1 Али ми се не помаже хвалити, јер ћу доћи на виђења и откривења Господња. 2 Знам човека у Христу који пре четрнаест година (или у телу не знам; или осим тела, не знам: Бог зна) би однесен до трећег неба. 3 И знам за таквог човека (или у телу, или осим тела, не знам: Бог зна) 4 Да би однесен у рај, и чу неисказане речи којих човеку није слободно говорити. 5 Тим ћу се хвалити, а собом се нећу хвалити, већ ако слабостима својим. 6 Јер кад бих се и хтео хвалити, не бих био безуман, јер бих истину казао; али штедим да не би ко више помислио за мене него што ме види или чује шта од мене. 7 И да се не бих понео за премнога откривења, даде ми се жалац у месо, анђео сотонин, да ме ћуша да се не поносим. 8 Зато трипут Господа молих да одступи од мене. 9 И рече ми: Доста ти је моја благодат; јер се моја сила у слабости показује сасвим. Дакле ћу се најслађе хвалити својим слабостима, да се усели у мене сила Христова. 10 Зато сам добре воље у слабостима, у ружењу, у невољама, у прогоњењима, у тугама за Христа: јер кад сам слаб онда сам силан. 11 Постадох безуман хвалећи се: ви ме натерасте; јер је требало да ме ви хвалите; јер ни у чему нисам мањи од превеликих апостола, ако и јесам ништа. 12 Јер знаци апостолови учинише се међу вама у сваком трпљењу, у знацима и чудесима и силама. 13 Јер шта је у чему сте мањи од осталих цркава, осим само што вам ја сам не досадих? Баците на мене ову кривицу. 14 Ево сам готов трећи пут да вам дођем, и не досађујем вам; јер не тражим шта је ваше него вас. Јер деца нису дужна родитељима имања тећи него родитељи деци. 15 А ја драговољно потрошићу и бићу потрошен за душе ваше, ако и љубим ја вас одвише, а ви мене мање љубите. 16 Али нека буде, ја не досадих вама, него лукав будући добих вас преваром. 17 Еда ли вас шта закидох преко кога од оних које слах к вама? 18 Умолих Тита, и с њим послах брата: еда ли вас Тит шта закиде? Не ходисмо ли једним духом? Не једним ли стопама? 19 Мислите ли опет да вам се одговарамо? Пред Богом у Христу говоримо, а све је, љубазни, за ваше поправљање. 20 Јер се бојим да кад по чем дођем нећу вас наћи какве хоћу, и ја ћу се наћи вама каква ме нећете: да како не буду свађе, зависти, срдње, пркоси, опадања, шаптања, надимања, буне: 21 Да ме опет кад дођем не понизи Бог мој у вас, и не усплачем за многима који су пре сагрешили и нису се покајали за нечистоту и курварство и срамоту, што починише.
2 Corinthians · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Corinthians 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
Cross references (20)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Galatians 1:12; 2 Corinthians 12:7; 1 John 5:20; Acts 22:17–21; 1 Corinthians 10:23
- 2 Acts 22:17; Ezekiel 8:1–3; 1 Thessalonians 4:17; Revelation 4:2; 2 Corinthians 11:11
- 4 Luke 23:43; Revelation 2:7; Ezekiel 31:9
- 5 2 Corinthians 11:30; 1 Corinthians 2:3; 2 Corinthians 12:9–10
- 6 2 Corinthians 11:16; 2 Corinthians 10:8–10; 2 Corinthians 11:31; 2 Corinthians 12:11; 2 Corinthians 12:7
- 7 Numbers 33:55; Judges 2:3; 2 Chronicles 32:25–26; Galatians 4:13; 1 Corinthians 5:5
- 8 Hebrews 5:7; Matthew 26:39–44; 1 Samuel 15:11; 2 Samuel 12:16–18; Psalm 77:2–11
- 9 Philippians 4:13; 2 Corinthians 12:10; Isaiah 40:29–31; Ephesians 3:16; Joshua 1:9
- 10 2 Corinthians 12:9; Ephesians 6:10; Romans 5:3; 2 Corinthians 13:4; James 1:2
- 11 2 Corinthians 11:5; 2 Corinthians 11:1; 1 Corinthians 15:8–10; Ephesians 3:8; 1 Corinthians 3:22
- 12 Romans 15:18–19; 2 Corinthians 4:2; 1 Corinthians 14:18; John 4:48; 1 Corinthians 9:1–2
- 13 1 Corinthians 9:6; 1 Corinthians 9:12; 2 Corinthians 11:7–9; 2 Corinthians 12:14; 1 Corinthians 9:15–18
- 14 Proverbs 19:14; Genesis 24:35–36; 1 Corinthians 10:33; Proverbs 13:22; Genesis 31:14–15
- 15 1 Thessalonians 2:8; 2 Corinthians 1:6; Philippians 2:17; Colossians 1:24; 2 Timothy 2:10
- 16 2 Corinthians 1:12; 2 Corinthians 7:2; 2 Corinthians 10:2–3; 2 Corinthians 12:13; 2 Corinthians 11:9–10
- 17 1 Corinthians 16:10; 2 Kings 5:16; 1 Corinthians 4:17; 2 Corinthians 12:18; 2 Corinthians 9:5
- 18 2 Corinthians 8:6; Romans 4:12; 2 Corinthians 7:6; Philippians 2:19–22; 2 Corinthians 7:2
- 19 Romans 9:1; 1 Corinthians 14:26; 2 Corinthians 10:8; 1 Corinthians 10:14; Philippians 4:1
- 20 1 Peter 2:1; Galatians 5:19–21; Romans 1:29; 1 Corinthians 1:11; Jude 16
- 21 2 Corinthians 13:2; Colossians 3:5; 1 Corinthians 5:9–11; 1 Peter 4:2–3; Revelation 21:8
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
What is this? Doth he who has spoken such great things say, [It is not expedient] "doubtless to glory?" as if he had said nothing?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 12 (1889)
For that there are spiritual creatures in the heavens, all the Scriptures loudly proclaim; and Paul expressly testifies that there are spiritual things when he declares that he was caught up into the third heaven, and again, that he was carried away to paradise, and heard unspeakable words which it is not lawful for a man to utter.
… ignorant of God's righteousness, and going about to establish their own righteousness, have not submitted themselves unto the righteousness of God; and expressing not only his sorrow, but bitter lamentation over some who had formally sinned and had not repented of their uncleanness and fornications. If these emotions and affections, arising as they do from the love of what is …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… when in much danger and affliction, often besought God that the temptations might depart from him: nevertheless God regarded not his request, but his profit, and to signify this He said, "My grace is sufficient for thee, for my strength is made perfect in weakness." So that before He hath told him the reason, He benefits him against his will, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For Peter was there, who carrieth the keys of heaven: and nothing wonderful, for Paul was there, who was caught up to the third heaven, and into Paradise, and heard unspeakable words, which it is not lawful far a man to utter.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)