Luke 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

101 А потом изабра Господ и других седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у сваки град и у место куда хтеде сам доћи. 2 А рече им: Жетва је дакле велика, а посленика мало; него се молите Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју. 3 Идите; ето ја вас шаљем као јагањце међу вукове. 4 Не носите кесе ни торбе ни обуће, и никога не поздрављајте на путу. 5 У коју год кућу уђете најпре говорите: Мир кући овој. 6 И ако дакле буде онде син мира, остаће на њему мир ваш; ако ли не буде, вратиће се к вама. 7 А у оној кући будите, и једите и пијте шта у њих има; јер је посленик достојан своје плате; не прелазите из куће у кућу. 8 И у који год град дођете и приме вас, једите шта се донесе пред вас. 9 И исцељујте болеснике који су у њему, и говорите им: Приближи се к вама царство Божије. 10 И у који год град дођете и не приме вас, изишавши на улице његове реците: 11 И прах од града вашег који је прионуо за нас отресамо вам; али ово знајте да се приближи к вама царство Божије. 12 Кажем вам да ће Содому бити лакше у онај дан неголи граду оном. 13 Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Јер да су у Тиру и у Сидону била чудеса што су била у вама, давно би се у врећи и у пепелу седећи покајали. 14 Али Тиру и Сидону биће лакше на суду него вама. 15 И ти, Капернауме! Који си се до небеса подигао до пакла ћеш пропасти. 16 Ко вас слуша мене слуша; и ко се вас одриче мене се одриче; а ко се мене одриче, одриче се Оног који је мене послао. 17 Вратише се пак седамдесеторица с радости говорећи: Господе! И ђаволи нам се покоравају у име Твоје. 18 А Он им рече: Ја видех сотону где спаде с неба као муња. 19 Ево вам дајем власт да стајете на змије и на скорпије и на сваку силу непријатељску, и ништа вам неће наудити. 20 Али се томе не радујте што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена написана на небесима. 21 У тај час обрадова се Исус у духу и рече: Хвалим Те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од премудрих и разумних, а казао си простима. Да, Оче, јер је тако била воља Твоја. 22 И окренувши се к ученицима рече: Све је мени предао Отац мој, и нико не зна ко је Син осим Оца, ни ко је Отац осим Сина, и ако Син хоће коме казати. 23 И окренувши се к ученицима насамо рече: Благо очима које виде шта ви видите. 24 Јер вам кажем да су многи пророци и цареви желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше. 25 И гле, устаде један законик и кушајући Га рече: Учитељу! Шта ћу чинити да добијем живот вечни? 26 А Он му рече: Шта је написано у закону? Како читаш? 27 А он одговарајући рече: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом снагом својом, и свом мисли својом, и ближњег свог као самог себе. 28 Рече му пак: Право си одговорио; то чини и бићеш жив. 29 А он хтеде да се оправда, па рече Исусу: А ко је ближњи мој? 30 А Исус одговарајући рече: Један човек силажаше из Јерусалима у Јерихон, па га ухватише хајдуци, који га свукоше и изранише, па отидоше, оставивши га пола мртва. 31 А изненада силажаше оним путем некакав свештеник, и видевши га прође. 32 А тако и Левит кад је био на ономе месту, приступи, и видевши га прође. 33 А Самарјанин некакав пролазећи дође над њега, и видевши га сажали му се; 34 и приступивши зави му ране и зали уљем и вином; и посадивши га на своје кљусе доведе у гостионицу, и устаде око њега. 35 И сутрадан полазећи извади два гроша те даде крчмару, и рече му: Гледај га, и шта више потрошиш ја ћу ти платити кад се вратим. 36 Шта мислиш, дакле, који је од оне тројице био ближњи ономе што су га били ухватили хајдуци? 37 А он рече: Онај који се смиловао на њега. А Исус му рече: Иди, и ти чини тако. 38 А кад иђаху путем и Он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими Га у своју кућу. 39 И у ње беше сестра, по имену Марија, која и седе код ногу Исусових и слушаше беседу Његову. 40 А Марта се беше забунила како ће Га дочекати, и прикучивши се рече: Господе! Зар Ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. 41 А Исус одговарајући рече јој: Марта! Марта! Бринеш се и трудиш за много, 42 а само је једно потребно. Али је Марија добри део изабрала, који се неће узети од ње.