Daniel 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

21 А друге године царовања Навуходоносоровог усни Навуходоносор сан, и узнемири му се дух и сан га прође. 2 И рече цар да дозову враче и звездаре и гатаре и Халдеје да кажу цару сан његов. И дођоше и сташе пред царем. 3 И рече им цар: Усних сан, и узнемири ми се дух како бих дознао шта сам снио. 4 А Халдеји рекоше цару сирски: Царе, да си жив довека! Приповеди сан слугама својим, па ћемо ти казати шта значи. 5 А цар одговори и рече Халдејима: Заборавио сам, ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, бићете исечени и куће ће ваше бити буњишта. 6 Ако ли ми кажете шта сам снио и шта значи, добићете од мене даре и поклоне и велику част; кажите ми дакле шта сам снио и шта значи. 7 Одговорише опет и рекоше: Нека цар приповеди сан слугама својим, па ћемо казати шта значи. 8 Цар одговори и рече: Доиста видим да хоћете времена да добијете; јер видите да сам заборавио. 9 Али ако ми не кажете шта сам снио и шта значи, један вам је суд; јер сте се договорили да кажете преда мном лаж и превару док се промени време; зато кажите ми сан, па ћу видети да ми можете казати шта значи. 10 Одговорише Халдеји цару и рекоше: Нема човека на земљи који би могао казати цару то шта иште; зато ниједан цар ни кнез ни властелин није никада искао такво шта од врача или звездара или Халдејца. 11 И шта цар иште врло је тешко; нити има другог који би могао казати цару осим богова, који не живе међу људима. 12 Зато се цар разљути и разгневи врло, и заповеди да се погубе сви мудраци вавилонски. 13 И кад изиђе заповест, те убијаху мудраце, тражаху и Данила и другове његове да их убију. 14 Тада Данило одговори мудро и разумно Ариоху заповеднику стражарском, који беше изашао да убија мудраце вавилонске; 15 одговори и рече Ариоху, властелину царевом: Зашто је тако нагла заповест од цара? Тада Ариох каза ствар Данилу. 16 А Данило отиде и замоли цара да му остави времена, па ће казати цару шта сан значи. 17 Потом отиде Данило кући својој, и каза ствар Ананији, Мисаилу и Азарији, друговима својим, 18 да се моле за милост Богу небеском ради те тајне, да не би погинули Данило и другови му с осталим мудрацима вавилонским. 19 И објави се тајна Данилу, у ноћној утвари; тада Данило благослови Бога небеског. 20 Проговори Данило и рече: Да је благословено име Господње од века до века; јер је Његова мудрост и сила; 21 И Он мења времена и часе; смеће цареве, и поставља цареве; даје мудрост мудрима и разум разумнима. 22 Он открива шта је дубоко и сакривено, зна шта је у мраку, и светлост код Њега станује. 23 Тебе, Боже отаца мојих, хвалим и славим, шта си ми дао мудрост и силу, и шта си ми објавио за шта Те молисмо објавив нам ствар цареву. 24 Тада отиде Данило к Ариоху, ког цар беше одредио да погуби мудраце вавилонске; и дошав овако му рече: Не губи мудраца вавилонских; изведи ме пред цара да кажем цару шта сан значи. 25 Тада Ариох брже изведе Данила пред цара, и овако му рече: Нађох човека између робља Јудиног, који ће казати цару шта сан значи. 26 А цар проговори и рече Данилу, који се зваше Валтасар: Можеш ли ми казати сан који сам снио и шта значи? 27 Одговори Данило цару и рече: Тајну коју цар иште не могу казати цару мудраци ни звездари ни врачи ни гатари. 28 Него има Бог на небу који открива тајне и јавља цару Навуходоносору шта ће бити до краја. Сан твој и шта ти је видела глава на постељи твојој ово је: 29 Теби, царе, дођоше мисли на постељи шта ће бити после, и Онај који објављује тајне показа ти шта ће бити. 30 А мени се ова тајна није објавила мудрошћу која би у мене била мимо све живе, него зато да се јави цару шта сан значи и да дознаш мисли срца свог. 31 Ти, царе, виде, а то лик велик; велик беше лик и светлост му силна, и стајаше према теби, и страшан беше на очима. 32 Глава том лику беше од чистог злата, прси и мишице од сребра, трбух и бедра од бронзе, 33 ноге му од гвожђа, а стопала које од гвожђа које од земље. 34 Ти гледаше докле се одвали камен без руку, и удари лик у стопала бронзана и земљана, и сатре их. 35 Тада се сатре и гвожђе и земља и бронза и сребро и злато, и поста као плева на гумну у лето, те однесе ветар, и не нађе му се место; а камен, који удари лик, поста гора велика и испуни сву земљу. 36 То је сан; а сада ћемо казати цару шта значи. 37 Ти си, царе, цар над царевима, јер ти Бог небески даде царство, силу и крепост и славу, 38 и где год живе синови људски, звери пољске и птице небеске, дао ти је у руке, и поставио те господарем над свим тим. Ти си она глава златна. 39 А након тебе настаће друго царство, мање од твог; а потом треће царство, бронзано, које ће владати по свој земљи. 40 А четврто ће царство бити тврдо као гвожђе, јер гвожђе сатире и троши све, и као гвожђе што све ломи, тако ће сатрти и поломити. 41 А што си видео стопала и прсте које од кала лончарског које од гвожђа, биће царство раздељено, али ће бити у њему тврђе од гвожђа, јер си видео гвожђе помешано с калом лончарским. 42 И што прсти на ногама беху које од гвожђа које од кала, царство ће бити нешто јако, а нешто трошно. 43 А што си видео гвожђе помешано са калом лончарским, то ће се они помешати са семеном човечијим, али неће прионути један за другог као што се гвожђе не може смешати с калом. 44 А у време тих царева Бог ће небески подигнути царство које се до века неће расути, и то се царство неће оставити другом народу; оно ће сатрти и укинути сва та царства, а само ће стајати до века. 45 Како си видео где се од горе одвали камен без руку и сатре гвожђе, бронзу, као, сребро и злато. Бог велики јави цару шта ће бити после; сан је истинит, и тумачење му верно. 46 Тада цар Навуходоносор паде на лице своје, и поклони се Данилу, и заповеди да му принесу принос и кад. 47 Цар проговори Данилу и рече: Доиста, ваш је Бог Бог над боговима и Господар над царевима, и који објављује тајне, кад си могао открити ову тајну. 48 Тада цар узвиси Данила, и даде му многе велике дарове и учини га господарем свој земљи вавилонској и поглаварем над свим мудрацима вавилонским. 49 И Данило измоли у цара, те постави над пословима земље вавилонске Седраха, Мисаха и Авденага, а Данило оста на двору царевом.