Josué 6 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

61 A Jerihon se zatvori, i čuvaše se od sinova Izrailjevih; niko nije izlazio, niti je ko ulazio. 2 A Gospod reče Isusu: Evo, dajem ti u ruke Jerihon i cara njegovog i junake njegove. 3 Zato obiđite oko grada svi vojnici, idući oko grada jedanput na dan; tako učinite šest dana. 4 A sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom; a sedmog dana obiđite oko grada sedam puta, i sveštenici neka trube u trube. 5 Pa kad otežući zatrube u rogove ovnujske, čim čujete glas od trube, neka poviče sav narod glasno; i zidovi će gradski popadati na svom mestu, a narod neka ulazi, svaki naprema se. 6 Tada Isus sin Navin dozva sveštenike, i reče im: Uzmite kovčeg zavetni, a sedam sveštenika neka nose sedam truba od rogova ovnujskih pred kovčegom Gospodnjim. 7 A narodu reče: Idite i obiđite oko grada, i vojnici neka idu pred kovčegom Gospodnjim. 8 A kad Isus reče narodu, sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih pođoše pred Gospodom, i zatrubiše u trube, a kovčeg zaveta Gospodnjeg pođe za njima. 9 A vojnici pođoše pred sveštenicima, koji trubljahu u trube, a ostali pođoše za kovčegom; i idući trubljahu u trube. 10 A narodu zapovedi Isus govoreći: Ne vičite, i nemojte da vam se čuje glas, i nijedna reč da ne izađe iz usta vaših do dana kad vam ja kažem: Vičite; tada ćete vikati. 11 Tako obiđe kovčeg Gospodnji oko grada jednom; pa se vratiše u logor, i noćiše u logoru. 12 A sutra usta Isus rano, i sveštenici uzeše kovčeg Gospodnji. 13 I sedam sveštenika noseći sedam truba od rogova ovnujskih iđahu pred kovčegom Gospodnjim, i idući trubljahu u trube; a vojnici iđahu pred njima, a ostali iđahu za kovčegom Gospodnjim; idući trubljahu u trube. 14 I jednom obiđoše oko grada drugog dana, pa se vratiše u logor; tako učiniše šest dana. 15 A sedmog dana ustaše zorom, i obiđoše oko grada isto onako sedam puta; samo toga dana obiđoše oko grada sedam puta. 16 A kad bi sedmi put da zatrube sveštenici u trube, Isus reče narodu: Vičite, jer vam Gospod dade grad. 17 A grad da bude proklet Gospodu i šta je god u njemu; samo Rava kurva neka ostane u životu i svi koji budu kod nje u kući, jer sakri poslanike koje smo poslali. 18 Ali se čuvajte od prokletih stvari da i sami ne budete prokleti uzevši šta prokleto, i da ne navučete prokletstvo na logor Izrailjev i smetete ga. 19 Nego sve srebro i zlato i posuđe od bronze i od gvožđa neka bude sveto Gospodu, neka uđe u riznicu Gospodnju. 20 Tada povika narod i zatrubiše trube, i kad narod ču glas trubni i povika glasno, popadaše zidovi na mestu svom; i narod uđe u grad, svaki naprema se; i uzeše grad. 21 I pobiše, kao prokleto, oštrim mačem sve što beše u gradu, i žene i ljude, i decu, i starce i volove i ovce i magarce. 22 A onoj dvojici što uhodiše zemlju reče Isus: Idite u kuću one žene kurve, i izvedite nju i sve što je njeno, kao što ste joj se zakleli. 23 I otišavši oni momci što uhodiše zemlju, izvedoše Ravu i oca joj i mater joj i braću joj i šta god beše njeno, i sav rod njen izvedoše, i ostaviše ih iza logora Izrailjevog. 24 A grad spališe ognjem i šta beše u njemu; samo srebro i zlato i posuđe od bronze i od gvožđa metnuše u riznicu doma Gospodnjeg. 25 A Ravu kurvu i dom oca njenog i sve što beše njeno ostavi u životu Isus, i ona osta među Izrailjcima do danas, jer sakri poslanike koje posla Isus da uhode Jerihon. 26 I u to vreme prokle Isus govoreći: Proklet da je pred Gospodom čovek koji bi ustao da gradi ovaj grad Jerihon! Na prvencu svom osnovao ga, i na mezimcu svom postavio mu vrata! 27 I Gospod beše sa Isusom, i razglasi se ime njegovo po svoj zemlji.