Jeremías 48 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

481 Za Moava ovako govori Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Teško Nevonu! Jer će se opustošiti; Kirijatajim će se posramiti i uzeti; Mizgav će se posramiti i prepasti. 2 Neće se više hvaliti Moav Esevonom; jer mu zlo misle: Hodite da ga istrebimo da nije više narod. I ti, Madmane, opustećeš; mač će te goniti. 3 Čuje se vika iz Oronajima, pustošenje i satiranje veliko. 4 Moav se satre; stoji vika dece njegove. 5 Jer će se putem luitskim dizati plač bez prestanka; i kako se silazi u Oronajim, neprijatelji će čuti strašnu viku; 6 Bežite, izbavite duše svoje, i budite kao vres u pustinji. 7 Jer što se uzdaš u svoja dela i u blago svoje, zato ćeš se i ti uzeti, i Hemos će otići u ropstvo, sveštenici njegovi i knezovi njegovi skupa. 8 I doći će zatirač u svaki grad, neće se sačuvati ni jedan grad; dolina će propasti i ravnica će se opustošiti, jer Gospod reče. 9 Podajte krila Moavu, neka brzo odleti; jer će gradovi njegovi opusteti da neće niko živeti u njima. 10 Proklet bio ko nemarno radi delo Gospodnje, i proklet ko usteže mač svoj od krvi! 11 Moav je bio u miru od detinjstva svog i počivao na droždini svojoj, niti se pretakao iz suda u sud, niti je u ropstvo išao; zato mu osta kus njegov, i miris se njegov nije promenio. 12 Zato, evo, idu dani, govori Gospod, da mu pošaljem premetače, koji će ga premetnuti, i sudove njegove isprazniti i mehove njegove pokidati. 13 I Moav će se osramotiti s Hemosa, kao što se osramotio dom Izrailjev s Vetilja, gada svog. 14 Kako govorite: Jaki smo i junaci u boju? 15 Moav će se opustošiti i gradovi će njegovi propasti, i najbolji mladići njegovi sići će na zaklanje, govori car, kome je ime Gospod nad vojskama. 16 Blizu je pogibao Moavova, i zlo njegovo vrlo hiti. 17 Žalite ga svi koji ste oko njega, i koji god znate za ime njegovo, recite: Kako se slomi jaki štap, slavna palica? 18 Siđi sa slave svoje, i sedi na mesto zasušeno, kćeri, koja živiš u Devonu; jer će zatirač Moavov doći na tebe i raskopaće gradove tvoje. 19 Stani na putu, i pogledaj, koja živiš u Aroiru, upitaj onog koji beži i onu koja gleda da se izbavi, reci: Šta bi? 20 Posrami se Moav; jer se razbi; ridajte i vičite; javite u Arnon da se Moav opustoši. 21 Jer sud dođe na zemlju ravnu, na Olon i na Jasu i Mifat, 22 i na Devon i na Nevon i na Vet-Devlatajim, 23 i na Kirijatajim i na Vet-Gamul i na Vet-Meon, 24 i na Keriot i na Vosoru, i na sve gradove zemlje moavske, koji su daleko i koji su blizu. 25 Odbijen je rog Moavu, i mišica se njegova slomi, govori Gospod. 26 Opojte ga, jer se podigao na Gospoda; neka se valja Moav u bljuvotini svojoj, i bude i on podsmeh. 27 Jer, nije li tebi Izrailj bio podsmeh? Je li se zatekao među lupežima, te kad god govoriš o njemu poskakuješ? 28 Ostavite gradove i naselite se u steni, stanovnici moavski, i budite kao golubica koja se gnezdi u kraju i raselini. 29 Čusmo ponos Moavov da je veoma ponosit, oholost njegovu i ponos, razmetanje njegovo i obest njegovu. 30 Znam ja, govori Gospod, obest njegovu; ali neće biti tako; laži njegove neće učiniti ništa. 31 Zato ću ridati za Moavom, vikati za svim Moavom, uzdisaće se za onima u Kir-eresu. 32 Više nego za Jazirom plakaću za tobom, lozo sivamska; odvode tvoje pređoše more, dopreše do mora jazirskog; zatirač napade na letinu tvoju i na berbu tvoju. 33 I radost i veselje otide s rodnog polja, iz zemlje moavske, i učinih te nesta u kacama vina; niko neće gaziti pevajući; pesma neće se više pevati. 34 Od vike esevonske, koja dopre do Eleale, podigoše viku do Jase, od Sigora do Oronajima, kao junica od tri godine, jer će i voda nimrimskih nestati. 35 I učiniću, govori Gospod, da ne bude Moavu čoveka koji bi prinosio žrtvu na visini i kadio bogovima svojim. 36 Zato će srce moje pištati za Moavom kao svirala, i srce će moje pištati kao svirala za ljudima u Kir-eresu, jer će mu sva tečevina propasti. 37 Jer će sve glave biti ćelave i sve brade obrijane, i sve ruke izrezane, i oko bedara kostret. 38 Na svim krovovima Moavovim i po ulicama njegovim biće sam plač, jer ću razbiti Moava kao sud na kome nema miline, govori Gospod. 39 Ridajte: Kako je satrven! Kako Moav obrnu pleći sramotan? I posta Moav podsmeh i strahota svima koji su oko njega. 40 Jer ovako govori Gospod: Evo, kao orao doleteće i raširiće krila svoja nad Moavom. 41 Keriot je pokoren i tvrda se mesta zauzeše, i srca će u junaka Moavovih biti u onaj dan kao srce u žene koja se porađa. 42 I Moav će se istrebiti da ne bude narod, jer se podiže na Gospoda. 43 Strah i jama i zamka oko tebe je, stanovniče moavski, govori Gospod. 44 Ko uteče od straha, pašće u jamu, a ko izađe iz jame, uhvatiće se u zamku; jer ću pustiti na njega, na Moava, godinu pohođenja njihovog, govori Gospod. 45 U senu esevonskom ustaviše se koji bežahu od sile; ali će oganj izaći iz Esevona i plamen isred Siona, i opaliće kraj Moavu i teme nemirnicima. 46 Teško tebi, Moave, propade narod Hemosov, jer sinove tvoje zarobiše, i kćeri tvoje odvedoše u ropstvo. 47 Ali ću povratiti roblje Moavovo u poslednje vreme, govori Gospod. Dovde je sud Moavu.