2 Kings · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
2 Kings 6 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 А синови пророчки рекоше Јелисију: Гле, место где седимо пред тобом тесно нам је.
1 LOS hijos de los profetas dijeron á Eliseo: He aquí, el lugar en que moramos contigo nos es estrecho.
1 The sons of the prophets said to Elisha, “See now, the place where we live and meet with you is too small for us.
2 Него хајде да отидемо на Јордан, па да узмемо онде сваки по брвно и начинимо онде место где ћемо боравити. А он рече: Идите.
2 Vamos ahora al Jordán, y tomemos de allí cada uno una viga, y hagámonos allí lugar en que habitemos. Y él dijo: Andad.
2 Please let us go to the Jordan, and each man take a beam from there, and let’s make us a place there, where we may live.” He answered, “Go!”
3 А један рече: Буди вољан, пођи и ти са слугама својим. А он рече: Хоћу.
3 Y dijo uno: Rogámoste que quieras venir con tus siervos. Y él respondió: Yo iré.
3 One said, “Please be pleased to go with your servants.” He answered, “I will go.”
4 И тако пође с њима. И дошавши на Јордан секоше дрва.
4 Fuése pues con ellos; y como llegaron al Jordán, cortaron la madera.
4 So he went with them. When they came to the Jordan, they cut down wood.
5 А кад један од њих сечаше дрво, паде му секира у воду; а он повика говорећи: Авај господару, још је у наруч узета.
5 Y aconteció que derribando uno un árbol, cayósele el hacha en el agua; y dió voces, diciendo: ¡Ah, señor mío, que era emprestada!
5 But as one was cutting down a tree, the ax head fell into the water. Then he cried out and said, “Alas, my master! For it was borrowed.”
6 А човек Божји рече му: Где је пала? А кад му показа место, он одсече дрво и баци га онамо, и учини те секира исплива.
6 Y el varón de Dios dijo: ¿Dónde cayó? Y él le mostró el lugar. Entonces cortó él un palo, y echólo allí; é hizo nadar el hierro.
6 The man of God asked, “Where did it fall?” He showed him the place. He cut down a stick, threw it in there, and made the iron float.
7 А он рече: Узми је. И човек пружи руку, те је узе.
7 Y dijo: Tómalo. Y él tendió la mano, y tomólo.
7 He said, “Take it.” So he put out his hand and took it.
8 А кад цар сирски војеваше на Израиља, већаше са слугама својим, и рече: Ту и ту нека стане војска моја.
8 Tenía el rey de Siria guerra contra Israel, y consultando con sus siervos, dijo: En tal y tal lugar estará mi campamento.
8 Now the king of Syria was at war against Israel; and he took counsel with his servants, saying, “My camp will be in such and such a place.”
9 А човек Божји посла к цару Израиљевом и поручи: Чувај се да не идеш онуда, јер су онде Сирци у заседи.
9 Y el varón de Dios envió á decir al rey de Israel: Mira que no pases por tal lugar, porque los Siros van allí.
9 The man of God sent to the king of Israel, saying, “Beware that you not pass this place, for the Syrians are coming down there.”
10 И цар Израиљев посла на оно место, за које рече човек Божји и опомену га, те се чуваше. И то не би једанпут ни двапута.
10 Entonces el rey de Israel envió á aquel lugar que el varón de Dios había dicho y amonestádole; y guardóse de allí, no una vez ni dos.
10 The king of Israel sent to the place which the man of God told him and warned him of; and he saved himself there, not once or twice.
11 И смути се срце цару сирском зато, и сазвавши слуге своје рече им: Хоћете ли ми казати ко од наших доказује цару Израиљевом?
11 Y el corazón del rey de Siria fué turbado de esto; y llamando á sus siervos, díjoles: ¿No me declararéis vosotros quién de los nuestros es del rey de Israel?
11 The king of Syria’s heart was very troubled about this. He called his servants, and said to them, “Won’t you show me which of us is for the king of Israel?”
12 А један од слуга његових рече му: Нико, царе господару мој; него Јелисије пророк у Израиљу доказује цару Израиљевом речи које говориш у ложници својој.
12 Entonces uno de los siervos dijo: No, rey señor mío; sino que el profeta Eliseo está en Israel, el cual declara al rey de Israel las palabras que tú hablas en tu más secreta cámara.
12 One of his servants said, “No, my lord, O king; but Elisha, the prophet who is in Israel, tells the king of Israel the words that you speak in your bedroom.”
13 Тада рече: Идите, видите где је, да пошаљем да га ухвате. И јавише му говорећи: Ено га у Дотану.
13 Y él dijo: Id, y mirad dónde está, para que yo envíe á tomarlo. Y fuéle dicho: He aquí él está en Dothán.
13 He said, “Go and see where he is, that I may send and get him.” He was told, “Behold, he is in Dothan.”
14 И посла онамо коње и кола с великом војском; и они дошавши ноћу опколише град.
14 Entonces envió el rey allá gente de á caballo, y carros, y un grande ejército, los cuales vinieron de noche, y cercaron la ciudad.
14 Therefore he sent horses, chariots, and a great army there. They came by night and surrounded the city.
15 А ујутру, слуга човека Божијег уставши изађе, а то војска око града и коњи и кола. И рече му слуга: Јаох господару, шта ћемо сад?
15 Y levantándose de mañana el que servía al varón de Dios, para salir, he aquí el ejército que tenía cercada la ciudad, con gente de á caballo y carros. Entonces su criado le dijo: ¡Ah, señor mío! ¿qué haremos?
15 When the servant of the man of God had risen early and gone out, behold, an army with horses and chariots was around the city. His servant said to him, “Alas, my master! What shall we do?”
16 А он му рече: Не бој се, јер је више наших него њихових.
16 Y él le dijo: No hayas miedo: porque más son los que están con nosotros que los que están con ellos.
16 He answered, “Don’t be afraid, for those who are with us are more than those who are with them.”
17 И помоли се Јелисије говорећи: Господе, отвори му очи да види. И Господ отвори очи момку, те виде, а то гора пуна коња и кола огњених око Јелисија.
17 Y oró Eliseo, y dijo: Ruégote, oh Jehová, que abras sus ojos para que vea. Entonces Jehová abrió los ojos del mozo, y miró: y he aquí que el monte estaba lleno de gente de á caballo, y de carros de fuego alrededor de Eliseo.
17 Elisha prayed, and said, “Yahweh, please open his eyes, that he may see.” Yahweh opened the young man’s eyes, and he saw; and behold, the mountain was full of horses and chariots of fire around Elisha.
18 А кад пођоше Сирци к њему, помоли се Јелисије Господу и рече: Ослепи овај народ. И ослепи их по речи Јелисијевој.
18 Y luego que los [Siros] descendieron á él, oró Eliseo á Jehová, y dijo: Ruégote que hieras á esta gente con ceguedad. E hiriólos con ceguedad, conforme al dicho de Eliseo.
18 When they came down to him, Elisha prayed to Yahweh, and said, “Please strike this people with blindness.” He struck them with blindness according to Elisha’s word.
19 Тада им рече Јелисије: Није ово пут, није ово град; ходите за мном и одвешћу вас човеку ког тражите. И одведе их у Самарију.
19 Después les dijo Eliseo: No es este el camino, ni es esta la ciudad; seguidme, que yo os guiaré al hombre que buscáis. Y guiólos á Samaria.
19 Elisha said to them, “This is not the way, neither is this the city. Follow me, and I will bring you to the man whom you seek.” He led them to Samaria.
20 А кад дођоше у Самарију, рече Јелисије: Господе, отвори им очи да виде. И Господ им отвори очи, и видеше, а то беху усред Самарије.
20 Y así que llegaron á Samaria, dijo Eliseo: Jehová, abre los ojos de éstos, para que vean. Y Jehová abrió sus ojos, y miraron, y halláronse en medio de Samaria.
20 When they had come into Samaria, Elisha said, “Yahweh, open these men’s eyes, that they may see.” Yahweh opened their eyes, and they saw; and behold, they were in the middle of Samaria.
21 А цар Израиљев рече Јелисију кад их угледа: Хоћу ли бити, хоћу ли бити, оче мој?
21 Y cuando el rey de Israel los hubo visto, dijo á Eliseo: ¿Herirélos, padre mío?
21 The king of Israel said to Elisha, when he saw them, “My father, shall I strike them? Shall I strike them?”
22 А он рече: Немој бити; еда ли ћеш оне побити које заробиш мачем својим и луком својим? Изнеси им хлеба и воде нека једу и пију, па онда нека иду господару свом.
22 Y él le respondió: No los hieras; ¿herirías tú á los que tomaste cautivos con tu espada y con tu arco? Pon delante de ellos pan y agua, para que coman y beban, y se vuelvan á sus señores.
22 He answered, “You shall not strike them. Would you strike those whom you have taken captive with your sword and with your bow? Set bread and water before them, that they may eat and drink, then go to their master.”
23 И уготови им гозбу велику; те једоше и пише; па их отпусти, а они отидоше господару свом; и отада не долазише чете сирске у земљу Израиљеву.
23 Entonces les fué aparejada grande comida: y como hubieron comido y bebido, enviólos, y ellos se volvieron á su señor. Y nunca más vinieron cuadrillas de Siria á la tierra de Israel.
23 He prepared a great feast for them. After they ate and drank, he sent them away and they went to their master. So the bands of Syria stopped raiding the land of Israel.
24 А после тога Вен-Адад, цар сирски скупи сву војску своју, и изађе и опколи Самарију.
24 Después de esto aconteció, que Ben-adad rey de Siria juntó todo su ejército, y subió, y puso cerco á Samaria.
24 After this, Benhadad king of Syria gathered all his army, and went up and besieged Samaria.
25 И наста велика глад у Самарији, јер гле, беше опкољена толико да глава магарећа беше за осамдесет сикала сребра, а четврт кава голубињег кала за пет сикала сребра.
25 Y hubo grande hambre en Samaria, teniendo ellos cerco sobre ella; tanto, que la cabeza de un asno era vendida por ochenta [piezas] de plata, y la cuarta de un cabo de estiércol de palomas por cinco [piezas] de plata.
25 There was a great famine in Samaria. Behold, they besieged it until a donkey’s head was sold for eighty pieces of silver, and the fourth part of a kab of dove’s dung for five pieces of silver.
26 И кад цар иђаше по зидовима, једна жена повика к њему говорећи: Помагај, царе господару!
26 Y pasando el rey de Israel por el muro, una mujer le dió voces, y dijo: Salva, rey señor mío.
26 As the king of Israel was passing by on the wall, a woman cried to him, saying, “Help, my lord, O king!”
27 А он рече: Господ ти не помаже, како ћу ти ја помоћи? С гумна ли, или из каце?
27 Y él dijo: Si no te salva Jehová, ¿de dónde te tengo de salvar yo? ¿del alfolí, ó del lagar?
27 He said, “If Yahweh doesn’t help you, where could I get help for you? From the threshing floor, or from the wine press?”
28 Још јој рече цар: Шта ти је? А она рече: Ова жена рече ми: Дај сина свог да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.
28 Y díjole el rey: ¿Qué tienes? Y ella respondió: Esta mujer me dijo: Da acá tu hijo, y comámoslo hoy, y mañana comeremos el mío.
28 Then the king asked her, “What is your problem?” She answered, “This woman said to me, ‘Give your son, that we may eat him today, and we will eat my son tomorrow.’
29 И скувасмо сина мог и поједосмо га, а сутрадан рекох јој: Дај сина свог да га поједемо. Али она сакри свог сина.
29 Cocimos pues mi hijo, y le comimos. El día siguiente yo le dije: Da acá tu hijo, y comámoslo. Mas ella ha escondido su hijo.
29 So we boiled my son and ate him; and I said to her on the next day, ‘Give up your son, that we may eat him;’ and she has hidden her son.”
30 А кад цар чу речи женине, раздре хаљине своје; и кад иђаше по зиду, виде народ где кострет беше оздо на телу његовом.
30 Y como el rey oyó las palabras de aquella mujer, rasgó sus vestidos, y pasó [así] por el muro: y llegó á ver el pueblo el saco que traía interiormente sobre su carne.
30 When the king heard the words of the woman, he tore his clothes. Now he was passing by on the wall, and the people looked, and behold, he had sackcloth underneath on his body.
31 Тада рече цар: Тако да ми учини Бог и тако да дода ако глава Јелисија сина Сафатовог остане данас на њему.
31 Y él dijo: Así me haga Dios, y así me añada, si la cabeza de Eliseo hijo de Saphat quedare sobre él hoy.
31 Then he said, “God do so to me, and more also, if the head of Elisha the son of Shaphat stays on him today.”
32 А Јелисије сеђаше у својој кући, и старешине сеђаху код њега. И посла цар једног од оних што стајаху пред њим; а док још не дође послани к њему, он рече старешинама: Видите ли где онај крвнички син посла да ми одсече главу? Гледајте кад дође послани, закључајте врата, и одбијте га од врата; ето, и бахат ногу господара његовог за њим.
32 Estaba á la sazón Eliseo sentado en su casa, y con él estaban sentados los ancianos: y el rey envió á él un hombre. Mas antes que el mensajero viniese á él, dijo él á los ancianos: ¿No habéis visto cómo este hijo del homicida me envía á quitar la cabeza? Mirad pues, y cuando viniere el mensajero, cerrad la puerta, é impedidle la entrada: ¿no viene tras él el ruido de los pies de su amo?
32 But Elisha was sitting in his house, and the elders were sitting with him. Then the king sent a man from before him; but before the messenger came to him, he said to the elders, “Do you see how this son of a murderer has sent to take away my head? Behold, when the messenger comes, shut the door, and hold the door shut against him. Isn’t the sound of his master’s feet behind him?”
33 И док још говораше с њима, гле, послани дође к њему, и рече; гле, ово је зло од Господа; чему ћу се још надати од Господа?
33 Aun estaba él hablando con ellos, y he aquí el mensajero que descendía á él; y dijo: Ciertamente este mal de Jehová viene. ¿Para qué tengo de esperar más á Jehová?
33 While he was still talking with them, behold, the messenger came down to him. Then he said, “Behold, this evil is from Yahweh. Why should I wait for Yahweh any longer?”
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Ben-hadad
King of Aram who besieged Samaria with thirty-two kings, was spared and made a treaty by Ahab, later besieged Samaria again, and was smothered by Hazael while sick.
Cited in the guide: 1 Kings 20:1; 1 Kings 20:34; 2 Kings 6:24
Cross references (33)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 2 Kings 2:3; Isaiah 54:2–3; 1 Samuel 19:20; 1 Kings 20:35; Joshua 17:14
- 2 1 Corinthians 9:6; 1 Timothy 6:6; 1 Thessalonians 2:9; Acts 18:3; 2 Thessalonians 3:8
- 3 Judges 4:8; 2 Kings 5:23; Judges 19:6; Job 6:28
- 4 Deuteronomy 19:5; Deuteronomy 29:11
- 5 2 Kings 6:15; Ecclesiastes 10:10; Revelation 18:10; 2 Kings 3:10; Psalm 37:21
- 6 2 Kings 2:21; Mark 8:23–25; Exodus 15:25; 2 Kings 4:41; Mark 7:33–34
- 7 2 Kings 4:36; 2 Kings 4:7; Exodus 4:4; Luke 7:15; Acts 9:41
- 8 2 Kings 6:24; Proverbs 20:18; Proverbs 21:30; 1 Kings 22:31; Job 5:12–13
- 9 Amos 3:7; 2 Kings 4:27; Revelation 1:1; 2 Kings 6:12; 1 Kings 20:13
- 10 Amos 7:1–6; 2 Kings 5:14; Acts 27:24; Hebrews 11:7; Exodus 9:20–21
- 11 1 Samuel 22:8; Isaiah 57:20–21; Psalm 48:4–5; 1 Samuel 28:21; Job 18:7–11
- 12 Daniel 2:28–30; Amos 3:7; Daniel 2:22–23; 2 Kings 6:9–10; Ecclesiastes 10:20
- 13 Genesis 37:17; John 11:47–53; Acts 23:12–27; Psalm 37:12–14; Psalm 37:32–33
- 14 2 Kings 18:17; Matthew 26:55; 1 Samuel 24:2; John 18:3–6; 1 Samuel 23:26
- 15 Matthew 8:26; 2 Chronicles 20:12; Exodus 24:13; Psalm 53:5; 2 Kings 6:5
- 16 Romans 8:31; Isaiah 41:10–14; 1 John 4:4; 2 Chronicles 32:7–8; Acts 18:9–10
- 17 Psalm 68:17; Psalm 34:7; Zechariah 6:1–7; Hebrews 1:14; Acts 26:18
- 18 Acts 13:11; John 12:40; Genesis 19:11; Job 5:14; John 9:39
- 19 2 Samuel 16:18–19; Mark 8:34; Matthew 16:24; Luke 24:16; Luke 9:23
- 20 2 Kings 6:17; Luke 24:31; Luke 16:23; Judges 20:40–42
- 21 2 Kings 5:13; 2 Kings 8:9; 2 Kings 2:12; 1 Samuel 24:19; 1 Samuel 24:4
- 22 Genesis 48:22; Romans 12:20–21; Hosea 2:18; Deuteronomy 20:11–16; 2 Chronicles 28:8–15
- 23 2 Kings 5:2; 2 Kings 24:2; Luke 6:35; 2 Kings 6:8–9; Luke 10:29–37
- 24 1 Kings 20:1; 2 Kings 17:5; 1 Kings 22:31; Ecclesiastes 9:14; Deuteronomy 28:52
- 25 Jeremiah 52:6; Jeremiah 14:18; 2 Kings 6:28–29; Jeremiah 14:13–15; Jeremiah 32:24
- 26 2 Samuel 14:4; Isaiah 10:3; Luke 18:3; Acts 21:28
- 27 Psalm 118:8–9; Psalm 124:1–3; Psalm 146:3; Psalm 62:8; Jeremiah 17:5
- 28 2 Samuel 14:5; Leviticus 26:29; Judges 18:23; Lamentations 4:10; Luke 23:29
- 29 Deuteronomy 28:53; Leviticus 26:29; Deuteronomy 28:57; 1 Kings 3:26; Isaiah 66:13
- 30 1 Kings 21:27; Isaiah 58:5–7; 2 Kings 5:7; 2 Kings 19:1
- 31 Ruth 1:17; 1 Kings 19:2; Acts 23:12–13; Jeremiah 38:4; 1 Kings 2:23
- 32 Ezekiel 14:1; Ezekiel 8:1; Ezekiel 20:1; 1 Kings 18:4; 1 Kings 18:13–14
- 33 Job 2:9; Isaiah 8:21; Isaiah 50:10; Psalm 37:9; Job 1:21
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
And he cut down a tree, and cast it in there, and the iron floated." This was a sign that souls should be borne aloft (anagoges psuchon) through the instrumentality of wood, upon which He suffered who can lead those souls aloft that follow His ascension.