2 Corinthians · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Corinthians 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Ово пак судих у себи да опет не дођем к вама у жалости.
1 ESTO pues determiné para conmigo, no venir otra vez á vosotros con tristeza.
2 Јер ако ја чиним жалост вама, ко је који ће мене веселити осим оног који прима жалост од мене?
2 Porque si yo os contristo, ¿quién será luego el que me alegrará, sino aquel á quien yo contristare?
3 И писах вам ово исто, да кад дођем не примим жалост на жалост, а за које би ваљало да се веселим надајући се на све вас да је моја радост свих вас.
3 Y esto mismo os escribí, porque cuando llegare no tenga tristeza sobre tristeza de los que me debiera gozar; confiando en vosotros todos que mi gozo es [el] de todos vosotros.
4 Јер од бриге многе и туге срца написах вам с многим сузама, не да бисте се ожалостили него да бисте познали љубав коју имам изобилно к вама.
4 Porque por la mucha tribulación y angustia del corazón os escribí con muchas lágrimas; no para que fueseis contristados, mas para que supieseis cuánto más amor tengo para con vosotros.
5 Ако ли је ко мене ражалио, не ражали мене, до неколико, да не отежам свима вама.
5 Que si alguno [me] contristó, no me contristó á mí, sino en parte, por no cargaros, á todos vosotros.
6 Јер је довољно таквоме кар овај од многих.
6 Bástale al tal esta reprensión [hecha] de muchos;
7 Зато ви, насупрот, већма да опраштате и тешите, да такав како не падне у превелику жалост.
7 Así que, al contrario, vosotros más bien lo perdonéis y consoléis, porque no sea el tal consumido de demasiada tristeza.
8 Зато вас молим, утврдите к њему љубав.
8 Por lo cual os ruego que confirméis el amor para con él.
9 Јер вам зато и писах, да познам поштење ваше јесте ли у свачему послушни.
9 Porque también por este fin [os] escribí, para tener experiencia de vosotros si sois obedientes en todo.
10 А коме ви шта опростите оном опраштам и ја; јер ја ако шта коме опростих, опростих му вас ради место Исуса Христа,
10 Y al que vosotros perdonareis, yo también: porque también yo lo que he perdonado, si algo he perdonado, por vosotros [lo he hecho] en persona de Cristo;
11 да нас не превари сотона; јер знамо шта он мисли.
11 Porque no seamos engañados de Satanás: pues no ignoramos sus maquinaciones.
12 А кад дођох у Троаду да проповедам јеванђеље Христово, и отворише ми се врата у Господу,
12 Cuando vine á Troas para el evangelio de Cristo, aunque me fué abierta puerta en el Señor,
13 не имадох мира у духу свом, не нашавши Тита, брата свог; него опростивши се с њима изиђох у Македонију.
13 No tuve reposo en mi espíritu, por no haber hallado á Tito mi hermano: así, despidiéndome de ellos, partí para Macedonia.
14 Али хвала Богу који свагда нама даје победу у Христу Исусу, и кроз нас јавља мирис познања свог на сваком месту.
14 Mas á Dios gracias, el cual hace que siempre triunfemos en Cristo Jesús, y manifiesta el olor de su conocimiento por nosotros en todo lugar.
15 Јер смо ми Христов мирис Богу и међу онима који се спасавају и који гину:
15 Porque para Dios somos buen olor de Cristo en los que se salvan, y en los que se pierden:
16 Једнима дакле мирис смртни за смрт, а другима мирис животни за живот. И за ово ко је вредан?
16 A éstos ciertamente olor de muerte para muerte; y á aquéllos olor de vida para vida. Y para estas cosas ¿quién es suficiente?
17 Јер ми нисмо као многи који нечисто проповедају реч Божију, него из чистоте, и као из Бога, пред Богом, у Христу говоримо.
17 Porque no somos como muchos, mercaderes falsos de la palabra de Dios: antes con sinceridad, como de Dios, delante de Dios, hablamos en Cristo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Titus
A Greek coworker of Paul, not compelled to be circumcised, who carried Paul's letters to Corinth, and whom Paul left in Crete to set things in order.
Cited in the guide: 2 Corinthians 2:13; 2 Corinthians 8:23; Galatians 2:3
Cross references (17)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Corinthians 13:10; 2 Corinthians 1:23; 2 Corinthians 12:20–21; 2 Corinthians 2:4; 1 Corinthians 4:21
- 2 2 Corinthians 7:8; 1 Corinthians 12:26; Romans 12:15; 2 Corinthians 1:14; 2 Corinthians 11:29
- 3 Galatians 5:10; 2 Corinthians 8:22; Philemon 21; 2 Thessalonians 3:4; 2 Corinthians 7:12
- 4 2 Corinthians 7:12; Proverbs 27:5–6; Leviticus 19:17–18; Luke 19:41–44; 2 Corinthians 11:2
- 5 1 Corinthians 5:12–13; Galatians 4:12; Galatians 5:10; 1 Corinthians 5:1–5; Proverbs 17:25
- 6 1 Corinthians 5:4–5; 1 Timothy 5:20; 2 Corinthians 13:10; 2 Corinthians 7:11
- 7 Ephesians 4:32; Galatians 6:1–2; Colossians 3:13; Isaiah 28:7; Proverbs 17:22
- 8 Jude 22–23; Galatians 6:10; Galatians 5:13; Galatians 6:1–2
- 9 2 Corinthians 10:6; Philemon 21; Philippians 2:22; 2 Corinthians 7:12–15; 2 Corinthians 8:24
- 10 John 20:23; 2 Corinthians 5:20; Matthew 18:18; 1 Corinthians 5:4
- 11 1 Peter 5:8; Ephesians 6:11–12; 2 Corinthians 11:3; 2 Corinthians 4:4; Luke 22:31
- 12 Acts 16:8; Acts 14:27; Colossians 4:3; 1 Corinthians 16:9; Revelation 3:7–8
- 13 2 Corinthians 7:5–6; 2 Corinthians 12:18; Galatians 2:1; 2 Timothy 4:10; 2 Corinthians 8:6
- 14 Ephesians 5:2; Romans 8:37; 2 Corinthians 2:15–16; 2 Corinthians 9:15; Romans 6:17
- 15 Ephesians 5:2; 1 Corinthians 1:18; Ezekiel 20:41; Philippians 4:18; Genesis 8:21
- 16 2 Corinthians 3:5–6; John 9:39; 1 Peter 2:7–8; Luke 2:34; 1 Corinthians 15:10
- 17 2 Corinthians 4:2; 2 Corinthians 1:12; 2 Peter 2:1–3; 2 Timothy 4:3–4; 1 Timothy 4:1–3
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
These words seem on the one hand to be unworthy of Paul, if because of a brother's absence he threw away so great an opportunity of saving; and on the other, to hang apart from the context. What then?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 12 (1889)
… strain also the Apostle Paul, inasmuch as he had a good conscience, said to the Corinthians: "For we are not as many, who corrupt the Word of God: but as of sincerity, but as of God, in the sight of God speak we in Christ;" "We have injured no man, corrupted no man, circumvented no man."
To the one we are the savor of life unto life, to the other the savor of death unto death: and who is sufficient for these things?" The lesson of the holy Gospel before us affords us the opportunity of so speaking of that savor, that we on our part may give worthy utterance, and you diligent heed, to what …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Now if ye grieve at hearing these things, I thank you much, for "who is he that maketh me glad, but he which is made sorry by me?" Do not then ever cease to grieve and be vexed for them, for the sorrow that comes of such things will be to you a beginning of a change for the better.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
Then on the nostrils; that receiving the sacred ointment ye may say, We are to God a sweet savour of Christ, in them that are saved.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)