Exodus 4 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

41 А Мојсије одговори и рече: Али неће ми веровати ни послушати глас мој; јер ће рећи: Није ти се Господ јавио. 2 А Господ му рече: Шта ти је то у руци? А он одговори: Штап. 3 А Бог му рече: Баци га на земљу. И баци га на земљу, а он поста змија. И Мојсије побеже од ње. 4 А Господ рече Мојсију: Пружи руку своју, па је ухвати за реп. И пружи руку своју, и ухвати је, и опет поста штап у руци његовој. 5 То учини, рече Господ, да верују да ти се јавио Господ Бог отаца њихових, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. 6 И опет му рече Господ: Тури сада руку своју у недра своја. И он тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то рука му губава, бела као снег. 7 А Бог му рече: Тури опет руку своју у недра своја. И опет тури руку своју у недра своја; а кад је извади из недара, а то опет постала као и остало тело његово. 8 Тако, рече Бог, ако ти не узверују и не послушају глас твој за први знак, послушаће за други знак. 9 Ако ли не узверују ни за та два знака и не послушају глас твој, а ти захвати воде из реке, и пролиј на земљу, и претвориће се вода коју захватиш из реке, и проврћи ће се у крв на земљи. 10 А Мојсије рече Господу: Молим Ти се, Господе, нисам речит човек, нити сам пре био нити сам откако си проговорио са слугом својим, него сам спорих уста и спорог језика. 11 А Господ му рече: Ко је дао уста човеку? Или ко може створити немог или глувог или окатог или слепог? Зар не ја, Господ? 12 Иди дакле, ја ћу бити с устима твојим, и учићу те шта ћеш говорити. 13 А Мојсије рече: Молим Те, Господе, пошљи оног кога треба да пошаљеш. 14 И разгневи се Господ на Мојсија, и рече му: Није ли ти брат Арон Левит? Знам да је он речит; и ево он ће те срести, и кад те види обрадоваће се у срцу свом. 15 Њему ћеш казати и метнућеш ове речи у уста његова, и ја ћу бити с твојим устима и с његовим устима, и учићу вас шта ћете чинити. 16 И он ће место тебе говорити народу, и он ће бити теби место уста, а ти ћеш бити њему место Бога. 17 А тај штап узми у руку своју, њим ћеш чинити чудеса. 18 И отиде Мојсије, и врати се к Јотору тасту свом, и рече му: Пусти ме да идем, да се вратим к браћи својој у Мисиру, да видим јесу ли још у животу. И рече Јотор Мојсију: Иди с миром. 19 И рече Господ Мојсију у земљи мадијанској: Иди, врати се у Мисир, јер су помрли сви који су тражили душу твоју. 20 И узе Мојсије жену своју и синове своје, и посади их на магарца, и пође натраг у земљу мисирску. И узе Мојсије штап Божји у руку своју. 21 И рече Господ Мојсију: Кад отидеш и вратиш се у Мисир, гледај да учиниш пред Фараоном сва чудеса која ти метнух у руку: а ја ћу учинити да му отврдне срце и не пусти народ. 22 А ти ћеш рећи Фараону: Овако каже Господ: Израиљ је син мој, првенац мој. 23 И казах ти: Пусти сина мог да ми послужи. А ти га не хте пустити; ево ја ћу убити сина твог, првенца твог. 24 И кад беше на путу у гостионици, дође к њему Господ и хтеде да га убије. 25 А Сефора узе оштар нож, и обреза сина свог, и окрајак баци к ногама његовим говорећи: Ти си ми крвав заручник. 26 Тада га остави Господ; а она ради обрезања рече: Крвав заручник. 27 А Господ рече Арону: Изиђи у пустињу на сусрет Мојсију. И отиде и срете га на гори Божијој, и пољуби га. 28 И Мојсије каза Арону све речи Господње, за које га посла, и све знаке које му заповеди. 29 И отидоше Мојсије и Арон, и скупише све старешине синова Израиљевих. 30 И Арон каза све речи, које беше рекао Господ Мојсију, а Мојсије учини знаке пред народом. 31 И народ верова; и разумеше да је Господ походио синове Израиљеве и видео невољу њихову; и савивши се поклонише се.