Apocalipsis 16 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

161 И чух глас велики из цркве где говори седморици анђела: Идите, и излијте седам чаша гнева Божијег на земљу. 2 И оде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и посташе ране зле и љуте на људима који имају жиг зверин и који се клањају икони њеној. 3 И други анђео изли чашу своју у море; и поста крв као од мртваца, и свака душа жива умре у мору. 4 И трећи анђео изли чашу своју на реке и на изворе водене; и поста крв. 5 И чух анђела воденог где говори: Праведан си Господе, који јеси, и који беше, и свет, што си ово судио; 6 Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију јер су заслужили. 7 И чух другог из олтара где говори: Да, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и прави судови Твоји. 8 И четврти анђео изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем. 9 И опалише се људи од велике врућине, и хулише на име Бога који има област над злима овима, и не покајаше се да Му даду славу. 10 И пети анђео изли чашу своју на престо зверин; и царство њено поста тамно, и жвакаху језике своје од бола. 11 И хулише на име Бога небеског од бола и од рана својих, и не покајаше се од дела својих. 12 И шести анђео изли чашу своју на велику реку Еуфрат; и пресахну вода њена, да се приправи пут царевима од истока сунчаног. 13 И видех из уста аждахиних, и из уста звериних, и из уста лажног пророка, где изиђоше три нечиста духа, као жабе. 14 Јер су ово духови ђаволски који чине чудеса и излазе к царевима свега васионог света да их скупе на бој за онај велики дан Бога Сведржитеља. 15 Ево идем као лупеж; благо ономе који је будан и који чува хаљине своје, да го не ходи и да се не види срамота његова. 16 И сабра их на место које се јеврејски зове Армагедон. 17 И седми анђео изли чашу своју по небу, и изиђе глас велики из цркве небеске од престола говорећи: Сврши се. 18 И бише севања муња и громови, и гласови, и би велико тресење земље, какво никад не би откако су људи на земљи, толико тресење, тако велико. 19 И град велики раздели се на три дела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики спомену се пред Богом да му да чашу вина љутог гнева свог. 20 И сва острва побегоше, и горе се не нађоше. 21 И град велики као глава паде с неба на људе; и људи хулише на Бога од зла градног, јер је велика мука његова врло.