Acts 2 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

21 I kad se navrši pedeset dana behu zajedno svi apostoli jednodušno. 2 I ujedanput postade huka s neba kao duvanje silnog vetra, i napuni svu kuću gde seđahu; 3 i pokazaše im se razdeljeni jezici kao ognjeni; i sede po jedan na svakog od njih. 4 I napuniše se svi Duha Svetog, i stadoše govoriti drugim jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu. 5 A u Jerusalimu stajahu Jevreji ljudi pobožni iz svakog naroda koji je pod nebom. 6 A kad postade ovaj glas, skupi se narod, i smete se: jer svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom. 7 I divljahu se i čuđahu se govoreći jedan drugom: Nisu li ovo sve Galilejci što govore? 8 Pa kako mi čujemo svaki svoj jezik u kome smo se rodili? 9 Parćani, i Miđani, i Elamljani, i koji smo iz Mesopotamije, i iz Judeje i Kapadokije, i iz Ponta i Azije, 10 i iz Frigije i Pamfilije, iz Misira i krajeva livijskih kod Kirine, i putnici iz Rima, i Judejci i došljaci, 11 Krićani i Arapi, čujemo gde oni govore našim jezicima veličine Božje. 12 I divljahu se svi i ne mogahu se načuditi govoreći jedan drugom: Šta će dakle ovo biti? 13 A drugi podsmevajući se govorahu: Nakitili su se vina. 14 A Petar stade sa jedanaestoricom i podiže glas svoj i reče im: Ljudi Judejci i vi svi koji živite u Jerusalimu! Ovo da vam je na znanje, i čujte reči moje. 15 Jer ovi nisu pijani kao što vi mislite, jer je tek treći sat dana; 16 nego je ovo ono što kaza prorok Joilo: 17 I biće u poslednje dane, govori Gospod, izliću od Duha svog na svako telo, i proreći će sinovi vaši i kćeri vaše, i mladići vaši videće utvare i starci vaši sniće snove; 18 Jer ću na sluge svoje i na sluškinje svoje u te dane izliti od Duha svog, i proreći će. 19 I daću čudesa gore na nebu i znake dole na zemlji: krv i oganj i pušenje dima. 20 Sunce će se pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego dođe veliki i slavni dan Gospodnji. 21 I biće da će se svaki spasti koji prizove ime Gospodnje. 22 Ljudi Izrailjci! Poslušajte reči ove: Isusa Nazarećanina, čoveka od Boga potvrđenog među vama silama i čudesima i znacima koje učini Bog preko Njega među vama, kao što i sami znate, 23 ovog određenim savetom i promislom Božjim predana primivši, preko ruku bezakonika prikovaste i ubiste; 24 kog Bog podiže, razrešivši veze smrtne, kao što ne beše moguće da Ga one drže. 25 Jer David govori za Njega: Gospoda jednako gledah pred sobom: jer je s desne strane mene, da se ne pomaknem; 26 Zato se razveseli srce moje, i obradova se jezik moj, pa još i telo moje počivaće u nadi; 27 Jer nećeš ostaviti dušu moju u paklu, niti ćeš dati da Svetac Tvoj vidi truljenje. 28 Pokazao si mi puteve života: napunićeš me veselja s licem svojim. 29 Ljudi braćo! Neka je slobodno kazati vam upravo za starešinu Davida da i umre, i ukopan bi, i grob je njegov među nama do ovog dana. 30 Prorok dakle budući, i znajući da mu se Bog kletvom kle od roda bedara njegovih po telu podignuti Hrista, i posaditi Ga na prestolu njegovom, 31 predvidevši govori za vaskrsenje Hristovo da se ne ostavi duša Njegova u paklu, ni telo Njegovo vide truljenje. 32 Ovog Isusa vaskrse Bog, čemu smo mi svi svedoci. 33 Desnicom dakle Božjom podiže se, i obećanje Svetog Duha primivši od Oca, izli ovo što vi sad vidite i čujete. 34 Jer David ne iziđe na nebesa, nego sam govori: Reče Gospod Gospodu mom: Sedi meni s desne strane, 35 Dok položim neprijatelje Tvoje podnožje nogama Tvojim. 36 Tvrdo dakle neka zna sav dom Izrailjev da je i Gospodom i Hristom Bog učinio ovog Isusa koga vi raspeste. 37 A kad čuše, ražali im se u srcu, i rekoše Petru i ostalim apostolima: Šta ćemo činiti, ljudi braćo? 38 A Petar im reče: Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje greha; i primićete dar Svetog Duha; 39 jer je za vas obećanje i za decu vašu, i za sve daleke koje će god dozvati Gospod Bog naš. 40 I drugim mnogim rečima svedočaše, i moljaše ih govoreći: Spasite se od ovog pokvarenog roda. 41 Koji dakle rado primiše reč njegovu krstiše se; i pristade u taj dan oko tri hiljade duša. 42 I ostaše jednako u nauci apostolskoj, i u zajednici, i u lomljenju hleba, i u molitvama. 43 I uđe strah u svaku dušu; jer apostoli činiše mnoga čudesa i znake u Jerusalimu. 44 A svi koji verovaše behu zajedno, i imahu sve zajedno. 45 I tečevinu i imanje prodavahu i razdavahu svima kao što ko trebaše. 46 I svaki dan behu jednako jednodušno u crkvi, i lomljahu hleb po kućama, i primahu hranu s radošću i u prostoti srca, 47 hvaleći Boga, i imajući milost u sviju ljudi. A Gospod svaki dan umnožavaše društvo onih koji se spasavahu.