2 Samuel · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Samuel 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 И посла Господ Натана к Давиду; и он дошав к њему рече му: У једном граду беху два човека, један богат а други сиромах.
1 Y ENVIÓ Jehová á Nathán á David, el cual viniendo á él, díjole: Había dos hombres en una ciudad, el uno rico, y el otro pobre.
2 Богати имаше оваца и говеда врло много;
2 El rico tenía numerosas ovejas y vacas:
3 а сиромах немаше ништа до једну малу овчицу, коју беше купио, и храњаше је, те одрасте уза њ и уз децу његову, и јеђаше од његовог залогаја, и из његове чаше пијаше, и на крилу му спаваше, и беше му као кћи.
3 Mas el pobre no tenía más que una sola cordera, que él había comprado y criado, y que había crecido con él y con sus hijos juntamente, comiendo de su bocado, y bebiendo de su vaso, y durmiendo en su seno: y teníala como á una hija.
4 А дође путник к богатом човеку, а њему би жао узети из својих оваца или говеда да зготови путнику који дође к њему; него узе овцу оног сиромаха, и зготови је човеку, који дође к њему.
4 Y vino uno de camino al hombre rico; y él no quiso tomar de sus ovejas y de sus vacas, para guisar al caminante que le había venido, sino que tomó la oveja de aquel hombre pobre, y aderezóla para aquél que le había venido.
5 Тада се Давид врло разгневи на оног човека, и рече Натану: Тако жив био Господ, заслужио је смрт онај који је то учинио.
5 Entonces se encendió el furor de David en gran manera contra aquel hombre, y dijo á Nathán: Vive Jehová, que el que tal hizo es digno de muerte.
6 И овцу нека плати учетворо, што је то учинио и није му жао било.
6 Y que él debe pagar la cordera con cuatro tantos, porque hizo esta tal cosa, y no tuvo misericordia.
7 Тада рече Натан Давиду: Ти си тај. Овако вели Господ Бог Израиљев: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и ја сам те избавио из руку Саулових.
7 Entonces dijo Nathán á David: Tú eres aquel hombre. Así ha dicho Jehová, Dios de Israel: Yo te ungí por rey sobre Israel, y te libré de la mano de Saúl;
8 И дао сам ти дом господара твог, и жене господара твог на крило твоје, дао сам ти дом Израиљев и Јудин; и ако је мало додао бих ти то и то.
8 Yo te dí la casa de tu señor, y las mujeres de tu señor en tu seno: demás de esto te dí la casa de Israel y de Judá; y si esto es poco, yo te añadiré tales y tales cosas.
9 Зашто си презрео реч Господњу чинећи шта Њему није по вољи? Урију Хетејина убио си мачем и узео си жену његову себи за жену, а њега си убио мачем синова Амонових.
9 ¿Por qué pues tuviste en poco la palabra de Jehová, haciendo lo malo delante de sus ojos? A Uría Hetheo heriste á cuchillo, y tomaste por tu mujer á su mujer, y á él mataste con el cuchillo de los hijos de Ammón.
10 Зато неће се одмаћи мач од дома твог довека, што си ме презрео и узео жену Урије Хетејина да ти буде жена.
10 Por lo cual ahora no se apartará jamás de tu casa la espada; por cuanto me menospreciaste, y tomaste la mujer de Uría Hetheo para que fuese tu mujer.
11 Овако вели Господ: Ево, ја ћу подигнути на те зло из дома твог, и узећу жене твоје на твоје очи, и даћу их ближњему твом, те ће спавати са женама твојим на видику свакоме.
11 Así ha dicho Jehová: He aquí yo levantaré sobre ti el mal de tu misma casa, y tomaré tus mujeres delante de tus ojos, y las daré á tu prójimo, el cual yacerá con tus mujeres á la vista de este sol.
12 Јер ти си учинио тајно, али ћу ја ово учинити пред свим Израиљем и сваком на видику.
12 Porque tú lo hiciste en secreto; mas yo haré esto delante de todo Israel, y delante del sol.
13 Тада рече Давид Натану: Сагреших Господу. А Натан рече Давиду: и Господ је пронео грех твој; нећеш умрети.
13 Entonces dijo David á Nathán: Pequé contra Jehová. Y Nathán dijo á David: También Jehová ha remitido tu pecado: no morirás.
14 Али што си тим делом дао прилику непријатељима Господњим да хуле, зато ће ти умрети син који ти се родио.
14 Mas por cuanto con este negocio hiciste blasfemar á los enemigos de Jehová, el hijo que te ha nacido morirá ciertamente.
15 Потом Натан отиде својој кући. А Господ удари дете које роди жена Уријина Давиду, те се разболе на смрт.
15 Y Nathán se volvió á su casa. Y Jehová hirió al niño que la mujer de Uría había parido á David, y enfermó gravemente.
16 И Давид се мољаше Богу за дете, и пошћаше се Давид, и дошавши лежаше преко ноћи на земљи.
16 Entonces rogó David á Dios por el niño; y ayunó David, recogióse, y pasó la noche acostado en tierra.
17 И старешине дома његовог усташе око њега да га подигну са земље, али он не хте, нити једе шта с њима.
17 Y levantándose los ancianos de su casa [fueron] á él para hacerlo levantar de tierra; mas él no quiso, ni comió con ellos pan.
18 А кад би седми дан, умре дете; и не смеху слуге Давидове јавити му да је дете умрло, јер говораху: Ево, док дете беше живо, говорасмо му, па нас не хте послушати; а како ћемо му казати: Умрло је дете? Хоће га уцвелити.
18 Y al séptimo día murió el niño; pero sus siervos no osaban hacerle saber que el niño era muerto, diciendo [entre sí]: Cuando el niño aun vivía, le hablábamos, y no quería oir nuestra voz: ¿pues cuánto más mal le hará, si le dijéremos que el niño es muerto?
19 А Давид видећи где слуге његове шапћу међу собом, досети се да је умрло дете; и рече Давид слугама својим: Је ли умрло дете? А они рекоше: Умрло је.
19 Mas David viendo á sus siervos hablar entre sí, entendió que el niño era muerto; por lo que dijo David á sus siervos: ¿Es muerto el niño? Y ellos respondieron: Muerto es.
20 Тада Давид уста са земље, и уми се, и намаза се и преобуче се; и отиде у дом Господњи, и поклони се. Потом опет дође кући својој, и заиска да му донесу да једе; и једе.
20 Entonces David se levantó de tierra, y lavóse y ungióse, y mudó sus ropas, y entró á la casa de Jehová, y adoró. Y después vino á su casa, y demandó, y pusiéronle pan, y comió.
21 А слуге његове рекоше му: Шта то радиш? Док беше дете живо, постио си и плакао; а кад умре дете, устао си и једеш.
21 Y dijéronle sus siervos: ¿Qué es esto que has hecho? Por el niño, viviendo aún, ayunabas y llorabas; y él muerto, levantástete y comiste pan.
22 А он рече: Док дете беше живо, постио сам и плакао, јер говорах: ко зна, може се смиловати Господ на ме да дете остане живо.
22 Y él respondió: Viviendo aún el niño, yo ayunaba y lloraba, diciendo: ¿Quién sabe si Dios tendrá compasión de mí, por manera que viva el niño?
23 А сад умрло је; што бих постио? Могу ли га повратити? Ја ћу отићи к њему, али он неће се вратити к мени.
23 Mas ahora que ya es muerto, ¿para qué tengo de ayunar? ¿podré yo hacerle volver? Yo voy á él, mas él no volverá á mí.
24 Потом Давид утеши Витсавеју жену своју, и отиде к њој, и леже с њом. И она роди сина, коме наде име Соломун. И мио беше Господу.
24 Y consoló David á Bath-sheba su mujer, y entrando á ella, durmió con ella; y parió un hijo, y llamó su nombre Salomón, al cual amó Jehová:
25 И посла Натана пророка, те му наде име Једидија, ради Господа.
25 Que envió por mano de Nathán profeta, y llamó su nombre Jedidiah, á causa de Jehová.
26 А Јоав бијући Раву синова Амонових, узе царски град.
26 Y Joab peleaba contra Rabba de los hijos de Ammón, y tomó la ciudad real.
27 И посла посланике к Давиду, и рече: Бих Раву, и узех град на води.
27 Entonces envió Joab mensajeros á David, diciendo: Yo he peleado contra Rabba, y he tomado la ciudad de las aguas.
28 Него сада скупи остали народ, и стани у логор према граду, и узми га, да га не бих ја узео и моје се име спомињало на њему.
28 Junta pues ahora el pueblo que queda, y asienta campo contra la ciudad, y tómala; porque tomando yo la ciudad, no se llame de mi nombre.
29 И Давид скупивши сав народ отиде на Раву, и удари на њу, и узе је.
29 Y juntando David todo el pueblo, fué contra Rabba, y combatióla, y tomóla.
30 И узе цару њиховом с главе круну, у којој беше таланат злата, с драгим камењем, и метнуше је на главу Давиду, и однесе из града плен врло велик.
30 Y tomó la corona de su rey de su cabeza, la cual pesaba un talento de oro, y [tenía] piedras preciosas; y fué puesta sobre la cabeza de David. Y trajo muy grande despojo de la ciudad.
31 А народ који беше у њему изведе и метну их под пиле и под бране гвоздене и под секире гвоздене, и сагна их у пећи где се опеке пеку. И тако учини свим градовима синова Амонових. Потом се врати Давид са свим народом у Јерусалим.
31 Sacó además el pueblo que estaba en ella, y púsolo debajo de sierras, y de trillos de hierro, y de hachas de hierro; é hízolos pasar por hornos de ladrillos: y lo mismo hizo á todas las ciudades de los hijos de Ammón. Volvióse luego David con todo el pueblo á Jerusalem.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Bathsheba
Wife of David and mother of Solomon, remembered amid both sin and grace.
Cited in the guide: 2 Samuel 11-12; 1 Kings 1-2; Matthew 1:6
David
The shepherd who became Israel's greatest king and a man after God's own heart.
Cited in the guide: 1 Sam. 16 - 1 Kings 2; 2 Sam. 7; 1 Chron. 2:15; Matt. 1:6
Joab
Son of Zeruiah and commander of David's army, who killed Abner and Amasa, besieged Rabbah, killed Absalom in the oak, and carried out David's census.
Cited in the guide: 2 Samuel 2:13; 2 Samuel 3:27; 2 Samuel 12:26
Nathan
The prophet to whom David confided his wish to build a house for the ark, who carried the LORD's promise of an enduring house to David, rebuked him with the parable of the ewe…
Cited in the guide: 2 Samuel 7:2; 2 Samuel 7:4; 2 Samuel 12:1
Cross references (29)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Psalm 51:1–19; 1 Kings 20:35–41; Judges 9:7–15; Isaiah 5:1–7; 1 Kings 13:1
- 2 2 Samuel 12:8; 2 Samuel 3:2–5; Job 1:3; 2 Samuel 5:13–16; 2 Samuel 15:16
- 3 Micah 7:5; 2 Samuel 11:3; Deuteronomy 13:6; Proverbs 5:18–19
- 4 James 1:14; 2 Samuel 11:3–4; Genesis 18:2–7
- 5 Genesis 38:24; Romans 2:1; 1 Samuel 26:16; Luke 6:41–42; 1 Samuel 25:21–22
- 6 Exodus 22:1; Proverbs 6:31; Luke 19:8; James 2:13
- 7 Matthew 14:14; 1 Samuel 16:13; 2 Samuel 22:1; 1 Samuel 18:21; 2 Samuel 22:49
- 8 Psalm 84:11; 2 Samuel 9:7; 2 Samuel 12:11; 2 Samuel 5:5; 2 Samuel 2:4
- 9 1 Samuel 15:19; Psalm 90:8; Amos 2:4; Jeremiah 18:10; Psalm 139:1–2
- 10 2 Samuel 18:14–15; Matthew 26:52; Romans 2:4; 2 Samuel 13:28–29; Genesis 20:3
- 11 2 Samuel 16:21–22; Deuteronomy 28:30; 2 Samuel 13:1–14; 2 Samuel 15:10; 2 Samuel 13:28–29
- 12 2 Samuel 16:22; Ecclesiastes 12:14; Luke 12:1–2; 1 Corinthians 4:5; 2 Samuel 11:4–15
- 13 Proverbs 28:13; 2 Samuel 24:10; Zechariah 3:4; Psalm 51:4; Micah 7:18–19
- 14 Romans 2:24; Isaiah 52:5; Psalm 89:31–33; Psalm 94:12; Proverbs 3:11–12
- 15 1 Samuel 25:38; Psalm 104:29; Deuteronomy 32:39; 1 Samuel 26:10; 2 Kings 15:5
- 16 2 Samuel 13:31; Jonah 3:9; Esther 4:16; 1 Kings 21:27; 2 Samuel 12:22
- 17 2 Samuel 3:35; 1 Samuel 28:23
- 18 Numbers 20:15
- 20 Job 1:20; Ruth 3:3; Lamentations 3:39–41; Job 2:10; Ecclesiastes 9:8
- 21 1 Corinthians 2:15
- 22 Isaiah 38:5; Isaiah 38:1–3; Jonah 3:9–10; Joel 1:14; Jonah 1:6
- 23 Genesis 37:35; Job 30:23; Luke 23:43; Job 7:8–10
- 24 Matthew 1:6; 1 Chronicles 28:5–6; 1 Chronicles 29:1; 1 Chronicles 22:9–10; 2 Samuel 7:12
- 25 2 Samuel 7:4; Nehemiah 13:26; 1 Kings 1:11; 1 Kings 1:23; 2 Samuel 12:1–14
- 26 1 Chronicles 20:1–3; Deuteronomy 3:11; 2 Samuel 11:25
- 27 Ezekiel 21:20; Deuteronomy 3:11; 2 Samuel 11:1
- 28 John 7:18
- 30 1 Chronicles 20:2
- 31 1 Chronicles 20:3; Amos 1:3; 2 Samuel 8:2; Psalm 21:8–9
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And David's anger being kindled against the man, he commanded that he should be put to death, and the lamb restored fourfold to the poor man; thus unwittingly condemning the sin he had wittingly committed. And when he had been shown this, and God's punishment had been denounced against him, he wiped out his sin in deep penitence.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… Saul, and give thee all that pertained to thy master, and all the house of Israel and Judah, and if it had been little for thee, I would have added thus and thus; and wherefore hast thou done that which was evil in my sight?" For not for all sins are there the same punishments, but many and diverse, according …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… standing round: for he had seen in thought the angel-host of the Lord, and he trembled as seeing Him who is invisible; and to the messenger, or rather by him in answer to God who sent him, he said, I have sinned against the Lord.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 2, vol. 7 (1894)
Luke ascends through Nathan another son of the same David, through whom he was purged from his sin. For we read, that Nathan was sent to him to reprove him, and that he might through repentance be healed.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
Moreover her husband in war he caused to be killed: and after this deed there was sent to him Nathan the prophet; sent by the Lord, to reprove him for so great an outrage.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)