Proverbios 6 Biblia serbia Daničić–Karadžić (alfabeto latino)

61 Sine moj, kad se podjemčiš za prijatelja svog, i daš ruku svoju tuđincu, 2 Vezao si se rečima usta svojih, uhvatio si se rečima usta svojih. 3 Zato učini tako, sine moj, i oprosti se, jer si dopao u ruke bližnjemu svom; idi, pripadni, i navali na bližnjeg svog. 4 Ne daj sna očima svojim, ni veđama svojim drema. 5 Otmi se kao srna iz ruke lovcu, i kao ptica iz ruke ptičaru. 6 Idi k mravu, lenjivče, gledaj puteve njegove, i omudraj. 7 Nema vođu ni upravitelja ni gospodara; 8 I opet pripravlja leti sebi hranu, zbira uz žetvu piću svoju. 9 Dokle ćeš, lenjivče, ležati? Kad ćeš ustati od sna svog? 10 Dok malo prospavaš, dok malo prodremlješ, dok malo sklopiš ruke da prilegneš, 11 U tom će doći siromaštvo tvoje kao putnik i oskudica tvoja kao oružan čovek. 12 Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima; 13 Namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima; 14 Svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu. 15 Zato će ujedanput doći pogibao njegova, časom će se satrti i neće biti leka. 16 Na ovo šestoro mrzi Gospod, i sedmo je gad duši njegovoj: 17 Oči ponosite, jezik lažljiv i ruke koje prolivaju krv pravu, 18 Srce koje kuje zle misli, noge koje brzo trče na zlo, 19 Lažan svedok koji govori laž, i ko zameće svađu među braćom. 20 Čuvaj, sine moj, zapovest oca svog, i ne ostavljaj nauke matere svoje. 21 Priveži ih sebi na srce zasvagda, i sveži ih sebi oko grla. 22 Kuda god pođeš, vodiće te; kad zaspiš, čuvaće te; kad se probudiš, razgovaraće te; 23 Jer je zapovest žižak, i nauka je videlo, i put je životni karanje koje poučava; 24 Da te čuvaju od zle žene, od jezika kojim laska žena tuđa. 25 Ne zaželi u srcu svom lepotu njenu, i nemoj da te uhvati veđama svojim. 26 Jer sa žene kurve spada čovek na komad hleba, i žena pusta lovi dragocenu dušu. 27 Hoće li ko uzeti ognja u nedra, a haljine da mu se ne upale? 28 Hoće li ko hoditi po živom ugljevlju, a nogu da ne ožeže? 29 Tako biva onome koji ide k ženi bližnjeg svog; neće biti bez krivice ko je se god dotakne. 30 Ne sramote lupeža koji ukrade da nasiti dušu svoju, budući gladan; 31 Nego kad ga uhvate plati samosedmo, da sve imanje doma svog. 32 Ali ko učini preljubu sa ženom, bezuman je, dušu svoju gubi ko tako čini; 33 Muke i ruga dopada, i sramota se njegova ne može izbrisati. 34 Jer je ljubavna sumnja žestoka u muža i ne štedi na dan osvete; 35 Ne mari ni za kakav otkup, i ne prima ako ćeš i mnogo darova davati.