Proverbios 6 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

61 Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу, 2 Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих. 3 Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог. 4 Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема. 5 Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару. 6 Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај. 7 Нема вођу ни управитеља ни господара; 8 И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју. 9 Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог? 10 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш, 11 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек. 12 Човек неваљао и нитков ходи са злим устима; 13 Намигује очима, говори ногама, показује прстима; 14 Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу. 15 Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека. 16 На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: 17 Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, 18 Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, 19 Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом. 20 Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје. 21 Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла. 22 Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те; 23 Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава; 24 Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа. 25 Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим. 26 Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу. 27 Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале? 28 Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже? 29 Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне. 30 Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан; 31 Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог. 32 Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини; 33 Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати. 34 Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете; 35 Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.