Acts 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

111 A čuše i apostoli i braća koji behu u Judeji da i neznabošci primiše reč Božju. 2 I kad iziđe Petar u Jerusalim, prepirahu se s njim koji behu iz obrezanja, 3 govoreći: Ušao si k ljudima koji nisu obrezani, i jeo si s njima. 4 A Petar počevši kazivaše im redom govoreći: 5 Ja bejah u gradu Jopi na molitvi, i došavši izvan sebe videh utvaru, gde silazi sud nekakav kao veliko platno na četiri roglja i spušta se s neba, i dođe do preda me. 6 Pogledavši u nj opazih i videh četvoronožna zemaljska, i zverinje i bubine i ptice nebeske. 7 A čuh glas koji mi govori: Ustani, Petre! Pokolji i pojedi. 8 A ja rekoh: Nipošto Gospode! Jer ništa pogano i nečisto nikad ne uđe u usta moja. 9 A glas mi odgovori drugom s neba govoreći: Šta je Bog očistio ti ne pogani. 10 A ovo bi triput; i uze se opet sve na nebo. 11 I gle, odmah tri čoveka staše pred kućom u kojoj bejah, poslani iz Ćesarije k meni. 12 A Duh mi reče da idem s njima ne premišljajući ništa. A dođoše sa mnom i ovo šest braće, i uđosmo u kuću čovekovu. 13 I kaza nam kako vide anđela u kući svojoj koji je stao i kazao mu: Pošlji ljude u Jopu i dozovi Simona prozvanog Petra, 14 koji će ti kazati reči kojima ćeš se spasti ti i sav dom tvoj. 15 A kad ja počeh govoriti siđe Duh Sveti na njih, kao i na nas u početku. 16 Onda se opomenuh reči Gospodnje kako govoraše: Jovan je krstio vodom, a vi ćete se krstiti Duhom Svetim. 17 Kad im dakle Bog dade jednak dar kao i nama koji verujemo Gospoda svog Isusa Hrista; ja ko bejah da bi mogao zabraniti Bogu? 18 A kad čuše ovo, umukoše, i hvaljahu Boga govoreći: Dakle i neznabošcima Bog dade pokajanje za život. 19 A oni što se rasejaše od nevolje koja posta za Stefana, prođoše tja do Finikije i Kipra i Antiohije, nikom ne govoreći reč do samim Jevrejima. 20 A neki od njih behu Kiprani i Kirinci, koji ušavši u Antiohiju govorahu Grcima propovedajući jevanđelje o Gospodu Isusu. 21 I beše ruka Božija s njima; i mnogo ih verovaše i obratiše se ka Gospodu. 22 A dođe reč o njima do ušiju crkve koja beše u Jerusalimu; i poslaše Varnavu da ide tja do Antiohije; 23 koji došavši i videvši blagodat Božju, obradova se, i moljaše sve da tvrdim srcem ostanu u Gospodu; 24 jer beše čovek blag i pun Duha Svetog i vere. I obrati se mnogi narod ka Gospodu. 25 Varnava, pak, iziđe u Tars da traži Savla; i kad ga nađe, dovede ga u Antiohiju. 26 I oni se celu godinu sastajaše onde s crkvom, i učiše mnogi narod; i najpre u Antiohiji nazvaše učenike hrišćanima. 27 A u te dane siđoše iz Jerusalima proroci u Antiohiju. 28 I ustavši jedan od njih, po imenu Agav, objavi glad veliku koja htede biti po vasionom svetu; koji i bi za Klaudija ćesara. 29 A od učenika odredi svaki koliko koji mogaše da pošalju u pomoć braći koja življahu u Judeji. 30 Koje i učiniše poslavši starešinama preko ruke Varnavine i Savlove.