Job 3 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Latin script)

31 Potom otvori usta svoja Jov i stade kleti dan svoj. 2 I progovorivši Jov reče: 3 Ne bilo dana u koji se rodih, i noći u kojoj rekoše: Rodi se detić! 4 Bio taj dan tama, ne gledao ga Bog ozgo, i ne osvetljavala ga svetlost! 5 Mrak ga zaprznio i sen smrtni, oblak ga obastirao, bio strašan kao najgori dani! 6 Noć onu osvojila tama, ne radovala se među danima godišnjim, ne brojala se u mesece! 7 Gle, noć ona bila pusta, pevanja ne bilo u njoj! 8 Kleli je koji kunu dane, koji su gotovi probuditi krokodila! 9 Potamnele zvezde u sumračje njeno, čekala videlo i ne dočekala ga, i ne videla zori trepavica; 10 Što mi nije zatvorila vrata od utrobe i nije sakrila muku od mojih očiju. 11 Zašto ne umreh u utrobi? Ne izdahnuh izlazeći iz utrobe? 12 Zašto me prihvatiše kolena? Zašto sise, da sem? 13 Jer bih sada ležao i počivao; spavao bih, i bio bih miran, 14 S carevima i savetnicima zemaljskim, koji zidaše sebi pustoline, 15 Ili s knezovima, koji imaše zlata, i kuće svoje puniše srebra. 16 Ili zašto ne bih kao nedonošče sakriveno, kao dete koje ne ugleda videla? 17 Onde bezbožnici prestaju dosađivati, i onde počivaju iznemogli, 18 I sužnji se odmaraju i ne čuju glas nastojnikov. 19 Mali i veliki onde je, i rob slobodan od svog gospodara. 20 Zašto se daje videlo nevoljniku i život onima koji su tužnog srca, 21 Koji čekaju smrt a nje nema, i traže je većma nego zakopano blago, 22 Koji igraju od radosti i vesele se kad nađu grob? 23 Čoveku, kome je put sakriven i kog je Bog zatvorio odsvuda? 24 Jer pre jela mog dolazi uzdah moj, i kao voda razliva se jauk moj. 25 Jer čega se bojah dođe na mene, i čega se strašah zadesi me. 26 Ne počivah niti imah mira niti se odmarah, i opet dođe strahota.