Skip to the text

Nehemiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Nehemiah 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 И стаде велика вика људи и жена на браћу њихову Јудејце.
1 ENTONCES fué grande el clamor del pueblo y de sus mujeres contra los Judíos sus hermanos.
2 Јер неки говораху: Нас и синова наших и кћери наших има много; да добавимо жита да једемо и останемо живи.
2 Y había quien decía: Nosotros, nuestros hijos y nuestras hijas, somos muchos: hemos por tanto tomado grano para comer y vivir.
3 Други опет говораху: Да заложимо поља своја и винограде и куће да добијемо жита у овој глади.
3 Y había quienes decían: Hemos empeñado nuestras tierras, y nuestras viñas, y nuestras casas, para comprar grano en el hambre.
4 Још други говораху, да узајмимо новаца на поља своја и винограде за данак царски.
4 Y había quienes decían: Hemos tomado prestado dinero para el tributo del rey, sobre nuestras tierras y viñas.
5 А тело је наше као тело браће наше, синови наши као њихови синови и ето треба да дамо синове своје и кћери своје у робље, и неке кћери наше већ су робиње, а ми не можемо ништа, јер поља наша и винограде наше држе други.
5 Ahora bien, nuestra carne es como la carne de nuestros hermanos, nuestros hijos como sus hijos: y he aquí que nosotros sujetamos nuestros hijos y nuestras hijas á servidumbre, y hay algunas de nuestras hijas sujetas: mas no hay facultad en nuestras manos para rescatarlas, porque nuestras tierras y nuestras viñas son de otros.
6 Зато се расрдих врло кад чух вику њихову и те речи.
6 Y enojéme en gran manera cuando oí su clamor y estas palabras.
7 И смислих у срцу свом и укорих кнезове и поглаваре, и рекох им: Ви мећете бремена сваки на брата свог. И сазвах велики збор њих ради.
7 Medité[lo] entonces para conmigo, y reprendí á los principales y á los magistrados, y díjeles: ¿Tomáis cada uno usura de vuestros hermanos? Y convoqué contra ellos una grande junta.
8 И рекох им: Ми откуписмо колико могасмо браћу своју Јудејце што беху продани народима; а ви ли ћете продавати браћу своју или ћете се продавати нама? А они умукоше и не нађоше шта би одговорили.
8 Y díjeles: Nosotros rescatamos á nuestros hermanos Judíos que habían sido vendidos á las gentes, conforme á la facultad que [había] en nosotros: ¿y vosotros aun vendéis á vuestros hermanos, y serán vendidos á nosotros? Y callaron, que no tuvieron qué responder.
9 И рекох: Није добро шта радите. Не треба ли вам ходити у страху Бога нашег да нам се не ругају народи, непријатељи наши?
9 Y dije: No es bien lo que hacéis, ¿no andaréis en temor de nuestro Dios, por [no ser] el oprobio de las gentes enemigas nuestras?
10 И ја и браћа моја и момци моји давали смо им новаца и жита; али опростимо им тај дуг.
10 También yo, y mis hermanos, y mis criados, les hemos prestado dinero y grano: relevémosles ahora de este gravamen.
11 Хајде вратите им данас поља њихова и винограде и маслинике и куће и што им на стотину узимасте од новца и жита и вина и уља.
11 Ruégoos que les devolváis hoy sus tierras, sus viñas, sus olivares, y sus casas, y la centésima parte del dinero y grano, del vino y del aceite que demandáis de ellos.
12 А они одговорише: Вратићемо и нећемо искати од њих; учинићемо како велиш. Тада сазвах свештенике, и заклех их да ће тако учинити.
12 Y dijeron: Devolveremos, y nada les demandaremos; haremos así como tú dices. Entonces convoqué los sacerdotes, y juramentélos que harían conforme á esto.
13 И истресох недра своја и рекох: Овако да истресе Бог сваког из куће његове и из труда његовог ко год не испуни ове речи, и овако да се истресе и буде празан. И сав збор рече: Амин. И хвалише Господа, и учини народ по тој речи.
13 Además sacudí mi vestido, y dije: Así sacuda Dios de su casa y de su trabajo á todo hombre que no cumpliere esto, y así sea sacudido y vacío. Y respondió toda la congregación: ¡Amén! Y alabaron á Jehová. Y el pueblo hizo conforme á esto.
14 И откад ми цар заповеди да им будем управитељ у земљи Јудиној, од године двадесете до тридесет друге године цара Артаксеркса, дванаест година, ја и браћа моја не једосмо хране управитељске.
14 También desde el día que me mandó [el rey] que fuese gobernador de ellos en la tierra de Judá, desde el año veinte del rey Artajerjes hasta el año treinta y dos, doce años, ni yo ni mis hermanos comimos el pan del gobernador.
15 А пређашњи управитељи који беху пре мене беху тешки народу узимајући од њега хлеб и вино осим четрдесет сикала сребра, и слуге њихове заповедаху по народу. Али ја тако не чиних бојећи се Бога.
15 Mas los primeros gobernadores que fueron antes de mí, cargaron al pueblo, y tomaron de ellos por el pan y por el vino sobre cuarenta siclos de plata: á más de esto, sus criados se enseñoreaban sobre el pueblo; pero yo no hice así, á causa del temor de Dios.
16 Него и око грађења зида радих, и не куписмо њиве; и сви момци моји беху скупа онде на послу.
16 También en la obra de este muro instauré [mi parte], y no compramos heredad: y todos mis criados juntos estaban allí á la obra.
17 И Јудејаца и поглавара сто и педесет људи и који долажаху к нама из околних народа беху за мојим столом.
17 Además ciento y cincuenta hombres de los Judíos y magistrados, y los que venían á nosotros de las gentes que están en nuestros contornos, estaban á mi mesa.
18 И готовљаше се сваки дан по једно говече, шест оваца, избраних, и птице готовљаху ми се, и сваких десет дана даваше се свакојаког вина изобила. И опет не исках хране управитељске; јер служба беше тешка народу.
18 Y lo que se aderezaba para cada día era un buey, seis ovejas escogidas, y aves también se aparejaban para mí, y cada diez días vino en toda abundancia: y con todo esto nunca requerí el pan del gobernador, porque la servidumbre de este pueblo era grave.
19 Помени ме Боже мој на добро за све што сам чинио овом народу.
19 Acuérdate de mí para bien, Dios mío, y de todo lo que hice á este pueblo.
Cross references (19)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Isaiah 5:7; Deuteronomy 15:7–11; Leviticus 25:35–37; Job 34:28; Job 31:38–39
  2. 2 Psalm 128:2–4; Malachi 2:2; Genesis 41:57; Psalm 127:3–5; Genesis 43:8
  3. 3 Leviticus 25:35–39; Malachi 3:8–11; Deuteronomy 15:7; Genesis 47:15–25
  4. 4 Ezra 4:13; Ezra 4:20; 1 Kings 9:21; Ezra 7:24; Nehemiah 9:37
  5. 5 2 Kings 4:1; Leviticus 25:39–43; Genesis 37:27; Isaiah 58:7; Exodus 21:1–11
  6. 6 Nehemiah 13:25; Exodus 11:8; Ephesians 4:26; Numbers 16:15; Nehemiah 13:8
  7. 7 Leviticus 25:36; Deuteronomy 23:19–20; Exodus 22:25; Ezekiel 22:12; 2 Chronicles 19:6–7
  8. 8 Leviticus 25:47–49; Deuteronomy 24:7; Matthew 25:15; 2 Corinthians 8:12; 1 Corinthians 8:11
  9. 9 Leviticus 25:36; Proverbs 18:5; Romans 2:24; 1 Peter 2:12; 2 Samuel 12:14
  10. 10 2 Corinthians 6:1; Exodus 22:25–27; Ezekiel 18:13; 1 Corinthians 9:12–18; Micah 2:1
  11. 11 Isaiah 58:6; Leviticus 6:4–5; Luke 3:8; 1 Samuel 12:3; Nehemiah 5:3–4
  12. 12 Ezra 10:5; Jeremiah 34:8–10; Nehemiah 10:29; Ezra 10:12; 2 Chronicles 6:22–23
  13. 13 Acts 18:6; 1 Chronicles 16:36; Matthew 10:14; Zechariah 5:3–4; Deuteronomy 27:14–26
  14. 14 Nehemiah 13:6; 1 Corinthians 9:18; 2 Thessalonians 3:8–9; 1 Corinthians 9:4–15; Ezra 4:13–14
  15. 15 Nehemiah 5:9; Isaiah 50:10; Proverbs 16:6; 2 Corinthians 11:9; Job 31:23
  16. 16 Galatians 6:9; 1 Thessalonians 2:5–6; 1 Corinthians 15:58; Acts 20:33–35; Philippians 2:20–21
  17. 17 1 Kings 18:19; 1 Peter 4:9–10; 2 Samuel 9:7; Romans 12:13; Isaiah 32:8
  18. 18 1 Kings 4:22–23; Psalm 37:21; Psalm 37:26; Nehemiah 5:14–15
  19. 19 Nehemiah 13:31; Psalm 106:4; Nehemiah 13:14; Nehemiah 13:22; Jeremiah 29:11

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences