Mark 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

101 I ustavši odande dođe u okoline judejske preko Jordana, i steče se opet narod k Njemu; i kao što običaj imaše, opet ih učaše. 2 I pristupivši fariseji upitaše Ga kušajući: Može li čovek pustiti ženu? 3 A On odgovarajući reče im: Šta vam zapoveda Mojsije? 4 A oni rekoše: Mojsije dopusti da joj se da raspusna knjiga i da se pusti. 5 I odgovarajući Isus reče im: Po tvrđi vašeg srca napisa vam on zapovest ovu. 6 A u početku stvorenja, muža i ženu, stvorio ih je Bog. 7 Zato ostaviće čovek oca svog i majku i prilepiće se k ženi svojoj, 8 i budu dvoje jedno telo. Tako nisu više dvoje nego jedno telo. 9 A šta je Bog sastavio čovek da ne rastavlja. 10 I u kući opet zapitaše Ga za to učenici Njegovi. 11 I reče im: Koji pusti ženu i oženi se drugom, čini preljubu na njoj. 12 I ako žena ostavi muža svog i pođe za drugog, čini preljubu. 13 I donošahu k Njemu decu da ih se dotakne; a učenici branjahu onima što ih donošahu. 14 A Isus videvši rasrdi se i reče im: Pustite decu neka dolaze k meni, i ne branite im; jer je takvih carstvo Božje. 15 Zaista vam kažem: koji ne primi carstvo Božje kao dete, neće ući u njega. 16 I zagrlivši ih metnu na njih ruke te ih blagoslovi. 17 I kad izađe na put, pritrča neko, i kleknuvši na kolena pred Njim pitaše Ga: Učitelju blagi! Šta mi treba činiti da dobijem život večni? 18 A Isus reče mu: Što me zoveš blagim? Niko nije blag osim jednog Boga. 19 Zapovesti znaš: ne čini preljube; ne ubij; ne ukradi; ne svedoči lažno; ne čini nepravde nikome; poštuj oca svog i mater. 20 A on odgovarajući reče Mu: Učitelju! Sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje. 21 A Isus pogledavši na nj, omile mu, i reče mu: Još ti jedno nedostaje: idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; i dođi, te hajde za mnom uzevši krst. 22 A on posta zlovoljan od ove reči, i ode žalostan; jer beše vrlo bogat. 23 I pogledavši Isus reče učenicima svojim: Kako je teško bogatima ući u carstvo nebesko! 24 A učenici se uplašiše od reči Njegovih. A Isus opet odgovarajući reče im: Deco! Kako je teško onima koji se uzdaju u svoje bogatstvo ući u carstvo Božje! 25 Lakše je kamili proći kroz iglene uši negoli bogatome ući u carstvo Božje. 26 A oni se vrlo divljahu govoreći u sebi: Ko se dakle može spasti? 27 A Isus pogledavši na njih reče: Ljudima je nemoguće, ali nije Bogu: jer je sve moguće Bogu. 28 A Petar Mu poče govoriti: Eto mi smo ostavili sve, i za Tobom idemo. 29 A Isus odgovarajući reče: Zaista vam kažem: nema nikoga koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, mene radi i jevanđelja radi, 30 a da neće primiti sad u ovo vreme sto puta onoliko kuća, i braće, i sestara, i otaca, i matera, i dece, i zemlje, u progonjenju, a na onom svetu život večni. 31 Ali će mnogi prvi biti poslednji, i poslednji prvi. 32 A kad iđahu putem u Jerusalim, Isus iđaše pred njima, a oni se čuđahu, i za Njim iđahu sa strahom. I uzevši opet dvanaestoricu poče im kazivati šta će biti od Njega: 33 Evo idemo u Jerusalim, i Sin čovečji predaće se glavarima svešteničkim i književnicima i osudiće Ga na smrt, i predaće Ga neznabošcima; 34 i narugaće Mu se, i biće Ga, i popljuvaće Ga, i ubiće Ga, i treći dan ustaće. 35 I pred Njega dođoše Jakov i Jovan, sinovi Zevedejevi, govoreći: Učitelju! Hoćemo da nam učiniš za šta ćemo Te moliti. 36 A On im reče: Šta hoćete da vam učinim? 37 A oni Mu rekoše: Daj nam da sednemo jedan s desne strane Tebi, a drugi s leve, u slavi Tvojoj. 38 A Isus im reče: Ne znate šta ištete: možete li piti čašu koju ja pijem, i krstiti se krštenjem kojim se ja krštavam? 39 A oni Mu rekoše: Možemo. A Isus reče im: Čašu, dakle, koju ja pijem ispićete; i krštenjem kojim se ja krštavam krstićete se; 40 ali da sednete s desne strane meni i s leve, ne mogu ja dati nego kojima je ugotovljeno. 41 I čuvši to desetorica počeše se srditi na Jakova i na Jovana. 42 A Isus dozvavši ih reče im: Znate da knezovi narodni vladaju narodom i poglavari njegovi upravljaju njim. 43 Ali među vama da ne bude tako; nego koji hoće da bude veći među vama, da vam služi. 44 I koji hoće prvi među vama da bude, da bude svima sluga. 45 Jer Sin čovečji nije došao da Mu služe nego da služi, i da da dušu svoju u otkup za mnoge. 46 I dođoše u Jerihon. I kad izlažaše iz Jerihona, On i učenici Njegovi i narod mnogi, sin Timejev, Vartimej slepi, seđaše kraj puta i prošaše. 47 I čuvši da je to Isus Nazarećanin stade vikati i govoriti: Sine Davidov, Isuse! Pomiluj me! 48 I prećahu mu mnogi da ućuti, a on još više vikaše: Sine Davidov! Pomiluj me! 49 I stavši Isus reče da ga zovnu. I zovnuše slepca govoreći mu: Ne boj se, ustani, zove te. 50 A on zbacivši sa sebe haljine svoje, ustade i dođe k Isusu. 51 I odgovarajući reče mu Isus: Šta hoćeš da ti učinim? A slepi reče Mu: Ravuni! Da progledam. 52 A Isus reče mu: Idi, vera tvoja pomože ti. I odmah progleda, i ode putem za Isusom.