Acts 9 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

91 A Savle još dišući pretnjom i smrću na učenike Gospodnje pristupi k poglavaru svešteničkom, 2 i izmoli u njega poslanice u Damask na zbornice, ako koga nađe od ovog puta, i ljude i žene svezane da dovede u Jerusalim. 3 A kad beše na putu i dođe blizu Damaska, ujedanput obasja ga svetlost s neba, 4 i padnuvši na zemlju ču glas gde mu govori: Savle! Savle! Zašto me goniš? 5 A on reče: Ko si Ti, Gospode? A Gospod reče: Ja sam Isus, kog ti goniš: teško ti je protivu bodila praćati se. 6 A on drhćući od straha reče: Gospode! Šta hoćeš da činim? I Gospod mu reče: Ustani i uđi u grad, pa će ti se kazati šta ti treba činiti. 7 A ljudi koji iđahu s njim stajahu i čuđahu se, jer čujahu glas a ne viđahu nikoga. 8 A Savle usta od zemlje, i otvorenim očima svojim nikoga ne viđaše. A oni ga uzeše za ruku i uvedoše u Damask. 9 I beše tri dana slep, i ne jede, niti pi. 10 A u Damasku beše jedan učenik, po imenu Ananija, i reče mu Gospod u utvari: Ananija! A on reče: Evo me, Gospode! 11 A Gospod mu reče: Ustani i idi u ulicu koja se zove Prava, i traži u domu Judinom po imenu Savla Taršanina; jer gle, on se moli Bogu, 12 i vide u utvari čoveka, po imenu Ananiju, gde uđe i metnu ruku na nj da progleda. 13 A Ananija odgovori: Gospode! Ja čuh od mnogih za tog čoveka kolika zla počini svetima Tvojim u Jerusalimu; 14 i ovde ima vlast od glavara svešteničkih da veže sve koji prizivaju ime Tvoje. 15 A Gospod mu reče: Idi, jer mi je on sud izbrani da iznese ime moje pred neznabošce i careve i sinove Izrailjeve. 16 A ja ću mu pokazati koliko mu valja postradati za ime moje. 17 I pođe Ananija, i uđe u kuću, i metnuvši ruke na nj reče: Savle, brate! Gospod Isus, koji ti se javi na putu kojim si išao, posla me da progledaš i da se napuniš Duha Svetog. 18 I odmah otpade od očiju njegovih kao krljušt, i odmah progleda, i ustavši krsti se. 19 I pošto pojede okrepi se. I bi Savle nekoliko dana s učenicima koji behu u Damasku. 20 I odmah po zbornicama propovedaše Isusa da je On Sin Božji. 21 A svi koji slušahu divljahu se i govorahu: Nije li ovo onaj što gonjaše u Jerusalimu one koji spominjahu ime ovo, i ovde zato dođe da ih povezane vodi glavarima svešteničkim. 22 A Savle se većma siljaše i zabunjivaše Jevreje koji žive u Damasku, dokazujući da je ovo Hristos. 23 A kad se navrši podosta dana, dogovoriše se Jevreji da ga ubiju. 24 Ali Savle doznade njihov dogovor; a oni čuvahu vrata dan i noć da bi ga ubili; 25 a učenici ga uzeše noću i spustiše preko zida u kotarici. 26 A kad dođe Savle u Jerusalim, ogledaše da se pribije uz učenike; i svi ga se bojahu, jer ne verovahu da je učenik. 27 A Varnava ga uze i dovede k apostolima, i kaza im kako na putu vide Gospoda, i kako mu govori, i kako u Damasku slobodno propoveda ime Isusovo. 28 I beše s njima i ulazi u Jerusalim i izlazi i slobodno propovedaše ime Gospoda Isusa. 29 I govoraše i prepiraše se s Grcima, a oni gledahu da ga ubiju. 30 A kad razumeše braća, svedoše ga u Ćesariju, i otpustiše ga u Tars. 31 A crkve po svoj Judeji i Galileji i Samariji behu na miru, i napredovahu, i hođahu u strahu Gospodnjem, i umnožavahu se utehom Svetog Duha. 32 I dogodi se kad Petar obilažaše sve, da dođe i k svetima koji življahu u Lidi. 33 I nađe tamo jednog čoveka po imenu Eneju, koji već osam godina ležaše na odru, jer beše uzet. 34 I reče mu Petar: Eneja! Isceljuje te Isus Hristos, ustani i prostri sam sebi. I odmah usta. 35 I videše ga svi koji življahu u Lidi i u Asaronu, i obratiše se ka Gospodu. 36 A u Jopi beše jedna učenica po imenu Tavita, koje znači srna, i ona beše puna dobrih dela i milostinje što činjaše. 37 I dogodi se u te dane da se ona razbole i umre; onda je okupaše i metnuše u gornju sobu. 38 A budući da je Lida blizu Jope, onda učenici čuvši da je Petar u njoj poslaše dva čoveka moleći ga da ne požali truda doći do njih. 39 A Petar ustavši otide s njima, i kad dođe, izvedoše ga u gornju sobu i skupiše se oko njega sve udovice plačući i pokazujući suknje i haljine što je radila Srna dok je bila s njima. 40 A Petar izgnavši sve napolje kleče na kolena i pomoli se Bogu, i okrenuvši se k telu reče: Tavito! Ustani. A ona otvori oči svoje, i videvši Petra sede. 41 Petar pak pruživši joj ruku podiže je; i dozvavši svete i udovice pokaza je živu. 42 I ovo se razglasi po svoj Jopi, i mnogi verovaše Gospoda. 43 I dogodi se da on osta mnogo dana u Jopi u nekog Simona kožara.