Job 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

51 Zovi; hoće li ti se ko odazvati? I kome ćeš se između svetih obratiti? 2 Doista bezumnog ubija gnev, i ludog usmrćuje srdnja. 3 Ja videh bezumnika gde se ukorenio; ali odmah prokleh stan njegov. 4 Sinovi su njegovi daleko od spasenja i satiru se na vratima a nema ko da izbavi. 5 Letinu njegovu jede gladni i ispred trnja kupi je, i lupež ždere blago njihovo. 6 Jer muka ne izlazi iz praha niti nevolja iz zemlje niče. 7 Nego se čovek rađa na nevolju, kao što iskre iz ugljevlja uzleću u vis. 8 Ali ja bih Boga tražio, i pred Boga bih izneo stvar svoju, 9 Koji čini stvari velike i neispitive, divne, kojima nema broja; 10 Koji spušta dažd na zemlju i šalje vodu na polja; 11 Koji podiže ponižene, i žalosne uzvišuje k spasenju; 12 Koji rasipa misli lukavih da ruke njihove ne svrše ništa; 13 Koji hvata mudre u njihovom lukavstvu, i nameru opakih obara; 14 Danju nailaze na mrak, i u podne pipaju kao po noći. 15 On izbavlja ubogog od mača, od usta njihovih i od ruke silnog. 16 Tako ima nadanja siromahu, a zloća zatiskuje usta svoja. 17 Gle, blago čoveku koga Bog kara; i zato ne odbacuj karanje Svemogućeg. 18 Jer On zadaje rane, i zavija; On udara, i ruke Njegove isceljuju. 19 Iz šest nevolja izbaviće te; ni u sedmoj neće te se zlo dotaći. 20 U gladi izbaviće te od smrti i u ratu od mača. 21 Kad jezik šiba, bićeš sakriven, niti ćeš se bojati pustoši kad dođe. 22 Smejaćeš se pustoši i gladi, niti ćeš se bojati zverja zemaljskog. 23 Jer ćeš s kamenjem poljskim biti u veri, i zverje će poljsko biti u miru s tobom. 24 I videćeš da je mir u šatoru tvom, kućićeš kuću svoju i nećeš se prevariti. 25 Videćeš kako će ti se umnožiti seme tvoje, i porod će tvoj biti kao trava na zemlji. 26 Star ćeš otići u grob kao što se žito snosi u stog u svoje vreme. 27 Eto, razgledasmo to, tako je; poslušaj i razumi.