Skip to the text

Ecclesiastes · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Ecclesiastes 5 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)

Leer en español
About DK
  • Individual translator
  • OT: Masoretic Hebrew (not verified)
  • NT: Textus Receptus
  • Protestant (66 books)
  • Formal (word for word)
  • 1868
  • Public domain

Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings

Notes on this text (3)
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 Чувај ногу своју кад идеш у дом Божји, и приступи да слушаш; то је боље него што безумни дају жртве, јер не знају да зло чине.
1 CUANDO fueres á la casa de Dios, guarda tu pie; y acércate más para oir que para dar el sacrificio de los necios: porque no saben que hacen mal.
1 Guard your steps when you go to God’s house; for to draw near to listen is better than to give the sacrifice of fools, for they don’t know that they do evil.
2 Немој наглити устима својим, и срце твоје да не буде брзо изговорити шта пред Богом, јер је Бог на небу, а ти си на земљи, зато нека буде мало речи твојих.
2 No te des priesa con tu boca, ni tu corazón se apresure á proferir palabra delante de Dios; porque Dios está en el cielo, y tú sobre la tierra: por tanto, sean pocas tus palabras.
2 Don’t be rash with your mouth, and don’t let your heart be hasty to utter anything before God; for God is in heaven, and you on earth. Therefore let your words be few.
3 Јер сан долази од многог посла, а глас безумников од многих речи.
3 Porque de la mucha ocupación viene el sueño, y de la multitud de las palabras la voz del necio.
3 For as a dream comes with a multitude of cares, so a fool’s speech with a multitude of words.
4 Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни.
4 Cuando á Dios hicieres promesa, no tardes en pagarla; porque no se agrada de los insensatos. Paga lo que prometieres.
4 When you vow a vow to God, don’t defer to pay it; for he has no pleasure in fools. Pay that which you vow.
5 Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш.
5 Mejor es que no prometas, que no que prometas y no pagues.
5 It is better that you should not vow, than that you should vow and not pay.
6 Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?
6 No sueltes tu boca para hacer pecar á tu carne; ni digas delante del ángel, que fué ignorancia. ¿Por qué [harás que] Dios se aire á causa de tu voz, y que destruya la obra de tus manos?
6 Don’t allow your mouth to lead you into sin. Don’t protest before the messenger that this was a mistake. Why should God be angry at your voice, and destroy the work of your hands?
7 Јер као што у мноштву снова има таштине, тако и у многим речима; него бој се Бога.
7 Donde los sueños [son] en multitud, también [lo son] las vanidades y muchas las palabras; mas tú teme á Dios.
7 For in the multitude of dreams there are vanities, as well as in many words; but you must fear God.
8 Ако видиш где се чини неправда сиромаху и отима суд и правда у земљи, не чуди се томе, јер виши пази на високог, и има још виших над њима.
8 Si violencias de pobres, y extorsión de derecho y de justicia vieres en la provincia, no te maravilles de esta licencia; porque alto está mirando sobre alto, y [uno] más alto [está] sobre ellos.
8 If you see the oppression of the poor, and the violent taking away of justice and righteousness in a district, don’t marvel at the matter, for one official is eyed by a higher one, and there are officials over them.
9 Али је земља кориснија од свега; и цар њиви служи.
9 Además el provecho de la tierra es para todos: el rey [mismo] está sujeto á los campos.
9 Moreover the profit of the earth is for all. The king profits from the field.
10 Ко љуби новце, неће се наситити новаца; и ко љуби богатство, неће имати користи од њега. И то је таштина.
10 El que ama el dinero, no se hartará de dinero; y el que ama el mucho [tener], no [sacará] fruto. También esto es vanidad.
10 He who loves silver shall not be satisfied with silver, nor he who loves abundance, with increase. This also is vanity.
11 Где је много добра, много је и оних који га једу; па каква је корист од тога господару? Осим што гледа својим очима.
11 Cuando los bienes se aumentan, también se aumentan sus comedores. ¿Qué bien, pues, tendrá su dueño, sino ver[los] con sus ojos?
11 When goods increase, those who eat them are increased; and what advantage is there to its owner, except to feast on them with his eyes?
12 Сладак је сан ономе који ради, јео мало или много; а ситост богатоме не да спавати.
12 Dulce es el sueño del trabajador, ora coma mucho ó poco; mas al rico no le deja dormir la hartura.
12 The sleep of a laboring man is sweet, whether he eats little or much; but the abundance of the rich will not allow him to sleep.
13 Има љуто зло које видех под сунцем: богатство које се чува на зло ономе чије је.
13 Hay una trabajosa enfermedad que he visto debajo del sol: las riquezas guardadas de sus dueños para su mal;
13 There is a grievous evil which I have seen under the sun: wealth kept by its owner to his harm.
14 Јер тако богатство пропадне злом незгодом, те сину ког је родио не остане ништа у руку.
14 Las cuales se pierden en malas ocupaciones, y á los hijos que engendraron nada les queda en la mano.
14 Those riches perish by misfortune, and if he has fathered a son, there is nothing in his hand.
15 Као што је изашао из утробе матере своје наг, тако опет одлази како је дошао; и ништа не узима од труда свог да понесе у руци својој.
15 Como salió del vientre de su madre, desnudo, así se vuelve, tornando como vino; y nada tuvo de su trabajo para llevar en su mano.
15 As he came out of his mother’s womb, naked shall he go again as he came, and shall take nothing for his labor, which he may carry away in his hand.
16 И то је љуто зло што одлази како је дошао; и каква му је корист што се трудио у ветар,
16 Este también es un gran mal, que como vino, así haya de volver. ¿Y de qué le aprovechó trabajar al viento?
16 This also is a grievous evil, that in all points as he came, so shall he go. And what profit does he have who labors for the wind?
17 и свега века свог јео у мраку, и много се бринуо и жалостио и љутио?
17 Demás de esto, todos los días de su vida comerá en tinieblas, con mucho enojo y dolor y miseria.
17 All his days he also eats in darkness, he is frustrated, and has sickness and wrath.
18 Ето, то видех да је добро и лепо човеку да једе и пије и ужива добро од свега труда свог којим се труди под небом за живота свог, који му Бог да, јер му је то део.
18 He aquí pues el bien que yo he visto: Que lo bueno es comer y beber, y gozar uno del bien de todo su trabajo con que se fatiga debajo del sol, todos los días de su vida que Dios le ha dado; porque esta es su parte.
18 Behold, that which I have seen to be good and proper is for one to eat and to drink, and to enjoy good in all his labor, in which he labors under the sun, all the days of his life which God has given him; for this is his portion.
19 И кад коме Бог да богатство и благо, и да му да ужива и узима свој део и да се весели с труда свог, то је дар Божји.
19 Asimismo, á todo hombre á quien Dios dió riquezas y hacienda, y le dió también facultad para que coma de ellas, y tome su parte, y goce su trabajo; esto es don de Dios.
19 Every man also to whom God has given riches and wealth, and has given him power to eat of it, and to take his portion, and to rejoice in his labor—this is the gift of God.
20 Јер се неће много опомињати дана живота свог, јер му Бог даје да му је срце весело.
20 Porque no se acordará mucho de los días de su vida; pues Dios le responderá con alegría de su corazón.
20 For he shall not often reflect on the days of his life, because God occupies him with the joy of his heart.
Cross references (20)

Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.

  1. 1 James 1:19; Hebrews 12:28–29; Proverbs 15:8; 1 Peter 2:1–2; Isaiah 1:12–20
  2. 2 Matthew 6:7; Proverbs 10:19; Isaiah 55:9; Matthew 6:9; Numbers 30:2–5
  3. 3 Proverbs 15:2; Ecclesiastes 10:12–14; Proverbs 10:19; Job 11:2
  4. 4 Numbers 30:2; Matthew 5:33; Deuteronomy 23:21–23; Psalm 76:11; Psalm 66:13–14
  5. 5 Acts 5:4; Deuteronomy 23:22; Proverbs 20:25
  6. 6 James 1:26; 2 John 8; James 3:2; Ecclesiastes 5:1–2; Malachi 2:7
  7. 7 Matthew 12:36; Ecclesiastes 12:13; Ecclesiastes 8:12; Ecclesiastes 5:3; Isaiah 50:10–11
  8. 8 Psalm 12:5; Ecclesiastes 4:1; Ecclesiastes 3:16; 1 Kings 21:19–20; Psalm 58:10–11
  9. 9 Psalm 115:16; 1 Kings 4:7–23; Genesis 1:29–30; Psalm 104:14–15; 1 Chronicles 27:26–31
  10. 10 1 Timothy 6:10; Matthew 6:24; Luke 12:15; Matthew 6:19; Ecclesiastes 4:8
  11. 11 1 John 2:16; Habakkuk 2:13; Psalm 119:36–37; Proverbs 23:5; Ecclesiastes 6:9
  12. 12 Proverbs 3:24; Psalm 4:8; Jeremiah 31:26; Psalm 127:2
  13. 13 Ecclesiastes 6:1–2; Luke 18:22–23; Luke 16:22–23; Genesis 19:14; James 5:1–4
  14. 14 Ecclesiastes 2:26; Haggai 2:16–17; Haggai 1:9; Job 20:15–29; Proverbs 23:5
  15. 15 Psalm 49:17; Job 1:21; 1 Timothy 6:7; Luke 12:20
  16. 16 Proverbs 11:29; Ecclesiastes 1:3; Mark 8:36; Ecclesiastes 5:13; John 6:27
  17. 17 Psalm 127:2; 2 Chronicles 24:24–25; Proverbs 1:27–29; Job 21:25; 1 Corinthians 11:30–32
  18. 18 Ecclesiastes 2:24; Ecclesiastes 3:22; Ecclesiastes 3:12–13; Ecclesiastes 9:7; 1 Timothy 6:17
  19. 19 Deuteronomy 8:18; Ecclesiastes 3:13; Ecclesiastes 6:2; 2 Chronicles 1:12; Ecclesiastes 2:24–26
  20. 20 Isaiah 65:21–24; Psalm 37:16; Isaiah 65:13–14; Psalm 4:6–7; Romans 5:1

Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences