John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 19 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Тада, дакле, Пилат узе Исуса и шиба Га.
1 ASÍ que, entonces tomó Pilato á Jesús, y le azotó.
2 И војници сплетавши венац од трња метнуше Му на главу, и обукоше Му скерлетну хаљину,
2 Y los soldados entretejieron de espinas una corona, y pusiéron[la] sobre su cabeza, y le vistieron de una ropa de grana;
3 и говораху: Здраво, царе јудејски! И бијаху Га по образима.
3 Y decían: ¡Salve, Rey de los Judíos! y dábanle de bofetadas.
4 Онда Пилат изиђе опет напоље, и рече им: Ево га изводим к вама напоље, да видите да на њему не налазим никакву кривицу.
4 Entonces Pilato salió otra vez fuera, y díjoles: He aquí, os le traigo fuera, para que entendáis que ningún crimen hallo en él.
5 А Исус изађе напоље под венце од трња и у скерлетној хаљини. И рече им Пилат; ево човека!
5 Y salió Jesús fuera, llevando la corona de espinas y la ropa de grana. Y díceles [Pilato]: He aquí el hombre.
6 А кад Га видеше главари свештенички и момци, повикаше говорећи: Распни га, распни. Пилат им рече: Узмите га ви и распните, јер ја не налазим на њему кривице.
6 Y como le vieron los príncipes de los sacerdotes, y los servidores, dieron voces diciendo: Crucifícale, crucifícale. Díceles Pilato: Tomadle vosotros, y crucificadle; porque yo no hallo en él crimen.
7 Одговорише му Јевреји: Ми имамо закон и по закону нашем ваља да умре, јер начини себе сином Божијим.
7 Respondiéronle los Judíos: Nosotros tenemos ley, y según nuestra ley debe morir, porque se hizo Hijo de Dios.
8 Кад, дакле, Пилат чу ову реч, побоја се већма.
8 Y como Pilato oyó esta palabra, tuvo más miedo.
9 И опет уђе у судницу, и рече Исусу: Одакле си ти? А Исус му не даде одговора.
9 Y entró otra vez en el pretorio, y dijo á Jesús: ¿De dónde eres tú? Mas Jesús no le dió respuesta.
10 А Пилат Му рече: Зар мени не говориш? Не знаш ли да имам власт распети те, и власт имам пустити те?
10 Entonces dícele Pilato: ¿A mí no me hablas? ¿no sabes que tengo potestad para crucificarte, y que tengo potestad para soltarte?
11 Исус одговори: Не би имао власти никакве нада мном кад ти не би било дано одозго; зато онај има већи грех који ме предаде теби.
11 Respondió Jesús: Ninguna potestad tendrías contra mí, si no te fuese dado de arriba: por tanto, el que á ti me ha entregado, mayor pecado tiene.
12 Од тада гледаше Пилат да Га пусти. Али Јевреји викаху говорећи: Ако овог пустиш ниси пријатељ ћесару. Сваки који себе царем гради противи се ћесару.
12 Desde entonces procuraba Pilato soltarle; mas los Judíos daban voces, diciendo: Si á éste sueltas, no eres amigo de César: cualquiera que se hace rey, á César contradice.
13 Пилат, дакле, чувши ову реч изведе Исуса напоље, и седе на судијску столицу на месту које се зове Калдрма а јеврејски Гавата.
13 Entonces Pilato, oyendo este dicho, llevó fuera á Jesús, y se sentó en el tribunal en el lugar que se dice Lithóstrotos, y en hebreo Gabbatha.
14 А беше петак уочи пасхе око шестог сахата; и Пилат рече Јеврејима: Ево, цар ваш.
14 Y era la víspera de la Pascua, y como la hora de sexta. Entonces dijo á los Judíos: He aquí vuestro Rey.
15 А они викаху: Узми, узми, распни га. Пилат им рече: Зар цара вашег да разапнем? Одговорише главари свештенички: Ми немамо цара осим ћесара.
15 Mas ellos dieron voces: Quita, quita, crucifícale. Díceles Pilato: ¿A vuestro Rey he de crucificar? Respondieron los pontífices: No tenemos rey sino á César.
16 Тада им Га дакле предаде да се разапне. А они узеше Исуса и одведоше.
16 Así que entonces lo entregó á ellos para que fuese crucificado. Y tomaron á Jesús, y le llevaron.
17 И носећи крст свој изиђе на место које се зове Костурница а јеврејски Голгота.
17 Y llevando su cruz, salió al lugar que se dice de la Calavera, y en hebreo, Gólgotha;
18 Онде Га разапеше, и с Њим другу двојицу с једне и с друге стране, а Исуса у среди.
18 Donde le crucificaron, y con él otros dos, uno á cada lado, y Jesús en medio.
19 Пилат, пак, написа и натпис и метну на крст; и беше написано: Исус Назарећанин, цар јудејски.
19 Y escribió también Pilato un título, que puso encima de la cruz. Y el escrito era: JESUS NAZARENO, REY DE LOS JUDIOS.
20 И онај натпис читаше многи од Јевреја; јер место беше близу града где разапеше Исуса; и беше написано јеврејски, грчки, латински.
20 Y muchos de los Judíos leyeron este título: porque el lugar donde estaba crucificado Jesús era cerca de la ciudad: y estaba escrito en hebreo, en griego, y en latín.
21 А јеврејски главари свештенички говораху Пилату: Не пиши: Цар јудејски, него да сам рече: Ја сам цар јудејски.
21 Y decían á Pilato los pontífices de los Judíos: No escribas, Rey de los Judíos: sino, que él dijo: Rey soy de los Judíos.
22 Пилат одговори: Шта писах писах.
22 Respondió Pilato: Lo que he escrito, he escrito.
23 А војници кад разапеше Исуса узеше Његове хаљине и начинише четири дела, сваком војнику по део, и доламу; а долама не беше шивена него изаткана сва с врха до дна.
23 Y como los soldados hubieron crucificado á Jesús, tomaron sus vestidos, é hicieron cuatro partes (para cada soldado una parte); y la túnica; mas la túnica era sin costura, toda tejida desde arriba.
24 Онда рекоше међу собом: Да је не деремо, него да бацамо коцке за њу коме ће допасти. Да се збуде писмо које говори: Разделише хаљине моје међу собом, а за доламу моју бацише коцке. Војници, дакле, тако учинише.
24 Y dijeron entre ellos: No la partamos, sino echemos suertes sobre ella, de quién será; para que se cumpliese la Escritura, que dice: Partieron para sí mis vestidos, y sobre mi vestidura echaron suertes. Y los soldados hicieron esto.
25 А стајаху код крста Исусовог мати Његова, и сестра матере Његове Марија Клеопова, и Марија Магдалина.
25 Y estaban junto á la cruz de Jesús su madre, y la hermana de su madre, María [mujer] de Cleofas, y María Magdalena.
26 А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: Жено! Ето ти сина!
26 Y como vió Jesús á la madre, y al discípulo que él amaba, que estaba presente, dice á su madre: Mujer, he ahí tu hijo.
27 Потом рече ученику: Ето ти матере! И од оног часа узе је ученик к себи.
27 Después dice al discípulo: He ahí tu madre. Y desde aquella hora el discípulo la recibió consigo.
28 Потом, знајући Исус да се већ све сврши, да се збуде писмо рече: Жедан сам.
28 Después de esto, sabiendo Jesús que todas las cosas eran ya cumplidas, para que la Escritura se cumpliese, dijo: Sed tengo.
29 Онде стајаше суд пун оцта; и они напунише сунђер оцта, и натакнувши на трску, принесоше к устима Његовим.
29 Y estaba [allí] un vaso lleno de vinagre: entonces ellos hinchieron una esponja de vinagre, y rodeada á un hisopo, se la llegaron á la boca.
30 А кад прими Исус оцат рече: Сврши се. И приклонивши главу предаде дух.
30 Y como Jesús tomó el vinagre, dijo: Consumado es. Y habiendo inclinado la cabeza, dió el espíritu.
31 А будући да беше петак, па да не би тела остала на крсту у суботу (јер беше велики дан она субота), Јевреји молише Пилата да им пребију ноге, па да их скину.
31 Entonces los Judíos, por cuanto era la víspera [de la Pascua], para que los cuerpos no quedasen en la cruz en el sábado, pues era el gran día del sábado, rogaron á Pilato que se les quebrasen las piernas, y fuesen quitados.
32 Онда дођоше војници, и првом дакле пребише ноге, и другом распетоме с Њим.
32 Y vinieron los soldados, y quebraron las piernas al primero, y asimismo al otro que había sido crucificado con él.
33 А дошавши на Исуса, кад Га видеше да је већ умро, не пребише Му ноге;
33 Mas cuando vinieron á Jesús, como le vieron ya muerto, no le quebraron las piernas:
34 него један од војника прободе Му ребра копљем; и одмах изиђе крв и вода.
34 Empero uno de los soldados le abrió el costado con una lanza, y luego salió sangre y agua.
35 И онај што виде посведочи, и сведочанство је Његово истинито; и он зна да истину говори да ви верујете.
35 Y el que [lo] vió, da testimonio, y su testimonio es verdadero: y él sabe que dice verdad, para que vosotros también creáis.
36 Јер се ово догоди да се збуде писмо: Кост Његова да се не преломи.
36 Porque estas cosas fueron hechas para que se cumpliese la Escritura: Hueso no quebrantaréis de él.
37 И опет друго писмо говори: Погледаће Оног кога прободоше.
37 Y también otra Escritura dice: Mirarán al que traspasaron.
38 А потом Јосиф из Ариматеје, који беше ученик Исусов али крадом од страха јеврејског, моли Пилата да узме тело Исусово, и допусти Пилат. Онда дође и узе тело Исусово.
38 Después de estas cosas, José de Arimatea, el cual era discípulo de Jesús, mas secreto por miedo de los Judíos, rogó á Pilato que pudiera quitar el cuerpo de Jesús: y permitióselo Pilato. Entonces vino, y quitó el cuerpo de Jesús.
39 А дође и Никодим, који пре долази Исусу ноћу, и донесе помешане смирне и алоја око сто литара.
39 Y vino también Nicodemo, el que antes había venido á Jesús de noche, trayendo un compuesto de mirra y de áloes, como cien libras.
40 И узеше тело Исусово, и обавише Га платном с мирисима, као што је обичај у Јевреја да укопавају.
40 Tomaron pues el cuerpo de Jesús, y envolviéronlo en lienzos con especias, como es costumbre de los Judíos sepultar.
41 А беше близу оног места где беше разапет, врт, и у врту гроб нов, у који нико никад не беше метнут.
41 Y en aquel lugar donde había sido crucificado, había un huerto; y en el huerto un sepulcro nuevo, en el cual aun no había sido puesto ninguno.
42 Онде, дакле, петка ради јеврејског, јер беше близу гроб, метнуше Исуса.
42 Allí, pues, por causa de la víspera [de la Pascua] de los Judíos, porque aquel sepulcro estaba cerca, pusieron á Jesús.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Clopas
Named only in John 19:25 as the husband of the Mary standing near the cross.
Cited in the guide: John 19:25
Mary
One of the women who stood near the cross of Jesus with His mother and Mary Magdalene, identified in John 19:25 as the wife of Clopas.
Cited in the guide: John 19:25
Mary Magdalene
A woman from whom seven demons had gone out, who followed and supported Jesus from Galilee, stood by the cross, saw the burial, and was the first to see the empty tomb and the…
Cited in the guide: Matthew 27:56; Luke 8:2; John 19:25
Mary's sister
John 19:25 says that near the cross stood His mother and her sister, then Mary the wife of Clopas and Mary Magdalene. The text gives her no name, and it is not stated whether she…
Cited in the guide: John 19:25
Nicodemus
A Pharisee and leader of the Jews who came to Jesus at night, later asked the council to hear Jesus before judging him, and brought myrrh and aloes of about seventy-five pounds…
Cited in the guide: John 3:1; John 7:50; John 19:39
Cross references (41)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Isaiah 53:5; Matthew 20:19; Isaiah 50:6; Luke 23:16; Luke 18:33
- 2 Mark 15:16–20; Psalm 22:6; Isaiah 53:3; Matthew 27:27–31; Luke 23:11
- 3 Matthew 27:29; Matthew 26:49; Luke 1:28; John 19:19–22; John 18:33
- 4 John 18:38; John 19:6; Luke 23:4; Luke 23:47; 1 Peter 2:22
- 5 John 19:2; John 1:29; Isaiah 7:14; Hebrews 12:2; Isaiah 40:9
- 6 John 18:31; John 19:4; Matthew 27:22; Acts 13:27–29; Matthew 27:24
- 7 Leviticus 24:16; John 5:18; Matthew 26:63–66; Romans 1:4; Matthew 27:42–43
- 8 John 19:13; Acts 14:11–19
- 9 John 18:33; Philippians 1:28; Judges 13:6; Mark 15:3–5; Psalm 38:13–15
- 10 Daniel 5:19; Daniel 3:14–15; John 18:39
- 11 Romans 13:1; John 3:27; Acts 2:23; Daniel 4:17; John 7:30
- 12 Mark 6:16–26; John 18:33–36; Acts 17:6–7; Luke 23:2–5; Acts 24:24–27
- 13 Psalm 82:5–7; Matthew 27:19; Isaiah 51:12–13; Amos 4:7; Luke 12:5
- 14 Matthew 27:62; John 19:5; Mark 15:25; John 19:42; Mark 15:33–34
- 15 Luke 23:18; Acts 21:36; John 19:6; Genesis 49:10; Acts 22:22
- 16 Luke 23:24–25; Matthew 27:26–31; Mark 15:15–20
- 17 Luke 23:33; Luke 14:27; Luke 23:26; Acts 7:58; Mark 15:32
- 18 Isaiah 53:12; John 18:32; Mark 15:24–27; Matthew 27:44; Matthew 27:35–38
- 19 Matthew 27:37; Mark 15:26; Luke 23:38; John 19:14; John 19:21
- 20 Acts 26:14; John 5:2; Acts 22:2; Revelation 16:16; John 19:13
- 21 John 19:14; John 19:19
- 22 Psalm 76:10; John 19:12; Esther 4:16; Proverbs 8:29; Psalm 65:7
- 23 Luke 23:34; Mark 15:24; Matthew 27:35; Exodus 39:22–23
- 24 Psalm 22:18; John 19:36–37; John 19:28; Acts 13:27
- 25 Luke 23:49; Matthew 27:55–56; Mark 15:40–41; John 20:1; John 20:11–18
- 26 John 21:24; John 13:23; John 2:4; John 21:7; John 20:2
- 27 Matthew 12:48–50; John 16:32; 1 Timothy 5:2–4; 1 John 3:18–19; John 1:11
- 28 Psalm 69:21; Psalm 22:15; John 19:30; Luke 22:37; Luke 18:31
- 29 Numbers 19:18; Luke 23:36; Mark 15:36; Exodus 12:22; Matthew 27:48
- 30 John 17:4; Philippians 2:8; Colossians 2:14–17; John 10:11; Hebrews 12:2
- 31 John 19:14; John 19:42; Mark 15:42; Joshua 8:29; Leviticus 23:7–16
- 32 John 19:18; Luke 23:39–43
- 34 1 John 5:6; Zechariah 13:1; Zechariah 12:10; 1 John 5:8; Titus 3:5–7
- 35 John 21:24; 1 John 1:1–3; John 15:27; Hebrews 2:3–4; John 20:31
- 36 Psalm 34:20; Numbers 9:12; Exodus 12:46; John 19:28; Psalm 22:14
- 37 Zechariah 12:10; Revelation 1:7; Psalm 22:16–17
- 38 Mark 15:42–47; Proverbs 29:25; Matthew 27:57–61; Philippians 1:14; John 7:13
- 39 John 7:50–52; John 3:1–21; Song of Songs 4:14; Matthew 12:20; John 12:7
- 40 John 11:44; Acts 5:6; John 20:5–7; Matthew 26:12; Luke 24:12
- 41 Luke 23:53; Matthew 27:60; Isaiah 22:16; John 20:15; 2 Kings 23:30
- 42 John 19:14; John 19:31; Isaiah 53:9; John 19:41; Matthew 12:40
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
On the Jews crying out that they did not wish Jesus to be released unto them at the passover, but Barabbas the robber; not the Saviour, but the murderer; not the Giver of life, but the destroyer,--"then Pilate took Jesus and scourged Him." We must believe that Pilate acted thus for no other reason than that the Jews, glutted with …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Successes have terrible power to cast down or draw aside those who take not heed. Thus the Jews, who at first enjoyed the influence of God, sought the law of royalty from the Gentiles, and in the wilderness after the manna remembered the onions.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
… no means at rest, He saith to him: "To thee shall be his desire, and thou shalt rule over him." Thus did He in like manner speak to Pilate: "Thou shouldest have no power at all against Me, unless it were given thee from above;" God always giving up the righteous one [in this life to suffering], that he, having …
… very nature of His death, that is, the height of the cross, is understood by the single words "Thou are gone up." The evangelist explains what is added, "Lying down, thou hast slept," when he says, "He bowed His head, and gave up the ghost." Or at least His burial is to be understood, in which He lay down sleeping, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
For if he had known her, and had kept her in the place of a wife, how is it that our Lord commits her, as unprotected, and having no one, to His disciple, and commands him to take her to his own home?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)