John · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
John 16 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
PT1904 Patriarchal Text 1904 (accented, eBible edition)
1 Ово вам казах да се не саблазните.
1 Ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα μὴ σκανδαλισθῆτε.
2 Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
2 ἀποσυναγώγους ποιήσουσιν ὑμᾶς· ἀλλ᾽ ἔρχεται ὥρα ἵνα πᾶς ὁ ἀποκτείνας ὑμᾶς δόξῃ λατρείαν προσφέρειν τῷ Θεῷ.
3 И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
3 καὶ ταῦτα ποιήσουσιν, ὅτι οὐκ ἔγνωσαν τὸν πατέρα οὐδὲ ἐμέ.
4 Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах. А испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
4 ἀλλὰ ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα ὅταν ἔλθῃ ἡ ὥρα, μνημονεύητε αὐτῶν ὅτι ἐγὼ εἶπον ὑμῖν. ταῦτα δὲ ὑμῖν ἐξ ἀρχῆς οὐκ εἶπον, ὅτι μεθ᾽ ὑμῶν ἤμην.
5 А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
5 νῦν δὲ ὑπάγω πρὸς τὸν πέμψαντά με, καὶ οὐδεὶς ἐξ ὑμῶν ἐρωτᾷ με ποῦ ὑπάγεις!
6 Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
6 ἀλλ᾽ ὅτι ταῦτα λελάληκα ὑμῖν, ἡ λύπη πεπλήρωκεν ὑμῶν τὴν καρδίαν.
7 Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
7 ἀλλ᾽ ἐγὼ τὴν ἀλήθειαν λέγω ὑμῖν· συμφέρει ὑμῖν ἵνα ἐγὼ ἀπέλθω. ἐὰν γὰρ ἐγὼ μὴ ἀπέλθω, ὁ παράκλητος οὐκ ἐλεύσεται πρὸς ὑμᾶς· ἐὰν δὲ πορευθῶ, πέμψω αὐτὸν πρὸς ὑμᾶς·
8 И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
8 καὶ ἐλθὼν ἐκεῖνος ἐλέγξει τὸν κόσμον περὶ ἁμαρτίας καὶ περὶ δικαιοσύνης καὶ περὶ κρίσεως.
9 за грех, дакле, што не верују мене;
9 περὶ ἁμαρτίας μέν, ὅτι οὐ πιστεύουσιν εἰς ἐμέ·
10 а за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
10 περὶ δικαιοσύνης δέ, ὅτι πρὸς τὸν πατέρα μου ὑπάγω καὶ οὐκέτι θεωρεῖτέ με·
11 а за суд што је кнез овог света осуђен.
11 περὶ δὲ κρίσεως, ὅτι ὁ ἄρχων τοῦ κόσμου τούτου κέκριται.
12 Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
12 Ἔτι πολλὰ ἔχω λέγειν ὑμῖν, ἀλλ᾽ οὐ δύνασθε βαστάζειν ἄρτι.
13 А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
13 ὅταν δὲ ἔλθῃ ἐκεῖνος, τὸ Πνεῦμα τῆς ἀληθείας, ὁδηγήσει ὑμᾶς εἰς πᾶσαν τὴν ἀλήθειαν· οὐ γὰρ λαλήσει ἀφ᾽ ἑαυτοῦ, ἀλλ᾽ ὅσα ἂν ἀκούσῃ λαλήσει, καὶ τὰ ἐρχόμενα ἀναγγελεῖ ὑμῖν.
14 Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
14 ἐκεῖνος ἐμὲ δοξάσει, ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λήψεται καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν.
15 Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
15 πάντα ὅσα ἔχει ὁ πατὴρ ἐμά ἐστι· διὰ τοῦτο εἶπον ὅτι ἐκ τοῦ ἐμοῦ λήψεται καὶ ἀναγγελεῖ ὑμῖν.
16 Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
16 μικρὸν καὶ οὐ θεωρεῖτέ με, καὶ πάλιν μικρὸν καὶ ὄψεσθέ με, ὅτι ἐγὼ ὑπάγω πρὸς τὸν πατέρα.
17 А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
17 Εἶπον οὖν ἐκ τῶν μαθητῶν αὐτοῦ πρὸς ἀλλήλους· τί ἐστι τοῦτο ὃ λέγει ἡμῖν, μικρὸν καὶ οὐ θεωρεῖτέ με, καὶ πάλιν μικρὸν καὶ ὄψεσθέ με, καὶ ὅτι ἐγὼ ὑπάγω πρὸς τὸν πατέρα;
18 Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
18 ἔλεγον οὖν· τοῦτο τί ἐστιν ὃ λέγει τὸ μικρόν; οὐκ οἴδαμεν τί λαλεῖ.
19 А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
19 ἔγνω οὖν ὁ Ἰησοῦς ὅτι ἤθελον αὐτὸν ἐρωτᾶν, καὶ εἶπεν αὐτοῖς· περὶ τούτου ζητεῖτε μετ᾽ ἀλλήλων ὅτι εἶπον, μικρὸν καὶ οὐ θεωρεῖτέ με, καὶ πάλιν μικρὸν καὶ ὄψεσθέ με;
20 Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
20 ἀμὴν ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι κλαύσετε καὶ θρηνήσετε ὑμεῖς, ὁ δὲ κόσμος χαρήσεται· ὑμεῖς δὲ λυπηθήσεσθε, ἀλλ᾽ ἡ λύπη ὑμῶν εἰς χαρὰν γενήσεται·
21 Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
21 ἡ γυνὴ ὅταν τίκτῃ, λύπην ἔχει, ὅτι ἦλθεν ἡ ὥρα αὐτῆς· ὅταν δὲ γεννήσῃ τὸ παιδίον, οὐκέτι μνημονεύει τῆς θλίψεως διὰ τὴν χαρὰν ὅτι ἐγεννήθη ἄνθρωπος εἰς τὸν κόσμον.
22 Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
22 καὶ ὑμεῖς οὖν λύπην μὲν νῦν ἔχετε· πάλιν δὲ ὄψομαι ὑμᾶς καὶ χαρήσεται ὑμῶν ἡ καρδία, καὶ τὴν χαρὰν ὑμῶν οὐδεὶς αἴρει ἀφ᾽ ὑμῶν.
23 и у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
23 καὶ ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ ἐμὲ οὐκ ἐρωτήσετε οὐδέν· ἀμὴν ἀμὴν λέγω ὑμῖν ὅτι ὅσα ἂν αἰτήσητε τὸν πατέρα ἐν τῷ ὀνόματί μου, δώσει ὑμῖν.
24 Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
24 ἕως ἄρτι οὐκ ᾐτήσατε οὐδὲν ἐν τῷ ὀνόματί μου· αἰτεῖτε καὶ λήψεσθε, ἵνα ἡ χαρὰ ὑμῶν ᾖ πεπληρωμένη.
25 Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
25 Ταῦτα ἐν παροιμίαις λελάληκα ὑμῖν· ἀλλ᾽ ἔρχεται ὥρα ὅτε οὐκέτι ἐν παροιμίαις λαλήσω ὑμῖν, ἀλλὰ παρρησίᾳ περὶ τοῦ πατρὸς ἀναγγελῶ ὑμῖν.
26 У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
26 ἐν ἐκείνῃ τῇ ἡμέρᾳ ἐν τῷ ὀνόματί μου αἰτήσεσθε· καὶ οὐ λέγω ὑμῖν ὅτι ἐγὼ ἐρωτήσω τὸν πατέρα περὶ ὑμῶν·
27 јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
27 αὐτὸς γὰρ ὁ πατὴρ φιλεῖ ὑμᾶς, ὅτι ὑμεῖς ἐμὲ πεφιλήκατε, καὶ πεπιστεύκατε ὅτι ἐγὼ παρὰ τοῦ Θεοῦ ἐξῆλθον.
28 Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
28 ἐξῆλθον παρὰ τοῦ πατρὸς καὶ ἐλήλυθα εἰς τὸν κόσμον· πάλιν ἀφίημι τὸν κόσμον καὶ πορεύομαι πρὸς τὸν πατέρα.
29 Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
29 Λέγουσιν αὐτῷ οἱ μαθηταὶ αὐτοῦ· ἴδε νῦν παρρησίᾳ λαλεῖς, καὶ παροιμίαν οὐδεμίαν λέγεις.
30 Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
30 νῦν οἴδαμεν ὅτι οἶδας πάντα καὶ οὐ χρείαν ἔχεις ἵνα τίς σε ἐρωτᾷ. ἐν τούτῳ πιστεύομεν ὅτι ἀπὸ Θεοῦ ἐξῆλθες.
31 Исус им одговори: Зар сад верујете?
31 ἀπεκρίθη αὐτοῖς ὁ Ἰησοῦς· ἄρτι πιστεύετε·
32 Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
32 ἰδοὺ ἔρχεται ὥρα, καὶ νῦν ἐλήλυθεν, ἵνα σκορπισθῆτε ἕκαστος εἰς τὰ ἴδια καὶ ἐμὲ μόνον ἀφῆτε· καὶ οὐκ εἰμὶ μόνος, ὅτι ὁ πατὴρ μετ᾽ ἐμοῦ ἐστι.
33 Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
33 ταῦτα λελάληκα ὑμῖν ἵνα ἐν ἐμοὶ εἰρήνην ἔχητε. ἐν τῷ κόσμῳ θλῖψιν ἕξετε· ἀλλὰ θαρσεῖτε, ἐγὼ νενίκηκα τὸν κόσμον.
Cross references (33)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 2:8; Matthew 13:21; Matthew 26:31–33; John 15:18–27; Matthew 24:10
- 2 John 9:22; Acts 26:9–11; Romans 10:2–3; Acts 22:3–4; Matthew 10:28
- 3 John 15:21; John 17:25; John 8:19; 2 Thessalonians 1:8; 2 Thessalonians 2:10–12
- 4 John 14:29; Mark 13:23; John 13:19; John 17:12–13; Matthew 9:15
- 5 John 13:36; John 7:33; John 16:28; Ephesians 4:7–11; John 14:4–6
- 6 Luke 24:17; John 20:11–15; Luke 22:45; John 16:20–22; John 14:1
- 7 John 14:26; John 14:16–17; John 15:26; Acts 2:33; John 7:39
- 8 Jude 15; Acts 2:37; Zechariah 12:10; Acts 16:29–30; John 8:9
- 9 John 15:22–25; John 12:47–48; John 8:23–24; Mark 16:16; Hebrews 3:12
- 10 2 Corinthians 5:21; 1 Peter 3:18; Romans 10:3–4; 1 Corinthians 1:30; 1 Timothy 3:16
- 11 John 12:31; 1 John 3:8; Colossians 2:15; Hebrews 2:14; John 14:30
- 12 Mark 4:33; John 15:15; 1 Corinthians 3:1–2; Acts 1:3; Hebrews 5:11–14
- 13 John 14:26; 1 Corinthians 2:10–13; John 14:17; John 15:26; 1 John 2:27
- 14 1 John 4:13–14; 2 Corinthians 3:14–18; John 15:26; Revelation 19:10; 1 Corinthians 12:3
- 15 John 17:10; Matthew 11:27; John 3:35; Luke 10:22; Colossians 1:19
- 16 John 7:33; Acts 10:40–41; John 16:22; John 14:18–24; John 16:28
- 17 John 16:16; Mark 9:32; John 16:5; John 14:5; John 16:19
- 18 Luke 24:25; Hebrews 5:12; Matthew 16:9–11
- 19 John 14:19; John 16:16; John 16:30; John 13:33; Hebrews 4:13
- 20 James 1:2; Matthew 5:4; Revelation 7:14–17; Psalm 126:5–6; Mark 16:10
- 21 Isaiah 13:8; Psalm 113:9; 1 Thessalonians 5:3; Jeremiah 30:6–7; Isaiah 26:16–18
- 22 1 Peter 1:8; Acts 13:52; John 16:6; 2 Thessalonians 2:16; 1 Peter 4:13–14
- 23 John 15:7; John 14:13–14; Matthew 21:22; Isaiah 65:24; 1 John 5:14–16
- 24 Matthew 7:7–8; James 4:2–3; John 15:11; John 16:23; 2 Thessalonians 2:16–17
- 25 John 16:12; Mark 4:13; John 10:6; John 16:28–29; Matthew 13:34–35
- 26 Romans 8:34; John 17:9; John 17:24; John 17:19; John 16:23
- 27 John 14:23; John 14:21; John 17:23; John 8:42; 1 John 4:19
- 28 John 13:1; John 13:3; John 8:14; John 14:28; John 17:5
- 29 John 16:25
- 30 John 21:17; John 17:8; Hebrews 4:13; John 16:17; John 16:27–28
- 31 Luke 9:44–45; John 13:38
- 32 Zechariah 13:7; Matthew 26:31; John 8:29; Mark 14:27; John 8:16
- 33 John 14:27; 1 John 5:4; 2 Thessalonians 3:16; 1 John 4:4; Philippians 4:7
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The medicine for all the wounds of the soul, and the one propitiation for the offences of men, is to believe on Christ; nor can any one be cleansed at all, whether from original sin which he derived from Adam, in whom all men have sinned, and become by nature children of wrath; or from the sins which they have …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
When the Lord Jesus had foretold His disciples the persecutions they would have to suffer after His departure, He went on to say: "And these things I said not unto you at the beginning, because I was with you; but now I go my way to Him that sent me." And here the first thing we have to look at …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
Great is the tyranny of despondency, and much courage do we need so as to stand manfully against the feeling, and after gathering from it what is useful, to let the superfluous go.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 14 (1889)
… under their feet, and turn again and rend you." For the Lord Himself, although He never told a lie, yet showed that He was concealing certain truths, when He said, "I have yet many things to say unto you, but ye cannot bear them now." And the Apostle Paul, too, says: "And I, brethren, could not speak unto you as …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
For, saith He, "In sorrow thou shalt bring forth children;" and, "In the sweat of thy face shalt thou eat thy bread;" and, "In the world ye shall have tribulation." But of our state there, no such word at all is spoken, but all the contrary; that "grief and sorrow and sighing have fled away." And that "men shall come …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)