Luke 19 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

191 И кад уђе у Јерихон и пролажаше кроза њ, 2 и гле, човек по имену Закхеј, који беше старешина царинички, и беше богат, 3 и искаше да види Исуса да Га позна; и не могаше од народа, јер беше малог раста; 4 и потрчавши напред, попе се на дуд да Га види; јер Му је онуда требало проћи. 5 И кад дође Исус на оно место, погледавши горе виде га, и рече му: Закхеју! Сиђи брзо; јер ми данас ваља бити у твојој кући. 6 И сиђе брзо; и прими Га радујући се. 7 И сви, кад видеше, викаху на Њега говорећи да грешном човеку дође у кућу. 8 А Закхеј стаде и рече Господу: Господе! Ево пола имања свог даћу сиромасима, и ако сам кога занео вратићу онолико четворо. 9 А Исус му рече: Данас дође спасење кући овој; јер је и ово син Авраамов. 10 Јер је Син човечији дошао да нађе и спасе шта је изгубљено. 11 А кад они то слушаху настави казивати причу; јер беше близу Јерусалима, и мишљаху да ће се одмах јавити царство Божије. 12 Рече дакле: Један човек од доброг рода отиде у далеку земљу да прими себи царство, и да се врати. 13 Дозвавши пак десет својих слуга даде им десет кеса, и рече им: Тргујте док се ја вратим. 14 И грађани његови мржаху на њега, и послаше за њим посланике говорећи: Нећемо да он царује над нама. 15 И кад се он врати, пошто прими царство, рече да дозову оне слуге којима даде сребро, да види шта је који добио. 16 Тада дође први говорећи: Господару! Кеса твоја донесе десет кеса. 17 И рече му: Добро, добри слуго; кад си ми у малом био веран ево ти власт над десет градова. 18 И дође други говорећи: Господару! Кеса твоја донесе пет кеса. 19 А он рече и ономе: и ти буди над пет градова. 20 И трећи дође говорећи: Господару! Ево твоја кеса коју сам завезао у убрус и чувао. 21 Јер сам се бојао тебе: јер си човек тврд: узимаш шта ниси оставио, и жњеш шта ниси сејао. 22 А господар му рече: По твојим ћу ти речима судити, зли слуго! Знао си да сам ја тврд човек, узимам шта нисам сејао: 23 Па зашто ниси дао моје сребро трговцима, и ја дошавши примио бих га с добитком? 24 И рече онима што стајаху пред њим: Узмите од њега кесу и подајте ономе што има десет кеса. 25 И рекоше му: Господару! Он има десет кеса. 26 А он им одговори: Јер вам кажем да ће се свакоме који има дати: а од оног који нема узеће се од њега и оно што има. 27 А оне моје непријатеље који нису хтели да ја будем цар над њима, доведите амо, и исеците преда мном. 28 И казавши ово пође напред, и иђаше горе у Јерусалим. 29 И кад се приближи Витфази и Витанији код горе која се зваше Маслинска, посла двојицу од ученика својих. 30 Говорећи: Идите у то село према вама, и кад уђете у њега наћи ћете магаре привезано на које никакав човек никад није уседао; одрешите га и доведите. 31 И ако вас ко упита: Зашто дрешите: овако му кажите: Оно Господу треба. 32 А кад отидоше послани, нађоше као што им каза. 33 А кад они дрешаху магаре рекоше им господари од њега: Зашто дрешите магаре? 34 А они рекоше: Оно Господу треба. 35 И доведоше га к Исусу, и бацише хаљине своје на магаре, и посадише Исуса. 36 А кад иђаше, простираху хаљине своје по путу. 37 А кад се приближи већ да сиђе с горе маслинске, поче све мноштво ученика у радости хвалити Бога гласно за сва чудеса што су видели, 38 говорећи: Благословен цар који иде у име Господње! Мир на небу и слава на висини! 39 И неки фарисеји из народа рекоше Му: Учитељу! Запрети ученицима својим. 40 И одговарајући рече им: Кажем вам: ако они ућуте, камење ће повикати. 41 И кад се приближи, угледа град и заплака за њим 42 говорећи: Кад би и ти знао у овај твој дан шта је за мир твој! Али је сад сакривено од очију твојих. 43 Јер ће доћи дани на тебе, и окружиће те непријатељи твоји опкопима, и опколиће те, и обузеће те са свију страна; 44 и разбиће тебе и децу твоју у теби, и неће оставити у теби камена на камену, зато што ниси познао време у коме си похођен. 45 И ушавши у цркву стаде изгонити оне што продаваху у њој и куповаху, 46 говорећи им: У писму стоји: Дом мој дом је молитве, а ви начинисте од њега пећину хајдучку. 47 И учаше сваки дан у цркви. А главари свештенички и књижевници и старешине народне гледаху да Га погубе. 48 И не налажаху шта би Му учинили; јер сав народ иђаше за Њим, и слушаху Га.