Acts 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

101 A u Ćesariji beše jedan čovek po imenu Kornilije, kapetan od čete koja se zvaše talijanska. 2 Pobožan i bogobojazan sa celim domom svojim, koji davaše milostinju mnogim ljudima i moljaše se Bogu bez prestanka; 3 on vide na javi u utvari oko devetog sata dnevi anđela Božjeg gde siđe k njemu i reče mu: Kornilije! 4 A on pogledavši na nj i uplašivši se reče: Šta je, Gospode? A on mu reče: Molitve tvoje i milostinje tvoje iziđoše na pamet Bogu; 5 i sad pošlji u Jopu ljude i dozovi Simona prozvanog Petra: 6 On stoji u nekog Simona kožara, kog je kuća kod mora: on će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj. 7 I kad otide anđeo koji govori Korniliju, dozvavši dvojicu od svojih slugu i jednog pobožnog vojnika od onih koji mu služahu, 8 i kazavši im sve posla ih u Jopu. 9 A sutradan kad oni iđahu putem i približiše se ka gradu, iziđe Petar u gornju sobu da se pomoli Bogu u šesti sat. 10 I ogladne, i htede da jede; a kad mu oni gotovljahu, dođe izvan sebe, 11 i vide nebo otvoreno i sud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno, zavezan na četiri roglja i spušta se na zemlju; 12 u kome behu sva četvoronožna na zemlji, i zverinje i bubine i ptice nebeske. 13 I postade glas k njemu: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. 14 A Petar reče: Nipošto, Gospode! Jer nikad ne jedoh šta pogano ili nečisto. 15 I gle, glas opet k njemu drugom: Šta je Bog očistio ti ne pogani. 16 I ovo bi triput, i sud se opet uze na nebo. 17 A kad se Petar u sebi divljaše šta bi bila utvara koju vide, i gle ljudi poslani od Kornilija, napitavši i našavši dom Simonov stadoše pred vratima, 18 i zovnuvši pitahu: Stoji li ovde Simon prozvani Petar? 19 A dok Petar razmišljavaše o utvari, reče mu Duh: Evo tri čoveka traže te; 20 nego ustani i siđi i idi s njima ne premišljajući ništa, jer ih ja poslah. 21 A Petar sišavši k ljudima poslanim k sebi od Kornilija reče: Evo ja sam koga tražite; što ste došli? 22 A oni rekoše: Kornilije kapetan, čovek pravedan i bogobojazan, poznat kod svega naroda jevrejskog, primio je zapovest od anđela svetog da dozove tebe u svoj dom i da čuje reči od tebe. 23 Onda ih dozva unutra i ugosti. A sutradan ustavši Petar pođe s njima, i neki od braće koja beše u Jopi pođoše s njim. 24 I sutradan uđoše u Ćesariju. A Kornilije čekaše ih sazvavši rodbinu svoju i ljubazne prijatelje. 25 A kad Petar htede da uđe, srete ga Kornilije, i padnuvši na noge njegove pokloni se. 26 I Petar ga podiže govoreći: Ustani, i ja sam čovek. 27 I s njim govoreći uđe, i nađe mnoge koji se behu sabrali. 28 I reče im: Vi znate kako je neprilično čoveku Jevrejinu družiti se ili dolaziti k tuđinu; ali Bog meni pokaza da nijednog čoveka ne zovem poganim ili nečistim; 29 zato i bez sumnje dođoh pozvan. Pitam vas dakle zašto poslaste po mene? 30 I Kornilije reče: Od četvrtog dana do ovog časa ja postih, i u deveti sat moljah se Bogu u svojoj kući; i gle, čovek stade preda mnom u haljini sjajnoj, 31 i reče: Kornilije! Uslišena bi molitva tvoja i milostinje tvoje pomenuše se pred Bogom. 32 Pošlji dakle u Jopu i dozovi Simona koji se zove Petar: on stoji u kući Simona kožara kod mora, koji kad dođe kazaće ti. 33 Onda ja odmah poslah k tebi; i ti si dobro učinio što si došao. Sad dakle mi svi stojimo pred Bogom da čujemo sve što je tebi od Boga zapoveđeno. 34 A Petar otvorivši usta reče: Zaista vidim da Bog ne gleda ko je ko; 35 nego u svakom narodu onaj koji se boji Njega i tvori pravdu, mio je Njemu. 36 Reč što posla sinovima Izrailjevim, javljajući mir po Isusu Hristu, koji je Gospod svima. 37 Vi znate govor koji je bio po svoj Judeji počevši od Galileje po krštenju koje propoveda Jovan: 38 Isusa iz Nazareta kako ga pomaza Bog Duhom Svetim i silom, koji prođe čineći dobro i isceljujući sve koje đavo beše nadvladao; jer Bog beše s njim. 39 I mi smo svedoci svemu što učini u zemlji judejskoj i Jerusalimu; kog i ubiše obesivši na drvo. 40 Ovog Bog vaskrse treći dan, i dade Mu da se pokaže, 41 ne svemu narodu nego nama svedocima napred izbranima od Boga, koji s Njim jedosmo i pismo po vaskrsenju Njegovom iz mrtvih. 42 I zapovedi nam da propovedamo narodu i da svedočimo da je On narečeni od Boga sudija živim i mrtvim. 43 Za ovo svedoče svi proroci da će imenom Njegovim primiti oproštenje greha svi koji Ga veruju. 44 A dok još Petar govoraše ove reči, siđe Duh Sveti na sve koji slušahu reč. 45 I udiviše se verni iz obrezanja koji behu došli s Petrom, videći da se i na neznabošce izli dar Duha Svetog. 46 Jer ih slušahu gde govorahu jezike, i veličahu Boga. Tada odgovori Petar: 47 Eda može ko vodu zabraniti da se ne krste oni koji primiše Duha Svetog kao i mi? 48 I zapovedi im da se krste u ime Isusa Hrista. Tada ga moliše da ostane kod njih nekoliko dana.