Acts · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Acts 11 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
1 А чуше и апостоли и браћа који беху у Јудеји да и незнабошци примише реч Божју.
1 Y OYERON los apóstoles y los hermanos que estaban en Judea, que también los Gentiles habían recibido la palabra de Dios.
2 И кад изиђе Петар у Јерусалим, препираху се с њим који беху из обрезања,
2 Y como Pedro subió á Jerusalem, contendían contra él los que eran de la circuncisión,
3 говорећи: Ушао си к људима који нису обрезани, и јео си с њима.
3 Diciendo: ¿Por qué has entrado á hombres incircuncisos, y has comido con ellos?
4 А Петар почевши казиваше им редом говорећи:
4 Entonces comenzando Pedro, les declaró por orden [lo pasado], diciendo:
5 Ја бејах у граду Јопи на молитви, и дошавши изван себе видех утвару, где силази суд некакав као велико платно на четири рогља и спушта се с неба, и дође до преда ме.
5 Estaba yo en la ciudad de Joppe orando, y vi en rapto de entendimiento una visión: un vaso, como un gran lienzo, que descendía, que por los cuatro cabos era abajado del cielo, y venía hasta mí.
6 Погледавши у њ опазих и видех четвороножна земаљска, и звериње и бубине и птице небеске.
6 En el cual como puse los ojos, consideré y vi animales terrestres de cuatro pies, y fieras, y reptiles, y aves del cielo.
7 А чух глас који ми говори: Устани, Петре! Покољи и поједи.
7 Y oí una voz que me decía: Levántate, Pedro, mata y come.
8 А ја рекох: Нипошто Господе! Јер ништа погано и нечисто никад не уђе у уста моја.
8 Y dije: Señor, no; porque ninguna cosa común ó inmunda entró jamás en mi boca.
9 А глас ми одговори другом с неба говорећи: Шта је Бог очистио ти не погани.
9 Entonces la voz me respondió del cielo segunda vez: Lo que Dios limpió, no lo llames tú común.
10 А ово би трипут; и узе се опет све на небо.
10 Y esto fué hecho por tres veces: y volvió todo á ser tomado arriba en el cielo.
11 И гле, одмах три човека сташе пред кућом у којој бејах, послани из Ћесарије к мени.
11 Y he aquí, luego sobrevinieron tres hombres á la casa donde yo estaba, enviados á mí de Cesarea.
12 А Дух ми рече да идем с њима не премишљајући ништа. А дођоше са мном и ово шест браће, и уђосмо у кућу човекову.
12 Y el Espíritu me dijo que fuese con ellos sin dudar. Y vinieron también conmigo estos seis hermanos, y entramos en casa de un varón,
13 И каза нам како виде анђела у кући својој који је стао и казао му: Пошљи људе у Јопу и дозови Симона прозваног Петра,
13 El cual nos contó cómo había visto un ángel en su casa, que se paró, y le dijo: Envía á Joppe, y haz venir á un Simón que tiene por sobrenombre Pedro;
14 који ће ти казати речи којима ћеш се спасти ти и сав дом твој.
14 El cual te hablará palabras por las cuales serás salvo tú, y toda tu casa.
15 А кад ја почех говорити сиђе Дух Свети на њих, као и на нас у почетку.
15 Y como comencé á hablar, cayó el Espíritu Santo sobre ellos también, como sobre nosotros al principio.
16 Онда се опоменух речи Господње како говораше: Јован је крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим.
16 Entonces me acordé del dicho del Señor, como dijo: Juan ciertamente bautizó en agua; mas vosotros seréis bautizados en Espíritu Santo.
17 Кад им дакле Бог даде једнак дар као и нама који верујемо Господа свог Исуса Христа; ја ко бејах да би могао забранити Богу?
17 Así que, si Dios les dió el mismo don también como á nosotros que hemos creído en el Señor Jesucristo, ¿quién era yo que pudiese estorbar á Dios?
18 А кад чуше ово, умукоше, и хваљаху Бога говорећи: Дакле и незнабошцима Бог даде покајање за живот.
18 Entonces, oídas estas cosas, callaron, y glorificaron á Dios, diciendo: De manera que también á los Gentiles ha dado Dios arrepentimiento para vida.
19 А они што се расејаше од невоље која поста за Стефана, прођоше тја до Финикије и Кипра и Антиохије, ником не говорећи реч до самим Јеврејима.
19 Y los que habían sido esparcidos por causa de la tribulación que sobrevino en tiempo de Esteban, anduvieron hasta Fenicia, y Cipro, y Antioquía, no hablando á nadie la palabra, sino sólo á los Judíos.
20 А неки од њих беху Кипрани и Киринци, који ушавши у Антиохију говораху Грцима проповедајући јеванђеље о Господу Исусу.
20 Y de ellos había unos varones Ciprios y Cirenenses, los cuales como entraron en Antioquía, hablaron á los Griegos, anunciando el evangelio del Señor Jesús.
21 И беше рука Божија с њима; и много их вероваше и обратише се ка Господу.
21 Y la mano del Señor era con ellos: y creyendo, gran número se convirtió al Señor.
22 А дође реч о њима до ушију цркве која беше у Јерусалиму; и послаше Варнаву да иде тја до Антиохије;
22 Y llegó la fama de estas cosas á oídos de la iglesia que estaba en Jerusalem: y enviaron á Bernabé que fuese hasta Antioquía.
23 који дошавши и видевши благодат Божју, обрадова се, и мољаше све да тврдим срцем остану у Господу;
23 El cual, como llegó, y vió la gracia de Dios, regocijóse; y exhortó á todos á que permaneciesen en el propósito del corazón en el Señor.
24 јер беше човек благ и пун Духа Светог и вере. И обрати се многи народ ка Господу.
24 Porque era varón bueno, y lleno de Espíritu Santo y de fe: y mucha compañía fué agregada al Señor.
25 Варнава, пак, изиђе у Тарс да тражи Савла; и кад га нађе, доведе га у Антиохију.
25 Después partió Bernabé á Tarso á buscar á Saulo; y hallado, le trajo á Antioquía.
26 И они се целу годину састајаше онде с црквом, и учише многи народ; и најпре у Антиохији назваше ученике хришћанима.
26 Y conversaron todo un año allí con la iglesia, y enseñaron á mucha gente; y los discípulos fueron llamados Cristianos primeramente en Antioquía.
27 А у те дане сиђоше из Јерусалима пророци у Антиохију.
27 Y en aquellos días descendieron de Jerusalem profetas á Antioquía.
28 И уставши један од њих, по имену Агав, објави глад велику која хтеде бити по васионом свету; који и би за Клаудија ћесара.
28 Y levantándose uno de ellos, llamado Agabo, daba á entender por Espíritu, que había de haber una grande hambre en toda la tierra habitada: la cual hubo en tiempo de Claudio.
29 А од ученика одреди сваки колико који могаше да пошаљу у помоћ браћи која живљаху у Јудеји.
29 Entonces los discípulos, cada uno conforme á lo que tenía, determinaron enviar subsidio á los hermanos que habitaban en Judea:
30 Које и учинише пославши старешинама преко руке Варнавине и Савлове.
30 Lo cual asimismo hicieron, enviándolo á los ancianos por mano de Bernabé y de Saulo.
People & places in this chapter
From this site's family tree and Bible maps, only where those guides cite this chapter.
People
Agabus
A prophet who foretold a great famine in the days of Claudius and later bound his feet and hands with Paul's belt to predict Paul's arrest at Jerusalem.
Cited in the guide: Acts 11:28; Acts 21:10
Barnabas
A Levite from Cyprus named Joseph and nicknamed Barnabas, 'son of encouragement,' who sold a field for the church, brought Saul to the apostles, and traveled with him as a…
Cited in the guide: Acts 4:36; Acts 9:27; Acts 11:22
Claudius
The emperor in whose reign the great famine predicted by Agabus occurred; he ordered all Jews to leave Rome, which brought Aquila and Priscilla to Corinth.
Cited in the guide: Acts 11:28; Acts 18:2
Places
Antioch (Syrian)
The empire's third-largest city and the first major Gentile church — the launching base for Paul's journeys. (Distinct from Pisidian Antioch.)
Cited in the guide: Acts 11:26; Acts 13:1-3; Galatians 2:11
Cross references (29)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 1 Psalm 22:27; Malachi 1:11; Romans 15:7–12; Isaiah 32:15; Acts 14:27
- 2 Acts 10:45; Acts 15:1; Galatians 2:12–14; Acts 21:20–23; Acts 10:9
- 3 Acts 10:28; Galatians 2:12; Luke 15:2; Acts 10:23; 1 Corinthians 5:11
- 4 Luke 1:3; Acts 14:27; Joshua 22:21–31; Proverbs 15:1
- 5 Acts 10:9–32; Amos 8:2; Acts 22:17; Amos 7:4–7; Acts 9:10
- 6 Luke 4:20; Acts 3:4
- 8 Romans 14:14; 1 Corinthians 7:14; Hosea 9:3; Leviticus 10:10; Leviticus 11:47
- 9 Acts 15:9; Hebrews 9:13–14; Acts 10:34–35; Acts 10:28; 1 Timothy 4:5
- 10 John 13:38; John 21:17; Numbers 24:10; 2 Corinthians 12:8
- 11 Acts 9:10–12; Exodus 4:27; Exodus 4:14; Acts 10:17–18
- 12 Acts 8:29; Romans 3:22; 2 Thessalonians 2:2; Acts 10:23; Acts 10:45
- 13 Acts 10:30–32; Acts 10:22; Acts 9:43; Acts 10:3–6; Acts 12:11
- 14 Acts 16:15; Acts 10:22; Acts 16:31–34; Acts 10:2; Genesis 17:7
- 15 Acts 19:6; Acts 10:34–46; Acts 2:2–12; Acts 4:31
- 16 Acts 1:5; Mark 1:8; Proverbs 1:23; Luke 3:16; Matthew 3:11
- 17 Acts 10:47; Romans 9:20–26; Romans 11:34–36; Job 33:13; Acts 15:8–9
- 18 Romans 10:12–13; 2 Corinthians 7:10; Ezekiel 36:26; 2 Timothy 2:25–26; Acts 20:21
- 19 Acts 15:35; Acts 15:3; Acts 21:2; Acts 4:36; Acts 15:22
- 20 Acts 13:1; Matthew 27:32; Ephesians 3:8; Acts 6:9; Acts 2:10
- 21 Acts 2:47; Luke 1:66; Acts 5:14; 1 Thessalonians 1:5; Acts 9:35
- 22 Acts 9:27; Acts 15:22; Acts 8:14; Acts 11:1; 1 Thessalonians 3:6
- 23 1 Corinthians 15:58; Acts 14:22; 1 John 2:28; Acts 13:43; 2 Timothy 3:10
- 24 Acts 5:14; Acts 11:21; Psalm 112:5; Acts 9:31; Acts 6:5
- 25 Acts 9:11; Acts 9:30; Acts 9:27; Acts 21:39
- 26 1 Peter 4:16; Acts 26:28; 1 Peter 4:14; 1 Corinthians 4:17; 1 Corinthians 12:12
- 27 Acts 13:1; 1 Corinthians 12:28; Ephesians 4:11; Matthew 23:34; Acts 15:32
- 28 Acts 21:10; Acts 18:2; Luke 2:1; Luke 3:1; 1 Kings 17:1–16
- 29 2 Corinthians 8:12–14; 2 Corinthians 8:2–4; Galatians 2:10; 1 Corinthians 16:1–2; Romans 15:25–27
- 30 Acts 12:25; Acts 14:23; 1 Timothy 5:17; Acts 15:6; Acts 15:4
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
The persecution turned out to be no slight benefit as "to them that love God all things work together for good." (Rom. viii. 28.) If they had made it their express study how best to establish the Church, they would have done no other thing than this--they dispersed the teachers. Mark in what quarters the preaching was extended.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 11 (1889)
Then the disciples, every one according to his ability, determined to send relief to the elders for the brethren which dwelt in Judæa, which also they did by the hands of Barnabas and Saul." And in the case of the necessaries presented to him, wherewith the same Apostle Paul when setting sail was laden, food seems to have been furnished …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
And ye, when there is a question of precedence, claim to take place of the whole word, forasmuch as our city first crowned itself with the name of Christian; but in the competition of chastity, ye are not ashamed to be behind the rudest cities.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 10 (1888)
For it was in Antioch that the disciples were first called Christians after the Lord's ascension, as we read in the Acts of the Apostles: and certain houses were afterwards called by the new names of hospices and monasteries; but the things themselves existed prior to their names, and are confirmed by religious truth, which also forms their defense against …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)
For although the disciples of Christ were not yet called by such a name,--because it was after His ascension, in Antioch, first that the disciples began to be called Christians, --yet the thing itself, that afterwards assumed such a name, already existed, those who were afterwards called Christians were already disciples; and this common name, like the common faith, they …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 7 (1888)