Skip to the text

John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

John 10 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
1 Заиста, заиста вам кажем: ко не улази на врата у тор овчији него прелази на другом месту он је лупеж и хајдук;
1 DE cierto, de cierto os digo: El que no entra por la puerta en el corral de las ovejas, mas sube por otra parte, el tal es ladrón y robador.
2 а који улази на врата јесте пастир овцама.
2 Mas el que entra por la puerta, el pastor de las ovejas es.
3 Њему вратар отвара, и овце глас његов слушају, и своје овце зове по имену, и изгони их;
3 A éste abre el portero, y las ovejas oyen su voz: y á sus ovejas llama por nombre, y las saca.
4 и кад своје овце истера, иде пред њима, и овце иду за њим, јер познају глас његов.
4 Y como ha sacado fuera todas las propias, va delante de ellas; y las ovejas le siguen, porque conocen su voz.
5 А за туђином неће да иду, него беже од њега, јер не познају глас туђи.
5 Mas al extraño no seguirán, antes huirán de él: porque no conocen la voz de los extraños.
6 Ову причу каза им Исус, али они не разумеше шта то беше што им каза.
6 Esta parábola les dijo Jesús; mas ellos no entendieron qué era lo que les decía.
7 Тада им рече Исус опет: Заиста, заиста вам кажем: ја сам врата к овцама.
7 Volvióles, pues, Jesús á decir: De cierto, de cierto os digo: Yo soy la puerta de las ovejas.
8 Сви колико их год дође пре мене лупежи су и хајдуци; али их овце не послушаше.
8 Todos los que antes de mí vinieron, ladrones son y robadores; mas no los oyeron las ovejas.
9 Ја сам врата; ко уђе кроза ме спашће се, и ући ће и изићи ће, и пашу ће наћи.
9 Yo soy la puerta: el que por mí entrare, será salvo; y entrará, y saldrá, y hallará pastos.
10 Лупеж не долази низашта друго него да украде и убије и погуби; ја дођох да имају живот и изобиље.
10 El ladrón no viene sino para hurtar, y matar, y destruir: yo he venido para que tengan vida, y para que [la] tengan en abundancia.
11 Ја сам пастир добри; пастир добри душу своју полаже за овце.
11 Yo soy el buen pastor: el buen pastor su vida da por las ovejas.
12 А најамник, који није пастир, коме нису овце своје, види вука где иде, и оставља овце, и бежи: и вук зграби овце и распуди их;
12 Mas el asalariado, y que no es el pastor, de quien no son propias las ovejas, ve al lobo que viene, y deja las ovejas, y huye, y el lobo las arrebata, y esparce las ovejas.
13 а најамник бежи, јер је најамник и не мари за овце.
13 Así que, el asalariado, huye, porque es asalariado, y no tiene cuidado de las ovejas.
14 Ја сам пастир добри и знам своје, и моје мене знају.
14 Yo soy el buen pastor; y conozco mis [ovejas], y las mías me conocen.
15 Као што мене зна Отац и ја знам Оца; и душу своју полажем за овце.
15 Como el Padre me conoce, y yo conozco al Padre; y pongo mi vida por las ovejas.
16 И друге овце имам које нису из овог тора, и оне ми ваља довести; и чуће глас мој, и биће једно стадо и један пастир.
16 También tengo otras ovejas que no son de este redil; aquéllas también me conviene traer, y oirán mi voz; y habrá un rebaño, y un pastor.
17 Зато ме Отац љуби, јер ја душу своју полажем да је опет узмем.
17 Por eso me ama el Padre, porque yo pongo mi vida, para volverla á tomar.
18 Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе полажем. Власт имам положити је и власт имам узети је опет. Ову сам заповест примио од Оца свог.
18 Nadie me la quita, mas yo la pongo de mí mismo. Tengo poder para ponerla, y tengo poder para volverla á tomar. Este mandamiento recibí de mi Padre.
19 Тада опет поста распра међу Јеврејима за ове речи.
19 Y volvió á haber disensión entre los Judíos por estas palabras.
20 Многи од њих говораху: У њему је ђаво, и полудео је; шта га слушате?
20 Y muchos de ellos decían: Demonio tiene, y está fuera de sí; ¿para qué le oís?
21 Други говораху: Ове речи нису лудога; зар може ђаво слепима очи отварати?
21 Decían otros: Estas palabras no son de endemoniado: ¿puede el demonio abrir los ojos de los ciegos?
22 А беше тада празник обновљења у Јерусалиму, и беше зима.
22 Y se hacía la fiesta de la dedicación en Jerusalem; y era invierno;
23 И ходаше Исус у цркви по трему Соломуновом.
23 Y Jesús andaba en el templo por el portal de Salomón.
24 А Јевреји Га опколише, и говораху Му: Докле ћеш мучити душе наше? Ако си ти Христос, кажи нам слободно.
24 Y rodeáronle los Judíos y dijéronle: ¿Hasta cuándo nos has de turbar el alma? Si tú eres el Cristo, dínos[lo] abiertamente.
25 Исус им одговори: Ја вам казах, па не верујете. Дела која творим ја у име Оца свог она сведоче за ме.
25 Respondióles Jesús: Os [lo] he dicho, y no creéis: las obras que yo hago en nombre de mi Padre, ellas dan testimonio de mí;
26 Али ви не верујете; јер нисте од мојих оваца, као што вам казах.
26 Mas vosotros no creéis, porque no sois de mis ovejas, como os he dicho.
27 Овце моје слушају глас мој, и ја познајем њих, и за мном иду.
27 Mis ovejas oyen mi voz, y yo las conozco, y me siguen;
28 И ја ћу им дати живот вечни, и никад неће изгинути, и нико их неће отети из руке моје.
28 Y yo les doy vida eterna: y no perecerán para siempre, ni nadie las arrebatará de mi mano.
29 Отац мој који ми их даде већи је од свих; и нико их не може отети из руке Оца мог.
29 Mi Padre que me [las] dió, mayor que todos es: y nadie [las] puede arrebatar de la mano de mi Padre.
30 Ја и Отац једно смо.
30 Yo y el Padre una cosa somos.
31 А Јевреји опет узеше камење да Га убију.
31 Entonces volvieron á tomar piedras los Judíos para apedrearle.
32 Исус им одговори: Многа вам добра дела јавих од Оца свог; за које од оних дела бацате камење на ме?
32 Respondióles Jesús: Muchas buenas obras os he mostrado de mi Padre; ¿por cuál obra de esas me apedreáis?
33 Одговорише Му Јевреји говорећи: За добро дело не бацамо камење на те, него за хулу на Бога, што ти, човек будући, градиш се Бог.
33 Respondiéronle los Judíos, diciendo: Por buena obra no te apedreamos, sino por la blasfemia; y porque tú, siendo hombre, te haces Dios.
34 Исус им одговори: Не стоји ли написано у закону вашем: Ја рекох: богови сте?
34 Respondióles Jesús: ¿No está escrito en vuestra ley: Yo dije, Dioses sois?
35 Ако оне назва боговима којима реч Божија би, и писмо се не може покварити;
35 Si dijo, dioses, á aquellos á los cuales fué hecha palabra de Dios (y la Escritura no puede ser quebrantada);
36 како ви говорите Ономе ког Отац посвети и посла на свет: Хулу на Бога говориш, што рекох: Ја сам Син Божји?
36 ¿A quien el Padre santificó y envió al mundo, vosotros decís: Tú blasfemas, porque dije: Hijo de Dios soy?
37 Ако не творим дела Оца свог не верујте ми.
37 Si no hago obras de mi Padre, no me creáis.
38 Ако ли творим, ако мени и не верујете, делима мојим верујте, да познате и верујете да је Отац у мени и ја у Њему.
38 Mas si las hago, aunque á mí no creáis, creed á las obras; para que conozcáis y creáis que el Padre está en mí, y yo en el Padre.
39 Тада опет гледаху да Га ухвате; али им се измаче из руку.
39 Y procuraban otra vez prenderle; mas él se salió de sus manos;
40 И отиде опет преко Јордана на оно место где Јован пре крштаваше; и оста онде.
40 Y volvióse tras el Jordán, á aquel lugar donde primero había estado bautizando Juan; y estúvose allí.
41 И многи дођоше к Њему и говораху: Јован не учини ни једног чуда, али све што каза Јован за Овог истина беше.
41 Y muchos venían á él, y decían: Juan, á la verdad, ninguna señal hizo; mas todo lo que Juan dijo de éste, era verdad.
42 И многи вероваше Га онде.
42 Y muchos creyeron allí en él.
Cross references (41)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 Matthew 7:15; John 10:8–10; 1 John 4:1; Romans 16:18; Hebrews 5:4
  2. 2 John 10:14; Acts 20:28; 1 Peter 5:4; Psalm 23:1; Isaiah 40:11
  3. 3 Ezekiel 34:11–16; 2 Timothy 2:19; John 10:4; John 10:16; Revelation 3:20
  4. 4 Deuteronomy 1:30; John 10:16; John 12:26; John 18:37; John 10:8
  5. 5 1 John 4:5–6; Colossians 2:6–10; Proverbs 19:27; Mark 4:24; 1 Peter 2:1–3
  6. 6 Isaiah 56:11; Psalm 82:5; Proverbs 28:5; John 16:25; Isaiah 6:9–10
  7. 7 John 14:6; Ephesians 2:18; John 10:1; John 10:9; Ezekiel 34:31
  8. 8 Ezekiel 34:2; Jeremiah 23:1; John 10:1; Ezekiel 22:25–28; Isaiah 56:10–12
  9. 9 John 14:6; Ephesians 2:18; John 10:7; John 10:1; Romans 5:1–2
  10. 10 Luke 19:10; John 6:51; John 12:47; John 3:17; John 6:33
  11. 11 Psalm 23:1; John 10:14–15; John 15:13; Revelation 7:17; Isaiah 40:11
  12. 12 2 Peter 2:3; Acts 20:29; Zechariah 11:16–17; Ezekiel 34:2–6; Matthew 10:16
  13. 13 Philippians 2:20; John 12:6; Acts 18:17
  14. 14 John 10:27; 2 Timothy 2:19; John 10:11; Ephesians 1:17; 1 John 5:20
  15. 15 Galatians 1:4; John 10:11; Matthew 11:27; 1 John 2:2; Isaiah 53:10
  16. 16 Isaiah 56:8; John 11:52; 1 Peter 2:25; Ezekiel 34:23; Ezekiel 37:24
  17. 17 John 10:18; John 10:15; John 10:11; Hebrews 2:9; John 15:9–10
  18. 18 Titus 2:14; Hebrews 2:9; John 10:17; John 2:19–21; Isaiah 53:10–12
  19. 19 John 9:16; 1 Corinthians 3:3; John 7:40–43; Acts 23:7–10; Acts 14:4
  20. 20 John 7:20; Mark 3:21; John 8:52; John 8:47–48; Matthew 9:34
  21. 21 Exodus 4:11; Isaiah 35:5–6; Psalm 94:9; Matthew 11:5; Exodus 8:19
  22. 23 Acts 5:12; Acts 3:11
  23. 24 John 1:19; Luke 22:67–70; John 8:53; John 8:25; Matthew 11:3
  24. 25 John 10:38; John 8:58; Hebrews 2:3; John 5:17–43; John 14:11
  25. 26 John 8:47; 2 Corinthians 4:3–4; John 12:37–40; John 6:65; John 10:27
  26. 27 John 10:16; John 10:14; Revelation 3:20; 1 Corinthians 8:3; John 10:3–4
  27. 28 John 6:39–40; John 6:37; John 3:15–16; Hebrews 7:25; John 18:9
  28. 29 John 6:37; John 17:2; John 17:9; John 14:28; John 17:6
  29. 30 John 1:1–2; John 14:9; John 17:21–23; John 5:23; John 8:58
  30. 31 John 5:18; John 8:59; 1 Samuel 30:6; John 11:8; Exodus 17:4
  31. 32 Acts 2:22; 1 John 3:12; Ecclesiastes 4:4; John 5:36; Psalm 109:4–5
  32. 33 John 5:18; John 10:30; Leviticus 24:16; Philippians 2:6; Psalm 82:6
  33. 34 Psalm 82:6–7; Exodus 7:1; Psalm 82:1; Exodus 4:16; Psalm 138:1
  34. 35 Matthew 24:35; Romans 13:1; Luke 16:17; Luke 24:44–46; Genesis 15:1
  35. 36 John 3:17; John 5:17–18; Jeremiah 1:5; John 6:27; John 10:30–33
  36. 37 John 15:24; John 10:25; John 10:32; John 5:31; Matthew 11:20–24
  37. 38 John 14:20; John 10:30; John 10:25; John 14:9–11; John 17:21–23
  38. 39 John 7:30; John 8:59; John 7:44; Luke 4:29–30; John 10:31
  39. 40 John 1:28; John 11:54; John 7:1; John 3:26
  40. 41 John 1:33–34; John 1:29–30; John 1:27; Matthew 14:2; Mark 1:37
  41. 42 John 4:41; John 12:42; John 2:23; John 11:45; John 8:30

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences

Articles and answers on this site that cite John 10.

11 more on this site cite this chapter — Search the library

What the Fathers said

Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).

How these were chosen

“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).

  1. Commentary 10:14 Augustine of Hippo, Sermons on Selected Lessons of the New Testament (Sermon LXXXVIII)

    We have heard the Lord Jesus setting forth to us the office of a good shepherd. And herein He hath doubtless given us to know, as we may understand it, that there are good shepherds.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)

  2. Commentary 10:1 Augustine of Hippo, Tractates on the Gospel of John (Chapter X — 1-10)

    Our Lord's discourse to the Jews began in connection with the man who was born blind and was restored to sight. Your Charity therefore ought to know and be advised that today's lesson is interwoven with that one.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)

  3. Commentary 10:14 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of John (Homily LX)

    A great matter, beloved, a great matter it is to preside over a Church: a matter needing wisdom and courage as great as that of which Christ speaketh, that a man should lay down his life for the sheep, and never leave them deserted or naked; that he should stand against the wolf nobly.

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)

  4. Quotes verse 10:18 Augustine of Hippo, Confessions (Book X, Chapters XLI–XLIII)

    … loved us, for whom He, who thought it no robbery to be equal with Thee, "became obedient unto death, even the death of the cross;" He alone "free among the dead," that had power to lay down His life, and power to take it again; for us was He unto Thee both Victor and Victim, and the Victor as being …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)

  5. Quotes verse 10:33 John Chrysostom, Homilies on the Gospel of Matthew (Homily XXIX)

    And not here only, but also in another case again, when they were saying, "For a good work we stone thee not, but for blasphemy, and because that thou, being a man, makest thyself God," neither in that instance did He put down this opinion, but again confirmed it, saying, "If I do not the works of my Father, believe …

    Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)