Romans · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Romans 12 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 Молим вас, дакле, браћо, милости Божије ради, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу; то да буде ваше духовно богомољство.
1 ASÍ que, hermanos, os ruego por las misericordias de Dios, que presentéis vuestros cuerpos en sacrificio vivo, santo, agradable á Dios, [que es] vuestro racional culto.
2 И не владајте се према овоме веку, него се промените обновљењем ума свог, да бисте могли кушати које је добра и угодна и савршена воља Божија.
2 Y no os conforméis á este siglo; mas reformaos por la renovación de vuestro entendimiento, para que experimentéis cuál sea la buena voluntad de Dios, agradable y perfecta.
3 Јер кроз благодат која је мени дата кажем свакоме који је међу вама да не мислите за себе више него што ваља мислити; него да мислите у смерности као што је коме Бог уделио меру вере.
3 Digo pues por la gracia que me es dada, á cada cual que está entre vosotros, que no tenga más alto concepto de sí que el que debe tener, sino que piense de sí con templanza, conforme á la medida de fe que Dios repartió á cada uno.
4 Јер као у једном телу што имамо многе уде а уди сви немају један посао,
4 Porque de la manera que en un cuerpo tenemos muchos miembros, empero todos los miembros no tienen la misma operación;
5 тако смо многи једно тело у Христу, а по себи смо уди један другом.
5 Así muchos somos un cuerpo en Cristo, mas todos miembros los unos de los otros.
6 А имамо различите дарове по благодати која нам је дана: ако пророштво, нека буде по мери вере;
6 De manera que, teniendo diferentes dones según la gracia que nos es dada, si [el de] profecía, [úsese] conforme á la medida de la fe;
7 ако ли службу, нека служи; ако је учитељ, нека учи;
7 O si ministerio, en servir; ó el que enseña, en doctrina;
8 ако је тешитељ, нека теши; који даје нека даје просто; који управља нека се брине; који чини милост нека чини с добром вољом.
8 El que exhorta, en exhortar; el que reparte, [hágalo] en simplicidad; el que preside, con solicitud; el que hace misericordia, con alegría.
9 Љубав да не буде лажна. Мрзећи на зло држите се добра.
9 El amor sea sin fingimiento: aborreciendo lo malo, llegándoos á lo bueno;
10 Братском љубави будите један к другом љубазни. Чашћу један другог већег чините.
10 Amándoos los unos á los otros con caridad fraternal; previniéndoos con honra los unos á los otros;
11 Не будите у послу лени; будите огњени у духу, служите Господу.
11 En el cuidado no perezosos; ardientes en espíritu; sirviendo al Señor;
12 Надањем веселите се, у невољи трпите, у молитви будите једнако.
12 Gozosos en la esperanza; sufridos en la tribulación; constantes en la oración;
13 Делите потребе са светима; примајте радо путнике.
13 Comunicando á las necesidades de los santos; siguiendo la hospitalidad.
14 Благосиљајте оне који вас гоне: благосиљајте, а не куните.
14 Bendecid á los que os persiguen: bendecid, y no maldigáis.
15 Радујте се с радоснима, и плачите с плачнима.
15 Gozaos con los que se gozan: llorad con los que lloran.
16 Будите једне мисли међу собом. Не мислите о високим стварима, него се држите ниских. Не мислите за себе да сте мудри.
16 Unánimes entre vosotros: no altivos, mas acomodándoos á los humildes. No seáis sabios en vuestra opinión.
17 А никоме не враћајте зла за зло; промишљајте о томе шта је добро пред свим људима.
17 No paguéis á nadie mal por mal; procurad lo bueno delante de todos los hombres.
18 Ако је могуће, колико до вас стоји, имајте мир са свим људима.
18 Si se puede hacer, cuanto está en vosotros, tened paz con todos los hombres.
19 Не освећујте се за себе, љубазни, него подајте место гневу, јер стоји написано: Моја је освета, ја ћу вратити, говори Господ.
19 No os venguéis vosotros mismos, amados míos; antes dad lugar á la ira; porque escrito está: Mía es la venganza: yo pagaré, dice el Señor.
20 Ако је, дакле, гладан непријатељ твој, нахрани га; ако је жедан, напој га; јер чинећи то угљевље огњено скупљаш на главу његову.
20 Así que, si tu enemigo tuviere hambre, dale de comer; si tuviere sed, dale de beber: que haciendo esto, ascuas de fuego amontonas sobre su cabeza.
21 Не дај се злу надвладати, него надвладај зло добрим.
21 No seas vencido de lo malo; mas vence con el bien el mal.
Cross references (21)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 1 Peter 2:5; Romans 6:13; Romans 6:19; Hebrews 13:15–16; Ephesians 4:1
- 2 1 Peter 1:14; Ephesians 4:22–24; 2 Corinthians 5:17; Colossians 3:10; 1 John 2:15–17
- 3 Galatians 6:3; Philippians 2:3–8; Proverbs 26:12; 1 Peter 5:5; Romans 12:16
- 4 1 Corinthians 12:27; 1 Corinthians 12:12–14; Ephesians 4:15–16; 1 Corinthians 12:4; Ephesians 4:4
- 5 1 Corinthians 12:20; 1 Corinthians 12:27–28; Ephesians 4:25; 1 Corinthians 10:17; Ephesians 5:30
- 6 1 Peter 4:10–11; 1 Corinthians 7:7; 1 Corinthians 12:28–31; 1 Corinthians 12:4–11; Romans 12:3
- 7 Acts 13:1; 2 Timothy 4:2; 1 Timothy 5:17; Ephesians 4:11; Psalm 34:11
- 8 2 Corinthians 9:7; 1 Timothy 5:17; 1 Timothy 3:4–5; 1 Corinthians 12:28; Acts 15:32
- 9 Psalm 34:14; 1 Peter 4:8; 1 Timothy 1:5; 1 John 3:18–20; 1 Peter 3:10–11
- 10 Philippians 2:3; John 13:34–35; Hebrews 13:1; 1 John 4:11; 1 Peter 3:8–9
- 11 Hebrews 6:10–11; Acts 18:25; Revelation 3:15–16; Proverbs 13:4; Colossians 3:22–24
- 12 Romans 15:13; Hebrews 10:36; Psalm 62:8; Romans 5:2–4; Philippians 4:6–7
- 13 Hebrews 13:16; 2 Corinthians 9:12; 1 John 3:17; Galatians 6:10; Hebrews 6:10
- 14 1 Peter 3:9; Matthew 5:44; 1 Thessalonians 5:15; 1 Corinthians 4:12–13; Romans 12:21
- 15 1 Corinthians 12:26; Hebrews 13:3; Psalm 35:13–14; John 11:33–36; Job 30:25
- 16 1 Peter 3:8; Proverbs 3:7; James 3:13–17; Philippians 2:2–3; Romans 12:3
- 17 Proverbs 20:22; 1 Thessalonians 5:15; 1 Peter 3:9; Matthew 5:39; 2 Corinthians 8:20–21
- 18 Hebrews 12:14; Matthew 5:9; Romans 14:19; 2 Corinthians 13:11; James 3:16–18
- 19 Deuteronomy 32:35; Hebrews 10:30; Proverbs 24:29; Proverbs 20:22; Romans 12:17
- 20 Proverbs 25:21–22; Matthew 5:44; Luke 6:27; Exodus 23:4–5; 2 Kings 6:22
- 21 1 Peter 3:9; Luke 6:27–30; Proverbs 16:32
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
After discoursing at large upon the love of God toward man, and pointing out His unspeakable concern for us, and unutterable goodness, which cannot even be searched into, he next puts it forward with a view of persuading those who have received the benefit to exhibit a conversation worthy of the gift.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Why do we divide and tear to pieces the members of Christ, and raise up strife against our own body, and have reached such a height of madness as to forget that "we are members one of another?" Remember the words of our Lord Jesus Christ, how He said, "Woe to that man [by whom offences come]!
… pride, nor should we tempt God, but should feel humility in all things, and have ready to hand [this saying], "Thou shall not tempt the Lord thy God." As also the apostle taught, saying, "Minding not high things, but consenting to things of low estate;" that we should neither be ensnared with riches, nor mundane glory, nor present fancy, but …
… this custom had it been forbidden by another whom she loved not as Ambrose, whom, out of regard for my salvation, she loved most dearly; and he loved her truly, on account of her most religious conversation, whereby, in good works so "fervent in spirit," she frequented the church; so that he would often, when he saw me, burst forth …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 1 (1886)
When we do so as avenging ourselves: which Paul also forbidding, said "Avenge not yourselves, dearly beloved, but rather give place unto wrath." When we are contending for riches: yea, for this hath he also taken away, where he saith, "Why do ye not rather take wrong?
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)