Ezekiel · Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Ezekiel 33 Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
Audio: World English Bible (WEB), read by Winfred W. Henson · About the recordings
Notes on this text (3)
- Chapter divisions follow the Hebrew Bible in Job 39–41, Ezekiel 20–21, Hosea 11–12 and Jonah 1–2 (verse numbers there differ from English Bibles).
- eBible.org's edition in the ekavian pronunciation (e.g. свет, грех); Karadžić and Daničić wrote in ijekavian (свијет, гријех).
- No deuterocanonical books.
DK Serbian Bible: Daničić–Karadžić (Cyrillic)
RV1909 Reina-Valera 1909
WEB World English Bible (Classic, with Deuterocanon)
1 Опет ми дође реч Господња говорећи:
1 Y FUÉ á mí palabra de Jehová, diciendo:
1 Yahweh’s word came to me, saying,
2 Сине човечји, говори синовима народа свог, и кажи им: Кад пустим на коју земљу мач, ако народ оне земље узме кога између себе, и поставе га себи за стражара,
2 Hijo del hombre, habla á los hijos de tu pueblo, y diles: Cuando trajere yo espada sobre la tierra, y el pueblo de la tierra tomare un hombre de sus términos, y se lo pusiere por atalaya,
2 “Son of man, speak to the children of your people, and tell them, ‘When I bring the sword on a land, and the people of the land take a man from among them, and set him for their watchman,
3 и он видевши мач где иде на земљу затруби у трубу, и опомене народ,
3 Y él viere venir la espada sobre la tierra, y tocare corneta, y avisare al pueblo;
3 if, when he sees the sword come on the land, he blows the trumpet and warns the people,
4 ако се ко чувши трубу не узме на ум, и мач дошавши погуби га, крв ће његова бити на његовој глави.
4 Cualquiera que oyere el sonido de la corneta, y no se apercibiere, y viniendo la espada lo tomare, su sangre será sobre su cabeza.
4 then whoever hears the sound of the trumpet and doesn’t heed the warning, if the sword comes and takes him away, his blood will be on his own head.
5 Јер чу глас трубни, и не узе се на ум, крв ће његова бити на њему; да се узе на ум, сачувао би душу своју.
5 El sonido de la corneta oyó, y no se apercibió; su sangre será sobre él: mas el que se apercibiere, librará su vida.
5 He heard the sound of the trumpet and didn’t take warning. His blood will be on him; whereas if he had heeded the warning, he would have delivered his soul.
6 Ако ли стражар видевши мач где иде не затруби у трубу и народ не буде опоменут, а мач дошав погуби кога између њих, тај ће погинути за своје безакоње, али ћу крв његову искати из руке стражареве.
6 Pero si el atalaya viere venir la espada, y no tocare la corneta, y el pueblo no se apercibiere, y viniendo la espada, tomare de él alguno; él por causa de su pecado fué tomado, mas demandaré su sangre de mano del atalaya.
6 But if the watchman sees the sword come and doesn’t blow the trumpet, and the people aren’t warned, and the sword comes and takes any person from among them, he is taken away in his iniquity, but his blood I will require at the watchman’s hand.’
7 И тебе, сине човечји, тебе поставих стражарем дому Израиљевом; слушај дакле реч из мојих уста и опомињи их од мене.
7 Tú pues, hijo del hombre, yo te he puesto por atalaya á la casa de Israel, y oirás la palabra de mi boca, y los apercibirás de mi parte.
7 “So you, son of man, I have set you a watchman to the house of Israel. Therefore hear the word from my mouth, and give them warnings from me.
8 Кад кажем безбожнику: Безбожниче, погинућеш; а ти не проговориш и не опоменеш безбожника да се прође пута свог; тај ће безбожник погинути за своје безакоње; али ћу крв његову искати из твоје руке.
8 Diciendo yo al impío: Impío, de cierto morirás; si tú no hablares para que se guarde el impío de su camino, el impío morirá por su pecado, mas su sangre yo la demandaré de tu mano.
8 When I tell the wicked, ‘O wicked man, you will surely die,’ and you don’t speak to warn the wicked from his way, that wicked man will die in his iniquity, but I will require his blood at your hand.
9 Ако ли ти опоменеш безбожника да се врати са свог пута, а он се не врати са свог пута, он ће погинути за своје безакоње, а ти ћеш сачувати душу своју.
9 Y si tú avisares al impío de su camino para que de él se aparte, y él no se apartare de su camino, por su pecado morirá él, y tú libraste tu vida.
9 Nevertheless, if you warn the wicked of his way to turn from it, and he doesn’t turn from his way; he will die in his iniquity, but you have delivered your soul.
10 Зато ти, сине човечји, реци дому Израиљевом: Ви говорите овако и кажете: Преступи наши и греси наши на нама су, и с њих пропадамо; како бисмо живели?
10 Tú pues, hijo del hombre, di á la casa de Israel: Vosotros habéis hablado así, diciendo: Nuestras rebeliones y nuestros pecados están sobre nosotros, y á causa de ellos somos consumidos: ¿cómo pues viviremos?
10 “You, son of man, tell the house of Israel: ‘You say this, “Our transgressions and our sins are on us, and we pine away in them. How then can we live?”’
11 Реци им: Тако био ја жив, говори Господ Господ, није ми мило да умре безбожник, него да се врати безбожник са свог пута и буде жив; вратите се, вратите се са злих путева својих, јер зашто да мрете, доме Израиљев?
11 Diles: Vivo yo, dice el Señor Jehová, que no quiero la muerte del impío, sino que se torne el impío de su camino, y que viva. Volveos, volveos de vuestros malos caminos: ¿y por qué moriréis, oh casa de Israel?
11 Tell them, ‘“As I live,” says the Lord Yahweh, “I have no pleasure in the death of the wicked, but that the wicked turn from his way and live. Turn, turn from your evil ways! For why will you die, house of Israel?”’
12 Зато ти, сине човечји, реци синовима народа свог: Праведног неће избавити правда његова кад згреши, и безбожник неће пропасти са безбожности своје кад се врати од безбожности своје, као што праведник не може с ње живети кад згреши.
12 Y tú, hijo del hombre, di á los hijos de tu pueblo: La justicia del justo no lo librará el día que se rebelare; y la impiedad del impío no le será estorbo el día que se volviere de su impiedad; y el justo no podrá vivir por su justicia el día que pecare.
12 “You, son of man, tell the children of your people, ‘The righteousness of the righteous will not deliver him in the day of his disobedience. And as for the wickedness of the wicked, he will not fall by it in the day that he turns from his wickedness; neither will he who is righteous be able to live by it in the day that he sins.
13 Кад кажем праведнику да ће доиста живети, а он се поузда у правду своју па учини неправду, од све правде његове ништа се неће споменути, него ће погинути с неправде своје коју учини.
13 Diciendo yo al justo, De cierto vivirá, y él confiado en su justicia hiciere iniquidad, todas sus justicias no vendrán en memoria, sino que morirá por su iniquidad que hizo.
13 When I tell the righteous that he will surely live, if he trusts in his righteousness and commits iniquity, none of his righteous deeds will be remembered; but he will die in his iniquity that he has committed.
14 А кад кажем безбожнику: Доиста ћеш погинути, а он се обрати од грех свог и стане чинити суд и правду,
14 Y diciendo yo al impío: De cierto morirás; si él se volviere de su pecado, é hiciere juicio y justicia,
14 Again, when I say to the wicked, “You will surely die,” if he turns from his sin and does that which is lawful and right,
15 и врати безбожник залог, и врати шта је отео, и стане ходити по уредбама животним не чинећи безакоња, доиста ће бити жив, неће умрети.
15 Si el impío restituyere la prenda, devolviere lo que hubiere robado, caminare en las ordenanzas de la vida, no haciendo iniquidad, vivirá ciertamente y no morirá.
15 if the wicked restore the pledge, give again that which he had taken by robbery, walk in the statutes of life, committing no iniquity, he will surely live. He will not die.
16 Од свих греха што је згрешио ништа му се неће споменути; чинио је суд и правду, доиста ће жив бити.
16 No se le recordará ninguno de sus pecados que había cometido: hizo juicio y justicia; vivirá ciertamente.
16 None of his sins that he has committed will be remembered against him. He has done that which is lawful and right. He will surely live.
17 А синови народа твог говоре: Није прав пут Господњи; а њихов пут није прав.
17 Luego dirán los hijos de tu pueblo: No es recta la vía del Señor: la vía de ellos [es la que] no es recta.
17 “‘Yet the children of your people say, “The way of the Lord is not fair;” but as for them, their way is not fair.
18 Кад се праведник одврати од правде своје и учини неправду, погинуће с тога.
18 Cuando el justo se apartare de su justicia, é hiciere iniquidad, morirá por ello.
18 When the righteous turns from his righteousness and commits iniquity, he will even die therein.
19 А кад се безбожник одврати од своје безбожности и учини суд и правду, он ће жив бити с тога.
19 Y cuando el impío se apartare de su impiedad, é hiciere juicio y justicia, vivirá por ello.
19 When the wicked turns from his wickedness and does that which is lawful and right, he will live by it.
20 А ви говорите: Није прав пут Господњи. Судићу вам, доме Израиљев, свакоме по путевима његовим.
20 Y dijisteis: No es recta la vía del Señor. Yo os juzgaré, oh casa de Israel, á cada uno conforme á sus caminos.
20 Yet you say, “The way of the Lord is not fair.” House of Israel, I will judge every one of you after his ways.’”
21 А дванаесте године робовања нашег, десетог месеца, петог дана дође к мени један који утече из Јерусалима, и рече: Узе се град.
21 Y aconteció en el año duodécimo de nuestro cautiverio, en el [mes] décimo, á los cinco del mes, que vino á mí un escapado de Jerusalem, diciendo: La ciudad ha sido herida.
21 In the twelfth year of our captivity, in the tenth month, in the fifth day of the month, one who had escaped out of Jerusalem came to me, saying, “The city has been defeated!”
22 А рука Господња дође нада ме увече пре него дође онај што побеже, и отвори ми уста докле онај дође к мени ујутру; отворише ми се уста, те више не ћутах.
22 Y la mano de Jehová había sido sobre mí la tarde antes que el escapado viniese, y había abierto mi boca, hasta que vino á mí por la mañana; y abrió mi boca, y no más estuve callado.
22 Now Yahweh’s hand had been on me in the evening, before he who had escaped came; and he had opened my mouth until he came to me in the morning; and my mouth was opened, and I was no longer mute.
23 И дође ми реч Господња говорећи:
23 Y fué á mí palabra de Jehová, diciendo:
23 Yahweh’s word came to me, saying,
24 Сине човечји, који живе у оним пустолинама у земљи Израиљевој говоре и кажу: Аврам беше један, и наследи ову земљу; а нас је много; нама је дата ова земља у наследство.
24 Hijo del hombre, los que habitan aquellos desiertos en la tierra de Israel, hablando dicen: Abraham era uno, y poseyó la tierra: pues nosotros somos muchos; á nosotros es dada la tierra en posesión.
24 “Son of man, those who inhabit the waste places in the land of Israel speak, saying, ‘Abraham was one, and he inherited the land; but we are many. The land is given us for inheritance.’
25 Зато им реци: Овако вели Господ Господ: Једете с крвљу, и очи своје подижете ка гадним боговима својим, и крв проливате, и хоћете да наследите земљу?
25 Por tanto, diles: Así ha dicho el Señor Jehová: ¿Con sangre comeréis, y á vuestros ídolos alzaréis vuestros ojos, y sangre derramaréis, y poseeréis vosotros la tierra?
25 Therefore tell them, ‘The Lord Yahweh says: “You eat with the blood, and lift up your eyes to your idols, and shed blood. So should you possess the land?
26 Опирете се на мач свој, чините гадове, и скврните сваки жену ближњег свог, и хоћете да наследите земљу?
26 Estuvisteis sobre vuestras espadas, hicisteis abominación, y contaminasteis cada cual la mujer de su prójimo: ¿y habréis de poseer la tierra?
26 You stand on your sword, you work abomination, and every one of you defiles his neighbor’s wife. So should you possess the land?”’
27 Овако им реци: Овако вели Господ Господ: Тако ја жив био, који су у пустолинама, пашће од мача; и који је у пољу, зверима ћу га дати да га изједу; а који су по градовима и по пећинама, од помора ће помрети.
27 Les dirás así: Así ha dicho el Señor Jehová: Vivo yo, que los que están en aquellos asolamientos caerán á cuchillo, y al que está sobre la haz del campo entregaré á las bestias que lo devoren; y los que están en las fortalezas y en las cuevas, de pestilencia morirán.
27 “You shall tell them, ‘The Lord Yahweh says: “As I live, surely those who are in the waste places will fall by the sword. I will give whoever is in the open field to the animals to be devoured, and those who are in the strongholds and in the caves will die of the pestilence.
28 Тако ћу сасвим опустети ту земљу, и нестаће поноса силе њене, и опустеће горе Израиљеве да неће нико пролазити.
28 Y pondré la tierra en desierto y en soledad, y cesará la soberbia de su fortaleza; y los montes de Israel serán asolados, que no haya quien pase.
28 I will make the land a desolation and an astonishment. The pride of her power will cease. The mountains of Israel will be desolate, so that no one will pass through.
29 И они ће познати да сам ја Господ кад земљу сасвим опустим за све гадове њихове што чинише.
29 Y sabrán que yo soy Jehová, cuando pusiere la tierra en soledad y desierto, por todas las abominaciones que han hecho.
29 Then they will know that I am Yahweh, when I have made the land a desolation and an astonishment because of all their abominations which they have committed.”’
30 А о теби, сине човечји, синови народа твог казују о теби уза зидове и на вратима кућним, и говоре један другом, сваки брату свом, и веле: Ходите и чујте каква реч дође од Господа.
30 Y tú, hijo del hombre, los hijos de tu pueblo se mofan de ti junto á las paredes y á las puertas de las casas, y habla el uno con el otro, cada uno con su hermano, diciendo: Venid ahora, y oid qué palabra sale de Jehová.
30 “As for you, son of man, the children of your people talk about you by the walls and in the doors of the houses, and speak to one another, everyone to his brother, saying, ‘Please come and hear what the word is that comes out from Yahweh.’
31 И долазе к теби као кад се народ скупља, и народ мој седа пред тобом, и слуша речи твоје, али их не извршује; у устима су им љупке, а срце њихово иде за својим лакомством.
31 Y vendrán á ti como viene el pueblo, y se estarán delante de ti como mi pueblo, y oirán tus palabras, y no las pondrán por obra: antes hacen halagos con sus bocas, y el corazón de ellos anda en pos de su avaricia.
31 They come to you as the people come, and they sit before you as my people, and they hear your words, but don’t do them; for with their mouth they show much love, but their heart goes after their gain.
32 И гле, ти си им као љупка песма, као човек лепог гласа и који добро свира; слушају речи твоје, али их не извршују.
32 Y he aquí que tú eres á ellos como cantor de amores, gracioso de voz y que canta bien: y oirán tus palabras, mas no las pondrán por obra.
32 Behold, you are to them as a very lovely song of one who has a pleasant voice, and can play well on an instrument; for they hear your words, but they don’t do them.
33 Али кад то дође, а ево иде, онда ће познати да је био пророк међу њима.
33 Empero cuando ello viniere (he aquí viene) sabrán que hubo profeta entre ellos.
33 “When this comes to pass—behold, it comes—then they will know that a prophet has been among them.”
Cross references (31)
Related passages for each verse, from the Treasury of Scripture Knowledge as collected and ranked by readers at OpenBible.info.
- 2 Ezekiel 33:30; Ezekiel 33:17; Ezekiel 14:17; Ezekiel 3:11; Ezekiel 3:27
- 3 Hosea 8:1; Nehemiah 4:20; Isaiah 58:1; Jeremiah 4:5; Joel 2:1
- 4 Ezekiel 18:13; Acts 18:6; Ezekiel 33:9; Jeremiah 6:17; 2 Chronicles 25:16
- 5 Hebrews 11:7; Exodus 9:19–21; John 8:39; Hebrews 2:1–3; 2 Kings 6:10
- 6 Ezekiel 3:18–20; Genesis 42:22; 2 Samuel 4:11; Ezekiel 33:8–9; Ezekiel 18:20
- 7 Jeremiah 26:2; Ezekiel 3:17–21; Ezekiel 2:7–8; Hebrews 13:17; Acts 5:20
- 8 Acts 20:26–27; Ezekiel 33:6; Ezekiel 33:14; Ezekiel 18:4; Genesis 3:4
- 9 Ezekiel 3:19; Acts 20:26; Proverbs 15:10; Ezekiel 3:21; Acts 28:23–28
- 10 Ezekiel 37:11; Isaiah 49:14; Ezekiel 24:23; Leviticus 26:39; Ezekiel 4:17
- 11 1 Timothy 2:4; Ezekiel 18:23; 2 Peter 3:9; Isaiah 55:6–7; Acts 3:19
- 12 Ezekiel 33:18–19; 2 Chronicles 7:14; Romans 3:25; Ezekiel 33:2; 1 Kings 8:48–50
- 13 Ezekiel 18:24; Hebrews 10:38; Ezekiel 18:4; Luke 18:9–14; Ezekiel 3:20
- 14 Ezekiel 18:27; Jeremiah 18:7–8; Ezekiel 33:8; Hosea 14:1; Isaiah 55:7
- 15 Ezekiel 20:11; Luke 19:8; Exodus 22:1–4; Leviticus 6:2–5; Ezekiel 18:7
- 16 Ezekiel 18:22; Isaiah 43:25; Micah 7:18–19; Romans 5:16; Isaiah 1:18
- 17 Ezekiel 18:25; Ezekiel 18:29; Matthew 25:24–26; Job 35:2; Job 40:8
- 18 Ezekiel 33:12–13; Hebrews 10:38; 2 Peter 2:20–22; Ezekiel 18:26–27; Ezekiel 3:20
- 19 Ezekiel 18:27–28; Ezekiel 33:14
- 20 Matthew 16:27; Ezekiel 18:25; Psalm 62:12; Revelation 20:12–15; Proverbs 19:3
- 21 Ezekiel 1:2; 2 Kings 24:4–7; Jeremiah 39:1–8; Ezekiel 24:26–27; Ezekiel 32:1
- 22 Ezekiel 1:3; Ezekiel 3:26–27; Ezekiel 24:26–27; Ezekiel 37:1; Luke 1:64
- 24 Isaiah 51:2; Ezekiel 33:27; Acts 7:5; Jeremiah 40:7; Ezekiel 36:4
- 25 Jeremiah 7:9–10; Deuteronomy 12:16; Genesis 9:4; Ezekiel 22:6; Leviticus 3:17
- 26 Micah 2:1–2; Genesis 27:40; Zephaniah 3:3; Ezekiel 18:11–12; 1 Peter 4:3
- 27 1 Samuel 13:6; Jeremiah 42:22; Ezekiel 39:4; Jeremiah 41:9; Jeremiah 15:2–4
- 28 Ezekiel 7:24; Jeremiah 44:22; Ezekiel 24:21; Micah 7:13; Jeremiah 44:6
- 29 Ezekiel 6:7; 2 Chronicles 36:14–17; Exodus 14:18; Ezekiel 7:27; Ezekiel 23:49
- 30 Isaiah 58:2; Matthew 15:8; Isaiah 29:13; Matthew 22:16–17; Jeremiah 23:35
- 31 Psalm 78:36–37; Matthew 13:22; James 1:22–24; Luke 11:28; Isaiah 29:13
- 32 Mark 6:20; John 5:35; Mark 4:16–17
- 33 Jeremiah 28:9; 1 Samuel 3:19–20; Ezekiel 2:5; 2 Kings 5:8; Luke 10:11
Cross references: OpenBible.info (CC BY), drawn mainly from the public-domain Treasury of Scripture Knowledge. · Sources & licences
What the Fathers said
Passages from the Church Fathers that expound or quote this chapter, verbatim from the public-domain Schaff edition (19th-century English translations).
How these were chosen
“Commentary” is the opening of a homily or exposition on this chapter (John Chrysostom’s homilies, Augustine’s tractates, sermons and expositions of the Psalms). “Quotes” are sentences where the edition’s own footnotes identify a quotation of a verse here, kept only when the wording matches the verse. Only works whose authorship is not in doubt are used. Psalms follow the Hebrew/English numbering (Augustine numbers them as the Septuagint does: his Psalm 50 is Psalm 51 here).
… of the grace of God have, by the Holy Spirit, spoken of repentance; and the Lord of all things has himself declared with an oath regarding it, "As I live, saith the Lord, I desire not the death of the sinner, but rather his repentance;" adding, moreover, this gracious declaration, "Repent, O house of Israel, of your iniquity.
These selfish persons have more cause to fear than those to whom it was said through the prophet, "He is taken away in his iniquity, but his blood will I require at the watchman's hand." For watchmen or overseers of the people are appointed in churches, that they may unsparingly rebuke sin.
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 2 (1887)
… might speak to us in Him), yet shall he be forgiven when in repentance he shall have recourse to the goodness of God, who forasmuch as He "willeth not the death of the wicked, but rather that he should turn from his way and live," hath given the Holy Spirit to His Church, that whosoever forgiveth sins in the Spirit, …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 6 (1888)
… love, wherein thou mayest do all good works; and beyond this, He will give thee also life everlasting, and fellowship with the angels: all of His mercy....Hear the Scripture: "I will not the death of a sinner, but rather that he should turn, and live." By these words of God, he is brought back to hope; but there is another …
Read in context · Nicene and Post-Nicene Fathers, series 1, vol. 8 (1888)