Luke · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Luke 13 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 У то време, пак, дођоше неки и казаше за Галилејце којих крв помеша Пилат са жртвама њиховим.
1 Y EN este mismo tiempo estaban allí unos que le contaban acerca de los Galileos, cuya sangre Pilato había mezclado con sus sacrificios.
1 Now there were some present at the same time who told him about the Galileans whose blood Pilate had mixed with their sacrifices.
2 И одговарајући Исус рече им: Мислите ли да су ти Галилејци били најгрешнији од свих Галилејаца, јер тако пострадаше?
2 Y respondiendo Jesús, les dijo: ¿Pensáis que estos Galileos, porque han padecido tales cosas, hayan sido más pecadores que todos los Galileos?
2 Jesus answered them, “Do you think that these Galileans were worse sinners than all the other Galileans, because they suffered such things?
3 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
3 No, os digo; antes si no os arrepintiereis, todos pereceréis igualmente.
3 I tell you, no, but unless you repent, you will all perish in the same way.
4 Или оних осамнаест што на њих паде кула силоамска и поби их, мислите ли да су они најкривљи били од свих Јерусалимљана?
4 O aquellos dieciocho, sobre los cuales cayó la torre en Siloé, y los mató, ¿pensáis que ellos fueron más deudores que todos los hombres que habitan en Jerusalem?
4 Or those eighteen on whom the tower in Siloam fell and killed them—do you think that they were worse offenders than all the men who dwell in Jerusalem?
5 Не, кажем вам, него ако се не покајете, сви ћете тако изгинути.
5 No, os digo; antes si no os arrepintiereis, todos pereceréis asimismo.
5 I tell you, no, but, unless you repent, you will all perish in the same way.”
6 Каза им пак ову причу: Један човек имаше смокву усађену у свом винограду, и дође да тражи рода на њој, и не нађе.
6 Y dijo esta parábola: Tenía uno una higuera plantada en su viña, y vino á buscar fruto en ella, y no lo halló.
6 He spoke this parable. “A certain man had a fig tree planted in his vineyard, and he came seeking fruit on it and found none.
7 Онда рече виноградару: Ево трећа година како долазим и тражим рода на овој смокви, и не налазим; посеци је, дакле, зашто земљи да смета?
7 Y dijo al viñero: He aquí tres años ha que vengo á buscar fruto en esta higuera, y no lo hallo; córtala, ¿por qué ocupará aún la tierra?
7 He said to the vine dresser, ‘Behold, these three years I have come looking for fruit on this fig tree, and found none. Cut it down! Why does it waste the soil?’
8 А он одговарајући рече му: Господару! Остави је и за ову годину док окопам око ње и обаспем гнојем;
8 El entonces respondiendo, le dijo: Señor, déjala aún este año, hasta que la excave, y estercole.
8 He answered, ‘Lord, leave it alone this year also, until I dig around it and fertilize it.
9 па да ако роди: Ако ли не, посећи ћеш је на годину.
9 Y si hiciere fruto, [bien]; y si no, la cortarás después.
9 If it bears fruit, fine; but if not, after that, you can cut it down.’”
10 А кад учаше у једној зборници у суботу,
10 Y enseñaba en una sinagoga en sábado.
10 He was teaching in one of the synagogues on the Sabbath day.
11 и гле, беше онде жена болесна од духа осамнаест година, и беше згрчена, и не могаше се исправити.
11 Y he aquí una mujer que tenía espíritu de enfermedad dieciocho años, y andaba agobiada, que en ninguna manera se podía enhestar.
11 Behold, there was a woman who had a spirit of infirmity eighteen years. She was bent over and could in no way straighten herself up.
12 А кад је виде, дозва је Исус и рече јој: Жено! Опроштена си од болести своје.
12 Y como Jesús la vió, llamóla, y díjole: Mujer, libre eres de tu enfermedad.
12 When Jesus saw her, he called her and said to her, “Woman, you are freed from your infirmity.”
13 И метну на њу руке, и одмах се исправи и хваљаше Бога.
13 Y puso las manos sobre ella; y luego se enderezó, y glorificaba á Dios.
13 He laid his hands on her, and immediately she stood up straight and glorified God.
14 А старешина од зборнице срђаше се што је Исус исцели у суботу, и одговарајући рече народу: Шест је дана у које треба радити, у оне дакле долазите те се лечите, а не у дан суботни.
14 Y respondiendo el príncipe de la sinagoga, enojado de que Jesús hubiese curado en sábado, dijo á la compañía: Seis días hay en que es necesario obrar: en estos, pues, venid y sed curados, y no en día de sábado.
14 The ruler of the synagogue, being indignant because Jesus had healed on the Sabbath, said to the multitude, “There are six days in which men ought to work. Therefore come on those days and be healed, and not on the Sabbath day!”
15 А Господ му одговори и рече: Лицемере! Сваки од вас у суботу не одрешује ли свог вола или магарца од јасала, и не води да напоји?
15 Entonces el Señor le respondió, y dijo: Hipócrita, cada uno de vosotros ¿no desata en sábado su buey ó su asno del pesebre, y lo lleva á beber?
15 Therefore the Lord answered him, “You hypocrites! Doesn’t each one of you free his ox or his donkey from the stall on the Sabbath and lead him away to water?
16 А ову кћер Авраамову коју свеза сотона, ево осамнаеста година, не требаше ли је одрешити из ове свезе у дан суботни?
16 Y á esta hija de Abraham, que he aquí Satanás la había ligado dieciocho años, ¿no convino desatar[la] de esta ligadura en día de sábado?
16 Ought not this woman, being a daughter of Abraham whom Satan had bound eighteen long years, be freed from this bondage on the Sabbath day?”
17 И кад Он ово говораше стиђаху се сви који Му се противљаху; и сав народ радоваше се за сва Његова славна дела.
17 Y diciendo estas cosas, se avergonzaban todos sus adversarios: mas todo el pueblo se gozaba de todas las cosas gloriosas que eran por él hechas.
17 As he said these things, all his adversaries were disappointed; and all the multitude rejoiced for all the glorious things that were done by him.
18 А Он им рече: Какво је царство Божије? И како ћу казати да је?
18 Y dijo: ¿A qué es semejante el reino de Dios, y á qué le compararé?
18 He said, “What is God’s Kingdom like? To what shall I compare it?
19 Оно је као зрно горушичино, које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске уселише се у гране његове.
19 Semejante es al grano de la mostaza, que tomándo[lo] un hombre lo metió en su huerto; y creció, y fué hecho árbol grande, y las aves del cielo hicieron nidos en sus ramas.
19 It is like a grain of mustard seed which a man took and put in his own garden. It grew and became a large tree, and the birds of the sky live in its branches.”
20 Опет рече: Какво ћу казати да је царство Божије?
20 Y otra vez dijo: ¿A qué compararé el reino de Dios?
20 Again he said, “To what shall I compare God’s Kingdom?
21 Оно је као квасац који узевши жена метну у три копање брашна, док не ускисе све.
21 Semejante es á la levadura, que tomó una mujer, y [la] escondió en tres medidas de harina, hasta que todo hubo fermentado.
21 It is like yeast, which a woman took and hid in three measures of flour, until it was all leavened.”
22 И пролажаше по градовима и селима учећи и путујући у Јерусалим.
22 Y pasaba por todas las ciudades y aldeas, enseñando, y caminando á Jerusalem.
22 He went on his way through cities and villages, teaching, and traveling on to Jerusalem.
23 Рече Му пак неко: Господе! Је ли мало оних који ће бити спасени? А Он им рече:
23 Y díjole uno: Señor, ¿son pocos los que se salvan? Y él les dijo:
23 One said to him, “Lord, are they few who are saved?” He said to them,
24 Навалите да уђете на тесна врата; јер вам кажем: Многи ће тражити да уђу и неће моћи:
24 Porfiad á entrar por la puerta angosta; porque os digo que muchos procurarán entrar, y no podrán.
24 “Strive to enter in by the narrow door, for many, I tell you, will seek to enter in and will not be able.
25 Кад устане домаћин и затвори врата, и станете напољу стајати и куцати у врата говорећи: Господе! Господе! Отвори нам; и одговарајући рећи ће вам: Не познајем вас откуда сте.
25 Después que el padre de familia se levantare, y cerrare la puerta, y comenzareis á estar fuera, y llamar á la puerta, diciendo: Señor, Señor, ábrenos; y respondiendo os dirá: No os conozco de dónde seáis.
25 When once the master of the house has risen up and has shut the door, and you begin to stand outside and to knock at the door, saying, ‘Lord, Lord, open to us!’ then he will answer and tell you, ‘I don’t know you or where you come from.’
26 Тада ћете стати говорити: Ми једосмо пред Тобом и писмо, и по улицама нашим учио си.
26 Entonces comenzaréis á decir: Delante de ti hemos comido y bebido, y en nuestras plazas enseñaste;
26 Then you will begin to say, ‘We ate and drank in your presence, and you taught in our streets.’
27 А Он ће рећи: Кажем вам: не познајем вас откуда сте; одступите од мене сви који неправду чините.
27 Y [os] dirá: Dígoos que no os conozco de dónde seáis; apartaos de mí todos los obreros de iniquidad.
27 He will say, ‘I tell you, I don’t know where you come from. Depart from me, all you workers of iniquity.’
28 Онде ће бити плач и шкргут зуба, кад видите Авраама и Исака и Јакова и све пророке у царству Божијем, а себе напоље истеране.
28 Allí será el llanto y el crujir de dientes, cuando viereis á Abraham, y á Isaac, y á Jacob, y á todos los profetas en el reino de Dios, y vosotros excluídos.
28 There will be weeping and gnashing of teeth when you see Abraham, Isaac, Jacob, and all the prophets in God’s Kingdom, and yourselves being thrown outside.
29 И доћи ће од истока и запада и севера и југа и сешће за трпезу у царству Божијем.
29 Y vendrán del Oriente y del Occidente, del Norte y del Mediodía, y se sentarán á la mesa en el reino de Dios.
29 They will come from the east, west, north, and south, and will sit down in God’s Kingdom.
30 И гле, има последњих који ће бити први, и има првих који ће бити последњи.
30 Y he aquí, son postreros los que eran los primeros; y son primeros los que eran los postreros.
30 Behold, there are some who are last who will be first, and there are some who are first who will be last.”
31 У тај дан приступише неки од фарисеја говорећи Му: Изиђи и иди одавде, јер Ирод хоће да те убије.
31 Aquel mismo día llegaron unos de los Fariseos, diciéndole: Sal, y vete de aquí, porque Herodes te quiere matar.
31 On that same day, some Pharisees came, saying to him, “Get out of here and go away, for Herod wants to kill you.”
32 И рече им: Идите те кажите оној лисици: Ево изгоним ђаволе и исцељујем данас и сутра, а трећи дан завршићу.
32 Y les dijo: Id, y decid á aquella zorra: He aquí, echo fuera demonios y acabo sanidades hoy y mañana, y al tercer día soy consumado.
32 He said to them, “Go and tell that fox, ‘Behold, I cast out demons and perform cures today and tomorrow, and the third day I complete my mission.
33 Али данас и сутра и прекосутра треба ми ићи; јер пророк не може погинути изван Јерусалима.
33 Empero es menester que hoy, y mañana, y pasado mañana camine; porque no es posible que profeta muera fuera de Jerusalem.
33 Nevertheless I must go on my way today and tomorrow and the next day, for it can’t be that a prophet would perish outside of Jerusalem.’
34 Јерусалиме, Јерусалиме, који убијаш пророке и засипаш камењем послане к себи! Колико пута хтех да скупим чеда твоја као кокош гнездо своје под крила, и не хтесте!
34 ¡Jerusalem, Jerusalem! que matas á los profetas, y apedreas á los que son enviados á ti: ¡cuántas veces quise juntar tus hijos, como la gallina sus pollos debajo de sus alas, y no quisiste!
34 “Jerusalem, Jerusalem, you who kills the prophets and stones those who are sent to her! How often I wanted to gather your children together, like a hen gathers her own brood under her wings, and you refused!
35 Ето ће вам се оставити кућа ваша пуста; а ја вам кажем: Нећете мене видети док не дође да кажете: Благословен који иде у име Господње.
35 He aquí, os es dejada vuestra casa desierta: y os digo que no me veréis, hasta que venga [tiempo] cuando digáis: Bendito el que viene en nombre del Señor.
35 Behold, your house is left to you desolate. I tell you, you will not see me until you say, ‘Blessed is he who comes in the name of the Lord!’”
Cross references (34)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 4:17–18; Lamentations 2:20; Acts 5:37; Ezekiel 9:5–7; Matthew 27:2
- 2 John 9:2; Acts 28:4; Job 22:5–16; Luke 13:4
- 3 Acts 3:19; Matthew 3:2; Acts 2:38–40; Luke 13:5; Revelation 2:21–22
- 4 Nehemiah 3:15; Matthew 6:12; Job 1:19; Matthew 18:24
- 5 Ezekiel 18:30; Luke 13:3; Isaiah 28:10–13
- 6 John 15:16; Isaiah 5:1–4; Galatians 5:22; Matthew 21:19–20; Jeremiah 2:21
- 7 Matthew 7:19; Luke 3:9; John 15:6; John 15:2; Romans 2:4–5
- 8 Romans 10:1; 2 Peter 3:9; Joel 2:17; Jeremiah 15:1; Joshua 7:7–9
- 9 John 15:2; Hebrews 6:8; Psalm 69:22–28; Ezra 9:14–15; Revelation 16:5–7
- 10 Matthew 4:23; Luke 4:44; Luke 4:15–16
- 11 Luke 8:2; Luke 13:16; Luke 8:27; Luke 8:43; Psalm 6:2
- 12 Psalm 107:20; Matthew 8:16; Luke 6:8–10; Luke 13:16; Isaiah 65:1
- 13 Psalm 107:20–22; Mark 16:18; Mark 5:23; Mark 6:5; Luke 4:40
- 14 Exodus 20:9; Matthew 12:2; John 9:14–16; John 5:15–16; Luke 6:7
- 15 Luke 14:5; John 7:21–24; Luke 6:42; Acts 13:9–10; Matthew 7:5
- 16 Mark 2:27; Luke 19:9; Luke 3:8; Acts 13:26; John 8:44
- 17 1 Peter 3:16; Psalm 132:18; Psalm 109:29; Luke 19:48; Isaiah 45:24
- 18 Mark 4:30–34; Luke 17:21; Matthew 13:31–32; Mark 4:26; Luke 13:20
- 19 Daniel 4:12; Daniel 2:44–45; Ezekiel 17:22–24; Daniel 4:21; Mark 4:31–32
- 21 Matthew 13:33; 1 Corinthians 5:6; Proverbs 4:18; Philippians 1:6; John 4:14
- 22 Luke 9:51; Matthew 9:35; Mark 10:32–34; Luke 4:43–44; Acts 10:38
- 23 Matthew 7:14; Matthew 22:14; Luke 12:13–15; John 21:21–22; Matthew 20:16
- 24 Matthew 7:13–14; 2 Peter 1:10; 1 Corinthians 9:24–27; Hebrews 4:11; Luke 21:36
- 25 Luke 13:27; Matthew 25:10–12; Matthew 7:21–23; Luke 6:46; Isaiah 55:6
- 26 Titus 1:16; Isaiah 58:2; 2 Timothy 3:5
- 27 Psalm 6:8; Matthew 25:41; Psalm 119:115; Matthew 7:22–23; Psalm 1:6
- 28 Matthew 8:11–12; Matthew 22:13; Matthew 25:30; Revelation 22:15; Matthew 13:42
- 29 Malachi 1:11; Isaiah 66:18–20; Isaiah 49:6; Isaiah 43:6; Isaiah 54:2–3
- 30 Matthew 19:30; Matthew 21:28–31; Mark 10:31; Matthew 20:16; Matthew 3:9–10
- 31 Nehemiah 6:9–11; Psalm 11:1–2; Matthew 14:1; Amos 7:12–13
- 32 Hebrews 2:10; Hebrews 5:9; John 17:4–5; John 11:8–10; Ezekiel 13:4
- 33 Luke 9:53; Matthew 21:11; Matthew 20:18; John 4:34; Acts 13:27
- 34 Matthew 23:37–39; Deuteronomy 32:11–12; Acts 7:52; Luke 19:41–42; Isaiah 30:15
- 35 Psalm 118:26; Mark 11:9–10; John 12:13; Matthew 21:9; John 14:19–23
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
Touching "the fig-tree" which had its three years' trial, and bare no fruit, and "the woman which was in an infirmity eighteen years," hearken to what the Lord may grant me to say. The fig-tree is the human race. And the three years are the three times; one before the Law, the second under the Law, the third under grace.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
another woman was also healed, after suffering in like manner for eighteen years; concerning whom the Lord said, "And ought not this daughter of Abraham, whom Satan has bound during eighteen years, to be set free on the Sabbath-day?" If, then, the former was a type of the twelfth Æon that suffered, the latter should also be a type of …
… sense, as when He said, "Beware of the leaven of the Pharisees," and in a good sense, as when He said, "The kingdom of heaven is like unto leaven, which a woman took and hid in three measures of meal, till the whole was leavened."
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
"The Kingdom of Heaven is like unto leaven, which a woman took, and hid in three measures of meal, until the whole was leavened." For as this converts the large quantity of meal into its own quality, even so shall ye convert the whole world.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
… and shall recline with Abraham, and Isaac, and Jacob in the kingdom of heaven;" and then again by saying to the Jews, "When ye shall see Abraham, and Isaac, and Jacob, and all the prophets in the kingdom of heaven, but you yourselves cast out." This, then, is a clear point, that those who disallow his salvation, and frame the …