1 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
1 Kings 1 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А цар Давид остаре и би временит, и колико га покриваху хаљинама не могаше се загрејати.
1 COMO el rey David era viejo, y entrado en días, cubríanle de vestidos, mas no se calentaba.
2 Тада му рекоше слуге његове: Нека потраже цару господару нашем младу девојку, па она нека стоји пред царем и двори га, и на крилу нека му спава, да се загрева цар, господар наш.
2 Dijéronle por tanto sus siervos: Busquen á mi señor el rey una moza virgen, para que esté delante del rey, y lo abrigue, y duerma á su lado, y calentará á mi señor el rey.
3 И потражише лепу девојку по свим крајевима израиљским, и нађоше Ависагу Сунамку, те је доведоше цару.
3 Y buscaron una moza hermosa por todo el término de Israel, y hallaron á Abisag Sunamita, y trajéronla al rey.
4 А та девојка беше врло лепа, и двораше цара и служаше му: али је цар не позна.
4 Y la moza era hermosa, la cual calentaba al rey, y le servía: mas el rey nunca la conoció.
5 А Адонија, син Агитин подиже се говорећи: Ја ћу бити цар. И набави себи кола и коњике, и педесет људи који трчаху пред њим.
5 Entonces Adonía hijo de Haggith se levantó, diciendo: Yo reinaré. E hízose de carros y gente de á caballo, y cincuenta hombres que corriesen delante de él.
6 И отац га никада не накара, нити му рече: Зашто радиш тако? А он беше врло леп, и мати га роди иза Авесалома.
6 Y su padre nunca lo entristeció en todos sus días con decirle: ¿Por qué haces así? Y también éste era de hermoso parecer; y habíalo engendrado después de Absalom.
7 И договараше се с Јоавом сином Серујиним и с Авијатаром свештеником, који помагаху Адонији.
7 Y tenía tratos con Joab hijo de Sarvia, y con Abiathar sacerdote, los cuales ayudaban á Adonía.
8 Али Садок свештеник и Венаја син Јодајев и Натан пророк и Семај и Реј и јунаци Давидови не присташе за Адонијом.
8 Mas Sadoc sacerdote, y Benaía hijo de Joiada, y Nathán profeta, y Semei, y Reihi, y todos los grandes de David, no seguían á Adonía.
9 Тада накла Адонија оваца и волова и угојене стоке код камена Зоелета, који је код извора Рогила, и позва сву браћу своју, синове цареве, и све људе од Јуде, слуге цареве;
9 Y matando Adonía ovejas y vacas y [animales] engordados junto á la peña de Zoheleth, que está cerca de la fuente de Rogel, convidó á todos sus hermanos los hijos del rey, y á todos los varones de Judá, siervos del rey:
10 али не позва Натана пророка, ни Венаје, ни осталих јунака, ни Соломуна брата свог.
10 Mas no convidó á Nathán profeta, ni á Benaía, ni á los grandes, ni á Salomón su hermano.
11 Тада рече Натан Витсавеји, матери Соломуновој говорећи: Јеси ли чула да се зацарио Адонија син Агитин? А господар наш Давид не зна.
11 Y habló Nathán á Bath-sheba madre de Salomón, diciendo: ¿No has oído que reina Adonía hijo de Haggith, sin saberlo David nuestro señor?
12 Него сада хајде, ја ћу те саветовати како ћеш избавити душу своју и душу сина свог Соломуна.
12 Ven pues ahora, y toma mi consejo, para que guardes tu vida, y la vida de tu hijo Salomón.
13 Хајде, отиди к цару Давиду и реци му: Ниси ли се ти, господару мој царе, заклео слушкињи својој говорећи: Соломун, син твој, биће цар после мене и он ће седети на престолу мом? Зашто се дакле зацари Адонија?
13 Ve, y entra al rey David, y dile: Rey señor mío, ¿no has tú jurado á tu sierva, diciendo: Salomón tu hijo reinará después de mí, y él se sentará en mi trono? ¿por qué pues reina Adonía?
14 И гле, док ти још будеш онде говорећи с царем, ја ћу доћи за тобом, и допунићу твоје речи.
14 Y estando tú aún hablando con el rey, yo entraré tras ti, y acabaré tus razones.
15 И тако уђе Витсавеја к цару у клет. А цар беше врло стар; и Ависага Сунамка двораше га.
15 Entonces Bath-sheba entró al rey á la cámara: y el rey era muy viejo; y Abisag Sunamita servía al rey.
16 И савивши се Витсавеја поклони се цару; а цар јој рече: Шта ћеш?
16 Y Bath-sheba se inclinó, é hizo reverencia al rey. Y el rey dijo: ¿Qué tienes?
17 А она му рече: Господару мој, ти си се заклео Господом Богом својим слушкињи својој: Соломун, син твој, биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом.
17 Y ella le respondió: Señor mío, tú juraste á tu sierva por Jehová tu Dios, [diciendo]: Salomón tu hijo reinará después de mí, y él se sentará en mi trono;
18 А сад ево Адонија се зацари, а ти, господару мој царе, и не знаш.
18 Y he aquí ahora Adonía reina: y tú, mi señor rey, ahora no lo supiste.
19 Наклао је волова и угојене стоке и оваца много, и позвао све синове цареве, и Авијатара свештеника и Јоава војводу; а Соломуна слуге твог није позвао.
19 Ha matado bueyes, y [animales] engordados, y muchas ovejas, y ha convidado á todos los hijos del rey, y á Abiathar sacerdote, y á Joab general del ejército; mas á Salomón tu siervo no ha convidado.
20 Сада, царе господару мој, очи су свега Израиља упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо твој, господару мој царе, после тебе.
20 Entre tanto, rey señor mío, los ojos de todo Israel están sobre ti, para que les declares quién se ha de sentar en el trono de mi señor el rey después de él.
21 Иначе, кад господар мој цар почине код отаца својих, бићемо ја и син мој Соломун криви.
21 De otra suerte acontecerá, cuando mi señor el rey durmiere con sus padres, que yo y mi hijo Salomón seremos tenidos por culpables.
22 И гле, док она још говораше цару, дође пророк Натан.
22 Y estando aún hablando ella con el rey, he aquí Nathán profeta, que vino.
23 И јавише цару говорећи: Ево Натана пророка. И он ступивши пред цара поклони се цару лицем до земље.
23 Y dieron aviso al rey, diciendo: He aquí Nathán profeta: el cual como entró al rey, postróse delante del rey inclinando su rostro á tierra.
24 И рече Натан: Царе, господару мој, јеси ли ти казао: Адонија ће бити цар после мене, и он ће седети на престолу мом?
24 Y dijo Nathán: Rey señor mío, ¿has tú dicho: Adonía reinará después de mí, y él se sentará en mi trono?
25 Јер отиде данас и накла волова и угојене стоке и оваца много, и позва све синове цареве и војводе и Авијатара свештеника; и ено једу и пију с њим и говоре: Да живи цар Адонија.
25 Porque hoy ha descendido, y ha matado bueyes, y [animales] engordados, y muchas ovejas, y ha convidado á todos los hijos del rey, y á los capitanes del ejército, y también á Abiathar sacerdote; y he aquí, están comiendo y bebiendo delante de él, y han dicho: ¡Viva el rey Adonía!
26 Мене пак, слуге твог, не позва, ни Садока свештеника, ни Венаје сина Јодајевог, ни Соломуна слуге твог.
26 Mas ni á mí tu siervo, ni á Sadoc sacerdote, ni á Benaía hijo de Joiada, ni á Salomón tu siervo, ha convidado.
27 Је ли то цар господар мој наредио? Не казавши слузи свом ко ће сести на престо господара мог цара после њега.
27 ¿Es este negocio ordenado por mi señor el rey, sin haber declarado á tu siervo quién se había de sentar en el trono de mi señor el rey después de él?
28 А цар Давид одговори и рече: Зовите ми Витсавеју. И она дође пред цара, и стаде пред царем.
28 Entonces el rey David respondió, y dijo: Llamadme á Bath-sheba. Y ella entró á la presencia del rey, y púsose delante del rey.
29 Тада се закле цар говорећи: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју од сваке невоље,
29 Y el rey juró, diciendo: Vive Jehová, que ha redimido mi alma de toda angustia,
30 како сам ти се заклео Господом Богом Израиљевим рекавши: Соломун син твој биће цар после мене, и он ће седети на престолу мом место мене, тако ћу учинити данас.
30 Que como yo te he jurado por Jehová Dios de Israel, diciendo: Tu hijo Salomón reinará después de mí, y él se sentará en mi trono en lugar mío; que así lo haré hoy.
31 Тада Витсавеја сави се лицем до земље и поклони се цару, па рече: Да живи господар мој цар Давид довека!
31 Entonces Bath-sheba se inclinó al rey, su rostro á tierra, y haciendo reverencia al rey, dijo: Viva mi señor el rey David para siempre.
32 Потом рече цар Давид: Зовите ми Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог. И они дођоше пред цара.
32 Y el rey David dijo: Llamadme á Sadoc sacerdote, y á Nathán profeta, y á Benaía hijo de Joiada. Y ellos entraron á la presencia del rey.
33 А цар им рече: Узмите са собом слуге господара свог, и посадите Соломуна, сина мог, на моју мазгу и и одведите га до Гиона;
33 Y el rey les dijo: Tomad con vosotros los siervos de vuestro señor, y haced subir á Salomón mi hijo en mi mula, y llevadlo á Gihón:
34 и нека га онде Садок свештеник и Натан пророк помажу за цара над Израиљем, и затрубите у трубу и реците: Да живи цар Соломун!
34 Y allí lo ungirán Sadoc sacerdote y Nathán profeta por rey sobre Israel; y tocaréis trompeta, diciendo: ¡Viva el rey Salomón!
35 Потом се вратите за њим, и он нека дође и седне на престо мој и царује место мене; јер сам њега одредио да буде вођ Израиљу и Јуди.
35 Después iréis vosotros detrás de él, y vendrá y se sentará en mi trono, y él reinará por mí; porque á él he ordenado para que sea príncipe sobre Israel y sobre Judá.
36 А Венаја, син Јодајев, одговори цару и рече: Амин! Нека тако каже Господ Бог господара мог цара.
36 Entonces Benaía hijo de Joiada respondió al rey, y dijo: Amén. Así [lo] diga Jehová, Dios de mi señor el rey.
37 Како је Господ био с господарем мојим царем тако нека буде и са Соломуном, и нека подигне престо његов још више него престо господара мог, цара Давида.
37 De la manera que Jehová ha sido con mi señor el rey, así sea con Salomón; y él haga mayor su trono que el trono de mi señor el rey David.
38 И тако отиде Садок свештеник и Натан пророк и Венаја син Јодајев и Херетеји и Фелетеји, и посадише Соломуна на мазгу цара Давида и одведоше га до Гиона.
38 Y descendió Sadoc sacerdote, y Nathán profeta, y Benaía hijo de Joiada, y los Ceretheos y los Peletheos, é hicieron subir á Salomón en la mula del rey David, y lleváronlo á Gihón.
39 И Садок свештеник узе рог с уљем из шатора, и помаза Соломуна. Потом затрубише у трубу и сав народ рече: Да живи цар Соломун!
39 Y tomando Sadoc sacerdote el cuerno del aceite del tabernáculo, ungió á Salomón: y tocaron trompeta, y dijo todo el pueblo: ¡Viva el rey Salomón!
40 И сав народ пође за њим, и народ свираше у свирале и весељаше се веома да се земља разлегаше од вике њихове.
40 Después subió todo el pueblo en pos de él, y cantaba la gente con flautas, y hacían grandes alegrías, que parecía que la tierra se hundía con el clamor de ellos.
41 И зачу Адонија и све званице које беху с њим, пошто једоше; зачу и Јоав глас трубни, па рече: Каква је то вика и врева у граду?
41 Y oyólo Adonía, y todos los convidados que con él estaban, cuando ya habían acabado de comer. Y oyendo Joab el sonido de la trompeta, dijo: ¿Por qué se alborota la ciudad con estruendo?
42 И докле он још говораше, гле, дође Јонатан син Авијатара свештеника; и Адонија му рече: Ходи, јер си јунак и носиш добре гласе.
42 Estando aún él hablando, he aquí Jonathán hijo de Abiathar sacerdote vino, al cual dijo Adonía: Entra, porque tú eres hombre de esfuerzo, y traerás buenas nuevas.
43 А Јонатан одговори и рече Адонији: Та, господар наш, цар Давид, постави Соломуна царем.
43 Y Jonathán respondió, y dijo á Adonía: Ciertamente nuestro señor el rey David ha hecho rey á Salomón:
44 Јер цар посла с њим Садока свештеника и Натана пророка и Венају, сина Јодајевог, и Херетеје и Фелетеје, и посадише га на цареву мазгу.
44 Y el rey ha enviado con él á Sadoc sacerdote y á Nathán profeta, y á Benaía hijo de Joiada, y también á los Ceretheos y á los Peletheos, los cuales le hicieron subir en la mula del rey;
45 И помазаше га Садок свештеник и Натан пророк код Гиона за цара, и отидоше оданде веселећи се тако да је град узаврео; то је вика коју чусте.
45 Y Sadoc sacerdote y Nathán profeta lo han ungido en Gihón por rey: y de allá han subido con alegrías, y la ciudad está llena de estruendo. Este es el alboroto que habéis oído.
46 И Соломун је већ сео на царски престо.
46 Y también Salomón se ha sentado en el trono del reino.
47 И дошле су слуге цареве, и благословише господара нашег, цара Давида говорећи: Да Бог прослави име Соломуново још већма него твоје, и престо његов да подигне још више него твој. И поклони се цар на постељи својој.
47 Y aun los siervos del rey han venido á bendecir á nuestro señor el rey David, diciendo: Dios haga bueno el nombre de Salomón más que tu nombre, y haga mayor su trono que el tuyo. Y el rey adoró en la cama.
48 Још овако рече цар: Да је благословен Господ Бог Израиљев, који даде данас ко ће седети на престолу мом, да виде моје очи.
48 Y también el rey habló así: Bendito sea Jehová Dios de Israel, que ha dado hoy quien se siente en mi trono, viéndolo mis ojos.
49 Тада се препадоше, и усташе све званице Адонијине, и отидоше свак својим путем.
49 Ellos entonces se estremecieron, y levantáronse todos los convidados que estaban con Adonía, y fuése cada uno por su camino.
50 А Адонија бојећи се Соломуна уста и отиде, и ухвати се за рогове олтару.
50 Mas Adonía, temiendo de la presencia de Salomón, levantóse y fuése, y cogió los cornijales del altar.
51 И јавише Соломуну говорећи: Ено, Адонија се уплашио од цара Соломуна, и ено га, ухватио се за рогове олтару, и вели: Нека му се закуне цар Соломун да неће убити слугу свог мачем.
51 Y fué hecho saber á Salomón, diciendo: He aquí que Adonía tiene miedo del rey Salomón: pues ha cogido los cornijales del altar, diciendo: Júreme hoy el rey Salomón que no matará á cuchillo á su siervo.
52 А Соломун рече: Ако буде поштен човек, ни длака с главе његове неће пасти на земљу; али ако се нађе зло на њему, погинуће.
52 Y Salomón dijo: Si él fuere virtuoso, ni uno de sus cabellos caerá en tierra: mas si se hallare mal en él, morirá.
53 И тако посла цар Соломун, те га доведоше од олтара; и кад дође, поклони се цару Соломуну; а Соломун му рече: Иди кући својој.
53 Y envió el rey Salomón, y trajéronlo del altar; y él vino, é inclinóse al rey Salomón. Y Salomón le dijo: Vete á tu casa.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Abishag the Shunammite
A very beautiful girl from Shunem found to care for the aged King David and keep him warm, whom Adonijah later asked to marry.
Cited in the guide: 1 Kings 1:3; 1 Kings 1:15; 1 Kings 2:17
Adonijah
A son of David who tried to claim the throne ahead of Solomon in David's final days.
Cited in the guide: 2 Samuel 3:4; 1 Kings 1-2
Bathsheba
Wife of David and mother of Solomon, remembered amid both sin and grace.
Cited in the guide: 2 Samuel 11-12; 1 Kings 1-2; Matthew 1:6
David
The shepherd who became Israel's greatest king and a man after God's own heart.
Cited in the guide: 1 Sam. 16 - 1 Kings 2; 2 Sam. 7; 1 Chron. 2:15; Matt. 1:6
Haggith
A wife of David who bore his fourth son, Adonijah, in Hebron.
Cited in the guide: 2 Samuel 3:4; 1 Kings 1:5; 1 Kings 1:11
Jehoiada
Named as the father of Benaiah, the commander of the Cherethites and Pelethites.
Cited in the guide: 2 Samuel 8:18; 2 Samuel 23:20; 1 Kings 1:8
Rei
Named with Shimei and David's mighty men among those who would not join Adonijah.
Cited in the guide: 1 Kings 1:8
Shimei
Named with Rei and David's mighty men among those who would not join Adonijah.
Cited in the guide: 1 Kings 1:8
Solomon
David's son who built the temple and became famous for God-given wisdom.
Cited in the guide: 1 Kings 1-11; 1 Chron. 3:5; Matt. 1:6-7
Cross references (49)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Chronicles 29:27–28; Joshua 23:1–2; 1 Chronicles 23:1; Psalm 90:10; 2 Samuel 5:4
- 2 Ecclesiastes 4:11; Genesis 16:5; Micah 7:5; 1 Samuel 16:21–22; Deuteronomy 13:6
- 3 Joshua 19:18; Esther 2:4; Esther 2:2; 2 Kings 4:8; 1 Samuel 28:4
- 4 Matthew 1:25
- 5 2 Samuel 15:1; 2 Samuel 3:4; Exodus 9:17; 1 Chronicles 29:1; 1 Chronicles 28:5
- 6 2 Samuel 3:3–4; 1 Samuel 3:13; Proverbs 29:15; Hebrews 12:5–6; 1 Chronicles 3:2
- 7 2 Samuel 20:25; 1 Kings 2:22; 1 Kings 2:26–35; Psalm 2:2; 2 Samuel 20:23
- 8 1 Kings 4:18; 2 Samuel 23:8–39; 2 Samuel 20:25; Zechariah 12:13; 2 Samuel 12:1–15
- 9 2 Samuel 17:17; 2 Samuel 15:11–12; Proverbs 15:8; 2 Samuel 13:23–27; Joshua 15:7
- 10 2 Samuel 12:24; 2 Samuel 12:1–15; 1 Kings 1:19; 1 Kings 1:8
- 11 2 Samuel 3:4; 1 Chronicles 22:9–10; 1 Chronicles 29:1; 2 Samuel 12:24–25; 2 Samuel 7:12–17
- 12 2 Chronicles 22:10; Proverbs 11:14; Proverbs 20:18; Judges 9:5; 1 Kings 1:21
- 13 1 Kings 1:30; 1 Kings 1:17; 1 Chronicles 22:6–13; Psalm 132:11–12; 1 Kings 2:12
- 14 2 Corinthians 13:1; 1 Kings 1:17–27
- 15 1 Kings 1:1
- 16 1 Samuel 20:41; 1 Samuel 25:23; 1 Samuel 24:8; Esther 7:2; 1 Kings 2:20
- 17 1 Kings 1:13; 1 Kings 1:30; Genesis 18:12; 1 Peter 3:6
- 18 1 Kings 1:24; 2 Samuel 15:10; 1 Kings 1:11; 1 Kings 1:27; Acts 3:17
- 19 1 Kings 1:25; 1 Kings 1:7–10
- 20 1 Chronicles 29:1; 2 Samuel 23:2; 1 Chronicles 28:5–6; 1 Chronicles 28:10; Psalm 25:15
- 21 Deuteronomy 31:16; 1 Kings 2:10; 2 Samuel 7:12; Genesis 15:15; 1 Kings 2:22–24
- 22 Genesis 24:15; Job 1:16–18; Daniel 9:20
- 23 1 Peter 2:17; 1 Kings 1:16; Romans 13:7
- 24 1 Kings 1:17–18; 1 Kings 1:13–14; 1 Kings 1:5
- 25 1 Samuel 10:24; 1 Kings 1:9; 1 Kings 1:19; Luke 19:38; 2 Chronicles 23:11
- 26 1 Kings 1:8; 1 Kings 1:10; 2 Samuel 7:2; 2 Samuel 12:25; 2 Samuel 7:12–17
- 27 1 Kings 1:24; 2 Kings 4:27; John 15:15
- 29 2 Samuel 4:9; Psalm 136:24; 1 Kings 17:1; Psalm 72:14; 1 Kings 18:10
- 30 1 Kings 1:13; 1 Kings 1:17
- 31 Daniel 5:10; Daniel 2:4; Daniel 3:9; Hebrews 12:9; Daniel 6:6
- 32 1 Kings 1:8; 1 Kings 1:38; 1 Kings 1:26
- 33 2 Chronicles 32:30; 1 Kings 1:38; 2 Chronicles 33:14; Genesis 41:43; Esther 6:6–11
- 34 1 Samuel 10:1; 2 Samuel 15:10; 1 Kings 1:25; 2 Kings 11:12; 2 Kings 9:3
- 35 Psalm 72:1–2; 1 Kings 1:13; 1 Chronicles 23:1; 1 Kings 2:12; 1 Chronicles 28:4–5
- 36 Jeremiah 11:5; Psalm 18:2; Matthew 28:20; 1 Samuel 25:29; 1 Corinthians 14:16
- 37 1 Samuel 20:13; 1 Kings 1:47; Joshua 1:17; Joshua 1:5; 1 Chronicles 28:20
- 38 2 Samuel 8:18; 1 Kings 1:8; Zephaniah 2:5; 1 Kings 1:33; 1 Samuel 30:14
- 39 Psalm 89:20; 1 Chronicles 29:22; 1 Kings 1:34; 1 Samuel 10:24; 2 Kings 11:12
- 40 2 Kings 11:20; Revelation 11:15–18; 1 Chronicles 12:38–40; 2 Kings 11:14; Luke 19:37
- 41 Matthew 21:9–11; Exodus 32:17; Proverbs 14:13; Acts 21:31; Psalm 73:18–20
- 42 2 Samuel 15:36; 2 Samuel 18:27; 2 Samuel 17:17; 2 Samuel 15:27; Isaiah 57:21
- 45 1 Kings 1:40; Ezra 3:13; 1 Samuel 4:5; Daniel 5:26–28; 1 Kings 14:6
- 46 1 Chronicles 29:23; Psalm 132:11; Haggai 2:22; 1 Kings 1:13
- 47 1 Kings 1:37; Genesis 47:31; 2 Samuel 21:3; Hebrews 11:21; 2 Samuel 8:10
- 48 1 Kings 3:6; Psalm 132:11–12; 2 Samuel 7:12; Proverbs 17:6; 1 Chronicles 29:20
- 49 Isaiah 21:4–5; Daniel 5:4–6; Proverbs 28:1
- 50 1 Kings 2:28; Psalm 118:27; Exodus 27:2; Exodus 38:2; Exodus 21:14
- 52 1 Samuel 14:45; 2 Samuel 14:11; Proverbs 13:6; Proverbs 21:12; 1 Kings 2:21–25
- 53 2 Samuel 14:24; 1 Kings 1:31; 1 Kings 1:16; 2 Samuel 14:28; 1 Kings 2:36
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
But that you may learn more plainly that even a virgin is called in Holy Scripture a "damsel," hear the Book of the Kings, speaking of Abishag the Shunamite, And the damsel was very fair: for that as a virgin she was chosen and brought to David is admitted.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
So also the High-priest, in advancing Solomon to the kingdom, anointed him after he had bathed in Gihon.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)