2 Samuel 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

51 Tada dođoše sva plemena Izrailjeva k Davidu u Hevron, i rekoše mu govoreći: Evo, mi smo kost tvoja i telo tvoje. 2 I pre, dok Saul beše car nad nama, ti si odvodio i dovodio Izrailja; i Gospod ti je rekao: Ti ćeš pasti narod moj Izrailja i ti ćeš biti vođ Izrailju. 3 Tako dođoše sve starešine Izrailjeve k caru u Hevron, i učini s njima car David veru u Hevronu pred Gospodom; i pomazaše Davida za cara nad Izrailjem. 4 Trideset godina beše Davidu kad se zacari, i carova četrdeset godina. 5 U Hevronu carova nad Judom sedam godina i šest meseci; a u Jerusalimu carova trideset i tri godine nad svim Izrailjem i Judom. 6 A car otide sa svojim ljudima u Jerusalim na Jevuseje, koji življahu u onoj zemlji. I oni rekoše Davidu govoreći: Nećeš ući ovamo dok ne uzmeš slepe i hrome, hoteći kazati: Neće ući ovamo David. 7 Ali David uze kulu Sion, to je grad Davidov. 8 Jer reče David u onaj dan: Ko god pobije Jevuseje i dođe do jaza, i do slepih i hromih, na koje mrzi duša Davidova, biće vojvoda. Zato se kaže: Slepi i hromi da ne ulaze u ovu kuću. 9 I sede David u kuli, i nazva je gradom Davidovim: i pogradi je David unaokolo od Milona i unutra. 10 I David jednako napredovaše, jer Gospod Bog nad vojskama beše s njim. 11 I Harim car tirski posla poslanike k Davidu, i kedrovih drva i drvodelja i kamenara, i sagradiše kuću Davidu. 12 I razume David da ga je Gospod utvrdio za cara nad Izrailjem, i da je uzvisio carstvo njegovo radi naroda svog Izrailja. 13 I uze David još inoča i žena iz Jerusalima, pošto dođe iz Hevrona; i rodi se Davidu još sinova i kćeri. 14 I ovo su imena onih koji mu se rodiše u Jerusalimu: Samuja i Sovav i Natan i Solomun, 15 i Jevar i Elisuja i Nafig i Jafija, 16 i Elisama i Elijada i Elifalet. 17 A Filisteji čuvši da su pomazali Davida za cara nad Izrailjem, iziđoše svi Filisteji da traže Davida; a David čuvši to, otide u kulu. 18 I Filisteji došavši raširiše se po dolini rafajskoj. 19 Tada David upita Gospoda govoreći: Hoću li izaći na Filisteje? Hoćeš li ih dati u moje ruke? A Gospod reče Davidu: Izađi; doista ću dati Filisteje u tvoje ruke. 20 Tada David dođe u Val-Ferasim, i pobi ih onde, i reče: Prodre Gospod neprijatelje moje preda mnom kao kad voda prodire. Otuda se prozva ono mesto Val-Ferasim. 21 I ostaviše onde lažne bogove svoje; a David i ljudi njegovi odnesoše ih. 22 I opet nanovo dođoše Filisteji, i raširiše se u dolini rafajskoj. 23 I David upita Gospoda, koji reče: Ne idi pred njih, nego im zađi za leđa, pa udari na njih prema dudovima. 24 Pa kad čuješ da zašušti po vrhovima od dudova, onda se kreni, jer će onda poći Gospod pred tobom da pobije vojsku filistejsku. 25 I David učini tako kako mu zapovedi Gospod, i pobi Filisteje od Gavaje do Gezera.