–3; John 15:11; John 16:23; 2 Thessalonians 2:16–17
- 25 John 16:12; Mark 4:13; John 10:6; John 16:28–29; Matthew 13:34–35
- 26 Romans 8:34; John 17:9; John 17:24; John 17:19; John 16:23
- 27 John 14:23; John 14:21; John 17:23; John 8:42; 1 John 4:19
- 28 John 13:1; John 13:3; John 8:14; John 14:28; John 17:5
- 29 John 16:25
- 30 John 21:17; John 17:8; Hebrews 4:13; John 16:17; John 16:27–28
- 31 Luke 9:44–45; John 13:38
- 32 Zechariah 13:7; Matthew 26:31; John 8:29; Mark 14:27; John 8:16
- 33 John 14:27; 1 John 5:4; 2 Thessalonians 3:16; 1 John 4:4; Philippians 4:7
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The medicine for all the wounds of the soul, and the one propitiation for the offences of men, is to believe on Christ; nor can any one be cleansed at all, whether from original sin which he derived from Adam, in whom all men have sinned, and become by nature children of wrath; or from the sins which they have …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
When the Lord Jesus had foretold His disciples the persecutions they would have to suffer after His departure, He went on to say: "And these things I said not unto you at the beginning, because I was with you; but now I go my way to Him that sent me." And here the first thing we have to look at …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Great is the tyranny of despondency, and much courage do we need so as to stand manfully against the feeling, and after gathering from it what is useful, to let the superfluous go.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
… under their feet, and turn again and rend you." For the Lord Himself, although He never told a lie, yet showed that He was concealing certain truths, when He said, "I have yet many things to say unto you, but ye cannot bear them now." And the Apostle Paul, too, says: "And I, brethren, could not speak unto you as …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
For, saith He, "In sorrow thou shalt bring forth children;" and, "In the sweat of thy face shalt thou eat thy bread;" and, "In the world ye shall have tribulation." But of our state there, no such word at all is spoken, but all the contrary; that "grief and sorrow and sighing have fled away." And that "men shall come …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)