Apocalipsis 18 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

181 И после овог видех другог анђела где силази са неба, који имаше област велику; и земља се засветли од славе његове. 2 И повика јаким гласом говорећи: Паде, паде Вавилон велики, и поста стан ђаволима, и тамница сваком духу нечистом, и тамница свих птица нечистих и мрских; јер отровним вином курварства свог напоји све народе; 3 И цареви земаљски с њом се курваше, и трговци земаљски обогатише се од богатства сласти њене. 4 И чух глас други с неба који говори: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њене, и да вам не науде зла њена. 5 Јер греси њени допреше тја до неба, и Бог се опомену неправде њене. 6 Платите јој као што и она плати вама, и подајте јој двојином онолико по делима њеним: којом чашом захвати вама захватајте јој по два пут онолико. 7 Колико се прослави и наслади толико јој подајте мука и жалости; јер говори у срцу свом: Седим као царица, и нисам удовица, и жалости нећу видети. 8 Зато ће у један дан доћи зла њена: смрт и плач и глад, и сажећи ће се огњем; јер је јак Господ Бог који јој суди. 9 И заплакаће и зајаукати за њом цареви земаљски који се с њом курваше и беснише, кад виде дим горења њеног, 10 издалека стојећи од страха мука њених и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики Вавилоне, граде тврди, јер у један час дође суд твој! 11 И трговци земаљски заплакаће и зајаукати за њом, што њихове товаре нико више не купује; 12 товара злата и сребра и камења драгог и бисера и узвода и порфире и свиле и скерлета, и сваког мирисног дрвета, и свакојаких судова од филдиша, и свакојаких судова од најскупљег дрвета, бронзе и гвожђа и мермера, 13 и цимета и тамјана и мира и ливана, и вина и уља, и нишестета и пшенице, и говеда и оваца, и коња и кола, и телеса и душа човечијих. 14 И воћа жеља душе твоје отидоше од тебе, и све што је масно и добро отиде од тебе, и више га нећеш наћи. 15 Трговци који се овим товарима обогатише од ње, стаће издалека од страха мучења њеног, плачући и јаучући, 16 и говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, обучени у свилу и порфиру и скерлет, и накићени златом и камењем драгим и бисером; 17 Јер у један час погибе толико богатство! И сви господари од лађи, и сав народ у лађама, и лађари, и који год раде на мору, стадоше издалека, 18 и викаху, видевши дим горења њеног, и говораху: Ко је био као овај град велики? 19 И бацише прах на главе своје, и повикаше плачући и ридајући, говорећи: Јаох! Јаох! Граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору од богатства његовог, јер у један час опусте! 20 Весели се над њим небо, и свети апостоли и пророци, јер Бог покаја суд ваш на њему. 21 И узе један анђео јак камен велики, као камен воденични, и баци у море говорећи: Тако ће са хуком бити бачен Вавилон, град велики, и неће се више наћи; 22 И глас гудача и певача и свирача и трубача неће се више чути у теби; и никакав мајстор ни од каквог заната неће се више наћи у теби, и хука камења воденичног неће се чути у теби; 23 И видело жишка неће се више светлити у теби, и глас женика и невесте неће више бити чувен у теби; јер трговци твоји беху бољари земаљски, јер твојим чарањем преварени бише сви народи. 24 И у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.