Job 15 Biblia serbia Daničić–Karadžić (cirílico)

151 А Елифас Теманац одговори и рече: 2 Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним, 3 Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта? 4 А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу. 5 Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав. 6 Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те. 7 Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан? 8 Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост? 9 Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас? 10 И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог. 11 Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи? 12 Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје, 13 Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи? 14 Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав? 15 Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим; 16 А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду? 17 Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео, 18 Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих, 19 Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу. 20 Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено. 21 Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ. 22 Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач. 23 Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни. 24 Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој. 25 Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро. 26 Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим. 27 Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје. 28 И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења. 29 Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово. 30 Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових. 31 Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата. 32 Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети. 33 Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати. 34 Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне. 35 Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.