1 Тешко гиздавом венцу пијаница Јефремових, увелом цвету красног накита њиховог, који су уврх родног дола, пијани од вина! 2 Гле, у Господа има неко јак и силан као пљусак од града, као олуја која све ломи, као поплава силне воде, кад навали, обориће све на земљу руком. 3 Ногама ће се изгазити гиздави венац, пијанице Јефремове. 4 И увели цвет красног накита њиховог, што је уврх родног дола, биће као воће узрело пре лета, које чим ко види, узме у руку и поједе. 5 У оно ће време Господ над војскама бити славна круна и дичан венац остатку народа свог, 6 И дух суда ономе који седи да суди, и сила онима који узбијају бој до врата. 7 Али се и они заносе од вина, и посрћу од силовитог пића: свештеник и пророк заносе се од силовитог пића, освојило их је вино, посрћу од силовитог пића, заносе се у пророковању, спотичу се у суђењу. 8 Јер су сви столови пуни бљувотине и нечистоће, нема места чистог. 9 Кога ће учити мудрости, и кога ће упутити да разуме науку? Децу, којој се не даје више млеко, која су одбијена од сисе? 10 Јер заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, овде мало, онде мало даваше се. 11 Зато ће неразумљивом беседом и туђим језиком говорити том народу; 12 Јер им рече: Ово је починак, оставите уморног да почине; ово је одмор; али не хтеше послушати. 13 И биће им реч Господња, заповест по заповест, заповест по заповест, правило по правило, правило по правило, мало овде, мало онде, да иду и падају наузнако и разбију се, и да се заплету у замке и ухвате. 14 Зато слушајте реч Господњу, људи подсмевачи, који владате народом што је у Јерусалиму. 15 Што рекосте: Ухватисмо веру са смрћу, и уговорисмо с гробом; кад зађе бич као поводањ, неће нас дохватити, јер од лажи начинисмо себи уточиште, и за превару заклонисмо се; 16 Зато овако вели Господ Господ: Ево, ја мећем у Сиону камен, камен изабран, камен од угла, скупоцен, темељ тврд; ко верује неће се плашити. 17 И извршићу суд по правилу и правду по мерилима; и град ће потрти лажно уточиште и вода ће потопити заклон. 18 И вера ваша са смрћу уништиће се, и уговор ваш с гробом неће остати, а кад зађе бич као поводањ, потлачиће вас. 19 Чим зађе, однеће вас, јер ће залазити свако јутро, дању и ноћу, и кад се чује вика, биће сам страх. 20 Јер ће одар бити кратак да се човек не може пружити, и покривач узак да се не може умотати. 21 Јер ће Господ устати као на гори Ферасиму, разгневиће се као у долу гаваонском, да учини дело своје, необично дело своје, да сврши посао свој, необичан посао свој. 22 Немојте се дакле више подсмевати да не постану јачи окови ваши, јер чух од Господа Господа над војскама погибао одређену свој земљи. 23 Слушајте, и чујте глас мој, пазите и чујте беседу моју. 24 Оре ли орач сваки дан да посеје? Или бразди и повлачи њиву своју? 25 Кад поравни одозго, не сеје ли грахор и ким? И не меће ли пшеницу на најбоље место, и јечам на згодно место, и крупник на његово место? 26 И Бог га његов учи и упућује како ће радити. 27 Јер се грахор не врше браном, нити се точак колски обрће по киму, него се цепом млати грахор и ким прутом. 28 Пшеница се врше, али неће једнако врећи нити ће је сатрти точком колским на зупцима раздробити. 29 И то долази од Господа над војскама, који је диван у савету, велик у мудрости.
Isaiah · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Isaiah 28 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
Cross references (29)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Hosea 7:5; Isaiah 28:7; Isaiah 28:3–4; 2 Kings 14:25–27; Isaiah 5:22
- 2 Isaiah 30:30; Ezekiel 13:11; Nahum 1:8; Isaiah 27:1; Isaiah 29:6
- 3 Isaiah 26:6; Hebrews 10:29; Isaiah 28:1; Daniel 8:13; Revelation 11:2
- 4 Nahum 3:12; Micah 7:1; Hosea 6:4; Isaiah 28:1; Psalm 73:19–20
- 5 1 Peter 5:4; Isaiah 62:3; Isaiah 60:19; Romans 11:5–6; Psalm 90:16–17
- 6 Psalm 18:32–34; John 5:30; Numbers 11:16–17; Joshua 1:9; Isaiah 11:2–4
- 7 Isaiah 56:10–12; Luke 21:34; Micah 2:11; Isaiah 19:14; Ecclesiastes 10:17
- 8 Jeremiah 48:26; Proverbs 26:11; Habakkuk 2:15–16
- 9 Psalm 131:2; Jeremiah 6:10; John 12:38; Matthew 11:25; Matthew 21:15–16
- 10 Isaiah 28:13; 2 Timothy 3:7; Jeremiah 11:7; Jeremiah 25:3–7; Nehemiah 9:29–30
- 11 1 Corinthians 14:21; Deuteronomy 28:49; Jeremiah 5:15; Isaiah 33:19
- 12 Matthew 11:28–29; Isaiah 30:15; Jeremiah 6:16; Isaiah 11:10; Jeremiah 44:16
- 13 Matthew 13:14; Isaiah 6:9–10; 2 Peter 3:16; Isaiah 28:10; Isaiah 8:14–15
- 14 Isaiah 28:22; Isaiah 1:10; Isaiah 29:20; Acts 13:41; Hosea 7:5
- 15 Isaiah 8:7–8; Hosea 2:18; Daniel 11:22; Ecclesiastes 8:8; Jeremiah 5:31
- 16 Psalm 118:22; Acts 4:11–12; 1 Peter 2:6–8; Luke 20:17–18; Romans 9:33
- 17 2 Kings 21:13; Revelation 16:21; Amos 7:7–9; Romans 2:5; Romans 2:2
- 18 Isaiah 7:7; Isaiah 8:10; Isaiah 28:15; Malachi 4:1–3; Isaiah 28:3
- 19 Habakkuk 3:16; Jeremiah 19:3; Isaiah 33:7; Daniel 8:27; 2 Kings 24:2
- 20 1 Corinthians 1:18–31; Isaiah 64:6; Romans 9:30–32; Jeremiah 7:8–10; Isaiah 59:5–6
- 21 1 Chronicles 14:11; Joshua 10:12; 2 Samuel 5:20; Joshua 10:10; 2 Samuel 5:25
- 22 Isaiah 10:22–23; Isaiah 24:1–23; Luke 21:24; Lamentations 1:14; Jeremiah 15:17
- 23 Isaiah 1:2; Jeremiah 22:29; Deuteronomy 32:1; Revelation 2:14; Revelation 2:11
- 24 Hosea 10:11–12; Jeremiah 4:3
- 25 Ezekiel 4:9; Matthew 23:23; Exodus 9:31–32
- 26 Exodus 36:2; Exodus 31:3–6; James 1:17; Job 35:11; Psalm 144:1
- 27 Isaiah 41:15; Isaiah 27:7–8; Jeremiah 10:24; Jeremiah 46:28; 2 Kings 13:7
- 28 Amos 9:9; Isaiah 21:10; Matthew 13:37–43; Matthew 3:12; 1 Corinthians 3:9
- 29 Romans 11:33; Job 5:9; Jeremiah 32:19; Isaiah 9:6; Psalm 92:5
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Wherefore also Isaiah says: "Thus saith the Lord, Behold, I deposit in the foundations of Zion a stone, precious, elect, the chief, the corner-one, to be had in honour." So, then, we understand that His advent in human nature was not by the will of a man, but by the will of God.
… slavery, and through that astonishment was going on to a desire of trying it, and from it to the trial itself, and thence, perchance, to fall into that bondage whereat he was so astonished, seeing he was ready to enter into "a covenant with death;" and he that loves danger shall fall into it.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
He is called a Stone, not a lifeless stone, cut out by men's hands, but a chief corner-stone, on whom whosoever believeth shall not be put to shame.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Since then these things are so, and we have broken up for ourselves the fallows of Divinity, so as not to sow upon thorns, and have made plain the face of the ground, being moulded and moulding others by Holy Scripture...let us now enter upon Theological questions, setting at the head thereof the Father, the Son, and the Holy Ghost, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
"Behold, I lay in Zion a stone, elect, precious: and he that believeth on Him shall not be confounded." Why anointed?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)